Saša Erman, ruski arhitekta: Ne rušiti već prilagođavati, Beograd je deo nasleđa celog sveta

Da je Beograd grad na raskršću istoka i zapada nije samo floskula. Živeti na granici značilo je tokom istorije nebrojena pustošenja, ali razmenu i različitosti o čemu svedoče brojni ostaci kulturno-istorijskog nasleđa širom grada.

Nedavno je otkrivena nekropola iz rimskog perioda na uglu Kosovske i Vlajkovićeve ulice, pored zgrade Skupštine Srbije. Do nje se došlo slučajno, kada su počela iskopavanja za izgradnju podzemne garaže. Za sada je zaustavljena izgradnja garaže, a osim Beograđana, zainteresovanost za budućnost ovog mesta su i novi sugrađani koji su nedavn odošli iz Rusije.

Jedan od njih je Aleksandar Saša Erman, arhitekta koji živi u neposrednoj blizini nalazišta. On je u razgovoru za N1 pričao o tome kako bi ova nekropola mogla da se iskoristi u korist svih, ali i kako doživljava glavni grad Srbije i kako teku njegovi beogradski dani.
On ističe da se Srbija i čitav Balkan nalaze između orijenta i zapada, što je, kako kaže, slično i sa Rusijom gde je takođe prisutna mešanja kroz istoriju.

"U svakom slučaju treba imati na umu da je Beograd deo nasleđa celog sveta. A naša kultura je deo naše civilizacije", kaže Saša za N1.

On podseća i na tužan primer sirijskog grada Palmire gde je ISIS srušio mnoge spomenike istorije, ali i arhitektonskih spomenika antičkog doba jer se nisu podudarali sa lokalnom kulturom.

"Ne želim da kažem da je to uobičajen odnos islamskog sveta prema istoriji, naprotiv, ovi spomenici su dugo postojali na ovoj teritoriji i bili su čuvani. Ali govorim o varvarskom načinu života pored nečega što se ne poklapa sa religijom, kulturom i tako dalje".

Ne rušiti već prilagođavati

Kako navodi, ova vrsta varvarizma je pristuna i u modernim društvima gde se neretko ruše stare zgrade koje su deo istorijskog nasleđa.

"Znam neke slučajeve u Moskvi kada neko kupi drevnu zgradu i žali se da ga vlast primorava da je obnovi. Misle da je lakše sve porušiti i napraviti novo. Takvim ljudima sam uvek govorio da posedovanje nekog nasleđa samo dodaje odgovornost. Ako ste vlasnik, to ne znači da možete da radite sve što želite ili samo ono što je pogodno za vaš posao".

Kao ističe, artefakti pronađeni u Kosovskoj nisu samo vlasništvo Beograda ili Srbije ili nekog koji je ovo mesto kupio, već oni pripadaju svima. U pitanju je zajednička svetska baština.

Erman zna da je Beograd jedan od najstarijih gradova u Evropi i smatra da "moramo sačuvati sve što nam je antički svet poslao kroz vekove".

"I ne samo antičkih artefakata, već i ostalih civilzacija i kultura. Treba da osetimo povezanost vremena, a Beograd i okolina su puni takvih nalazišta. Samo zamislite da se sruši nešto što ne može ponovo da se napravi. To je uništeno zauvek i više niko neće moći da tako nešto dodirne, gleda, uživa, saznaje...Zato mi je veoma obradovala odluka vlasti da ne nastavljaju kopanje garaže i pronađu razumna rešenja".
Saša kaže da je nalazište u Kosovskoj ulici dožvljava i lično jer živi u istoj ulici (gledao sam sa terase nedavni juriš na skupštinu Beograda) i posmatra ovaj proces svaki dan od početka iskopavanja. On je snažno protiv toga da se ruši rimsko nasleđe I smatra da ima mesta i za garažu i za nekorpolu.

"Mora se sačuvati jedinstveno nasleđe i dati potrebnu funkciju gradu. Kako povezati ove dve funkcije je pitanje projekta, ali činjenica je da su podzemne garaže veoma pogodne za istorijska mesta. Spolja je vidljiv samo ulaz, ne zahteva velike radove. Bilo bi mi drago da dam neke predloge za uređenje, ali mi je potreban arheološki materijal kao i stvarni projekat garaže", poručuje Aleksandar.

On navodi primer rimskog hrama u Londonu koji se takođe naazi na mestu gde je planirana, a zatim i izgrađena garaža bez uništavanja hrama. Još jedan sličan primer je "Seviljska pečurka", velike drvene građevine koja se nalazi u staroj četvrti Sevilje. U njoj se nalazi tradicionalna pijaca, restorani, trg performansa, arheološki muzej — i terasa na krovu sa panoramskim pogledom na stari grad Sevilje.

Moderna arhitektura je kompromis

Erman kaže da su se nedavno u Kosovskoj ulici pojavili problemi kada je pronađen rimski vodovod.

"Ne znam šta zvaničnici trenutno misle, ali moje čvrsto mišljenje: ovom mestu je potreban kompromis. Zapravo kompromis je moderan način arhitekture. Posebno evropska arhitektura. Ne rušiti ništa, samo prilagođavati, uklapati...Nedavno je u na konkursu za renoviranje jednog trga u Francuskoj, pobedila ideja da se ništa ne radi i ostavi kako jeste. Pobednici su dokazali da je sve u redu i da radi kako treba. Inače, pobednici, Ann Lacaton i Jean Philippe Vassale su dobili prestižnu Pritzkerovu nagradu 2021. godine.

Promišljanje o nekropoli nije prva Sašina aktivnost na očuvanju kulturno istroijskog nasleđa Beograda. Erman je deo arhitektonske grupe "Ikarus" koja je dala predlog kako urediti Stari savski most.

"Želim da kažem da je Beograd treba da bude grad kompromisa. Vlasti i građani moraju da pronađu treći put koji bi zadovoljio sećanja, osećanja i društvene potreba grada".

Beograd je lep

Saša je u Beograd stigao sa porodicom pre godinu i po dana i to mu je to bio prvi dolazak. Već je boravio u Srbiji, ali kako kaže, u prolazu ili na kratko.

"Došao sam sa ženom i ćerkom. U početku smo bili malo zbunjeni i nismo razumeli gde smo i šta radimo. Živeli smo u malim stanovima. Stan na dan. Nedeljama smo pokušavali da nađemo stan. U to vreme je stiglo mnogo Rusa i iznajmljivanje je bio težak zadatak. Posle nekog vremena našli smo divan stan u blizini Skupštine sa pogledom na Pionirski park i Trg Nikole Pašića. Rekao bih da je ovo jedno od kultnih mesta centra. Zgodno je što je sve u blizini. Dva koraka od ulaza u kuću tu su uvek sveže kiflice, a još dva koraka - čašica pića u kafiću".

Saša kaže da ako bi jednom rečju morao da opiše Beograd, da bi to bi to bila reč "lep".
"Lep je pre svega svojim duhom, odnosno dušom. Beograd je mesto prijateljski nastrojenih ljudi, Osećaj da su Beograd i verovatno, Srbija u celini spremni da te prihvate takvog kakav jesi, što je veoma važan trenutak za svakog Rusa".

Aleksandar kaže da je sada veoma teško naći osobe koje su koja su spremne da prihvati vaše mišljenje ukoliko je ono različito.

"Dolazi do toga da su bliski ljudi koji imaju suprotne stavove primorani da se ne dotiču određenih tema kako bi ostali bliski. U Srbiji sam shvatio da su spremni da me saslušaju bez obzira na stavove. Razmišljam i o tome šta mi govore Beograđani. Primetio sam da se i sam menjam nabolje".

Govoreći o Beograđanima Aleksandar ističe odnos sa vlasnikom stana koji iznajmljuju.

"Sastajemo se jednom mesečno i razgovaramo dva-tri sata o raznim temama. Više puta je nudio svoju pomoć u raznim stvarima, više puta je davao poklone mojoj ćerki. To je nešto što se zaista ceni".

Aleksandar kaže da mu je ovo prvi put da živi u centru grada, a da su supruga i on odlučili da se trajno nastane u Beogradu.

"Tražimo stan za kupovinu. Za sada razmatramo samo krug dvojke".

Ipak, poredeći sa Moskvom, ističe da je svestan da mnoge stvari ne idu u prilog Beogradu, ali da mu to ne smeta previše.

"Moskva je veoma jaka u raznim uslugama. Usluge restorana, usluge dostave odeće.... Verovatno malo ljudi u Beogradu zna šta je carsharing. U tom pogledu Moskva je ispred skoro svih megagradova u Evropi i mislim, u svetu! Neki Rusi žude za ovim prednostima, ali ja mogu sasvim dobro da živim bez njih uživajući u stvarima koje su bolje u Beogradu nego u Moskvi".

Kao arhitekta navodi da bi fasade u centru trebalo da budu bolje održavane.

"U centru je mnogo lepih zgrada, trgova i prelepih parkova, ali često je stanje fasada i detalja takvo da je potrebna mašta kako bih sagledao lepotu. Istovremeno, posmatram kako grad troši novac na uništavanje nečega, što, po mom mišljenju, nije najvažnije. Video sam predlog projekta za rekonstrukciju Trga Nikole Pašića. Pitam se da uklanjanje fontane toliko važno za grad? Osim toga primetio sam, da su na mnogim mestima zamenjeni semafori? Zašto? Da li su prethodni loše obavljali svoju funkciju? Često primećujem istu stvar u Moskvi. Lokalne vlasti zauzmu neki prostor ne obraćajući pažnju na obične stvari. Jasno je da sređivanje fasade jedne kuće i uklanjanje grafita političarima neće doneti veliku vidljivost. Ali to je upravo ono što je potrebno centru. Sređivati kuću po kuću, fasadu po fasadu”.