Sagovornici N1: Predsednik možda neće nacionalizaciju NIS-a, ali ako bude priteran uza zid, moraće

Nema licence OFAC-a za NIS, a čini se ni jasnog rešenja države za energetsku krizu pred nama.

Staju i pančevačka Rafinerija, posledično i Petrohemija. I mada nas predsednik uverava da jedino za paniku nema mesta, otvara se pitanje koje su sve posledice američkih sankcija NIS-u. Gde su građani Srbije između ruske braće, američkih partnera i predsednikovih uveravanja? Naročito posle najave da će država obezbediti platni promet za NIS, uz rizik da centralna banka i poslovne banke potpadnu pod sekundarne sankcije.

Nekadašnji prvi čovek OFAC-a Džon E. Smit rekao je u intervjuu za N1 da su oni svesni kakva kriza ovde može da nastane zbog sankcija NIS-u - i da su upravo zato dali 11 meseci Srbiji da to pitanje reši.

A Srbija ga nije rešila, jer je želela da nastavi da "sedi na dve stolice", smatra nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD Nebojša Atanacković.

"Rusi su svoj izlazak iz NIS-a doživeli kao jednu vrstu poraza, prihvatanja toga da sankcije imaju efekta. Njih finansijski aspekt ne zanima, jer je to delić prihoda koji dobijaju od naftne industrije", rekao je on.

Ekonomista Danilo Šuković kaže da plaćamo cenu velike pasivnosti naše vlasti.

"Problem je star godinu dana, a mi smo kao na početku, znači da smo čekali da se problem reši sam od sebe. Mi smo slobodna, nezavisna država. U politici i ekonomiji nema emocija, postoje interesi. I vlast smo izabrali da štiti naše interese - ali mislim da u ovom slučaju ona to, nažalost, ne radi", rekao je.

Predsednik se, dodaje ekonomista, možda više plaši kako će reagovati njegovo prorusko biračko telo na eventualnu nacionalizaciju NIS-a.

Sekundarne sankcije

Postoji i drugi strah - Narodna banka (NBS) je dobila upozorenje iz Amerike o sekundarnim sankcijama koje bi mogle da pogode i nju, i poslovne banke, ukoliko ne zaustave platni promet sa NIS-om.

Atanacković kaže da lično taj rizik ne bi preuzeo.

"To je ozbiljniji problem nego snabdevanje. Možda se računa na to da ćemo opet dobiti odlaganje, tj. da će nam SAD progledati kroz prste, jer je rešenje za NIS najavljeno polovinom januara. To je apsolutno kockanje", kazao je.

Danilo Šuković ima drugačije mišljenje, jer smatra da SAD ne primenjuje tako lako sekundarne sankcije.

"Sekundarne sankcije su rigorozna i ozbiljna stvar, te je Amerika veoma obazriva s njima. Mislim da to naša vlast zna i koristi, tako da je rizik mali", dodao je on.

S druge strane, postavlja pitanje da li će problem s NIS-om moći da se reši do sredine januara.

"Preuzimanje i prodaja firme su dugotrajni procesi i to ne može da se reši preko noći. Da je početo u januaru, do sada bi uspeli, ali ovako sada moramo plaćati cenu odlaganja", dodao je.

Nacionalizacija kao poslednje rešenje

Rokovi su veoma kratki da neka treća strana preuzme ruski udeo u kompaniji, zbog čega smatra da će Srbija na kraju nacionalizovati NIS, a Rusima ostaviti novac zamrznut na računu.

"Ako su Rusi naši prijatelji, morali bi da shvate našu situaciju, jer nemamo izbora. Predsednik je rekao da neće nacionalizaciju sada, ali ako bude priteran uza zid, ako se ovo pitanje ne reši na način na koji želi OFAC, na kraju će morati", dodao je Šuković.

U Skupštini Srbije se danas glasa za budžet, u kome postoji amandman od 1,4 milijarde evra za eventualno preuzumanje NIS-a. Ni po čemu drugom budžet ne detektuje probleme u energetskom spektru bezbednosti i stabilnosti.

Šuković kaže da će cene biti više i da će građani to osetiti, jer već uvozimo deritvate po višim cenama.

"Sve promašaje u zemlji plaćaju građani, a najviše sirotinja. Kad tad to će se odraziti na standard siromašnih i srednje klase", naveo je on.

Pitanje gasa dodatni problem

I pitanje gasa će uticati na standard, dodao je Šuković - njega možemo da kupimo, ali ponovo je pitanje po kojim cenama.

Atancković kaže da je gas možda i veći problem, jer on ide gasovodom.

Podsetimo, uvoz ruskog gasa u Evropsku uniju biće zabranjen od 1. januara 2026. godine, ali će kratkoročni ugovori potpisani pre 17. juna 2025. moći da traju do 17. juna 2026. Dugoročni ugovori o snabdevanju gasom iz Rusije moći će da važe do 1. januara 2028.

"Možemo gas uzeti i iz Rusije, ali to mora biti dugoročni ugovor. Mene čudi da bar tog ugovora nije bilo", naveo je on.