Sava centar: Od ponosa Beograda do "rupe bez dna" i nazad

Tadašnja Jugoslavija je 1976. godine odabrana da naredne godine bude domaćin samita Konferencije za evropsku bezbedost i saradnju (KEBS), današnjeg OEBS-a. Ali u Beogradu u tom trenutku nije postojao prostor adekvatne veličine i opremljenosti za organizaciju takvog događaja.

Zadatak da projektuje novi kongresni centar poveren je Stojanu Maksimoviću, šefu projektnog biroa u Zavodu za izgradnju grada. Prva skica novog velelepnog objekta navodno je nastala na letu Helsinki - Beograd.

"Sa urbanistima Grada Beograda i drugim arhitektama, razgledao je mnoge kongresne centre u Evropi međutim, ubrzo su se složili da Beograd zaslužuje nešto potpuno drugačije (...) Kao što to obično biva, velika dela nastaju u neočekivanim trenutcima, a tako je i naš Sava centar nastao u JAT-ovom 'boingu 707'”, navodi se na Instagram nalogu Sava centra.

Za samo godinu dana, na Novom Beogradu je, u blizini desene obale Save, izgrađen moderni kongresni centar (Objekat A), koji će poneti ime obližnje reke - Sava centar.
Zbog kratkih rokova izgradnje, radovi nisu prestajali ni usred izuzetno oštre zime, zbog čega su neimari bili primorani da beton greju strujom.

Reakcije su, kako se navodi na zvaničnoj internet prezentaciji Sava centra, nadmašile sva očekivanja i novi kongresni centar u Beogradu je već 1978. godine nominovan za Prickerovu nagradu, pandan filmskom Oskaru u arhitekturi.

No, nisu svi bili impresionirani novim zdanjem. Tadašnja prva dama Jovanka Broz navodno je prilikom obilaska Sava centra rekla da joj velike cevi u enterijeru deluju čudnjikavo, na šta joj je Josip Broz Tito ljutito odgovorio: "Ne razumeš se ti u to, to je nova industrijska arhitektura".

Objekat B, u kom se nalazi čuvena Plava sala, otvoren je 1979. godine, a i u njegovu izgradnju je svoje prste umešao Tito. Doživotni predsednik SFRJ upitao je tadašnjeg gradonačelnika Živorada Kovačevića koliki će biti kapacitet dvorane, na šta mu je on odgoviro da će sala imati dve hiljade mesta. "Ništa bez četiri hiljade", uzvratio je Tito.

U Sava centru je u narednih 30 godina održano više od 8.000 domaćih i međunarodnih skupova i manifestacija, sa više od 1.600.000 učesnika, kao i 20.000 kulturnih manifestacija i programa sa 10.000.000 posetilaca.

Bio je, između ostalog, domaćin i godišnjem sastanku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), generalnoj skupštini Uneska, Samitu nesvrstanih zemalja, kongresima Saveza komunista Jugoslavije (SKJ)...

U Sava centru redovno su se održavali FEST, Bemus, Bitef, Beogradski džez festival, a Plavoj dvorani nastupali su Majls Dejvis, Rej Čarls, B.B. King, Sting, Lu Rid, Dejvid Birn, Monserat Kabalje, Brajan Feri, Šinejd O'Konor, Šarl Aznavur, Plasido Domingo, Simple Minds...

Vreme butika, dugova i propadanja

Devedesete godine, raspad Jugoslavije i izolacija zemlje, drastično su smanjile broj događaja koji su se održavali u Sava centru, a u holove ovog nekada velelepnog objekta, počinju da se useljavaju butici i lokali.

Demokratske promene 2000. godine nisu donele "bolje dane" za Sava centar. Koncerti i filmske projekcije vratili su se u Plavu dvoranu, ali su muzičke zvezde sve češće za svoje nastupe birale novootvorenu Arenu, a filmofili uživali u multipleks bioskopima.

Sava centar postepeno je grickao "zub vremena", a posledice neodržavanja ovog zahtevnog objekta bile su vidljive na gotovo svakom koraku.

Predvorje Plave dvorane je prokišnjavalo, pa su postavljena zaštitna jedra, dok su neke površine zadihtovane. Sedišta u samoj sali su propadala, i bila im je neophodna zamena.

Skupština grada Beograda je 2012. godine opredelila deset miliona dinara za nabavku najsavremenijeg digitalnog bioskopskog projekta za Sava centar, koji je trebalo da bude postavljen u Plavoj dvorani do 41. FEST-a, ali se to nikada nije desilo. Naime, sredstva za projektor su potrošena kako bi se pokrio deo duga Sava centra za struju.
Problemi sa dugovima za struju su se nastavili, pa je u aprilu 2015. godine Sava centru isključena struja zbog duga od 36 miliona dinara.

Prema pisanju "Blica" iz novembra 2017. godine, Sava centar je u tom trenutku samo za grejanje dugovao 2,6 miliona evra, za čišćenje prostorija 500.000 evra, a za porez na imovinu čak 4,3 miliona evra. Tada je navedeno i da je Grad Beograd deset godina unazad, Sava centru na razne načine transferisao više od 500 miliona dinara.

Zbog tehničkog kvara na projektoru, na Festu 2020. otkazana je projekcija filma "Greh" Andreja Končalovskog, zbog čega je Beogradski međunarodni filmski festival bio primoran da se izvini publici.

"Rupa bez dna" - ukratko je postao opis posrnulog simbola Beograda, zbog čega se sve češće u javnost iznosila ideja o njegovoj prodaji ili pronalasku strateškog partnera.

Delta godinama pokušavala da preuzme Sava centar

Novi vlasnik Sava centra je u novembru 2020. postala kompanija Delta holding Miroslava Miškovića, ali prodaja nije išla glatko.

Gradska uprava je još 2016. pokušala da pronađe strateškog partnera, i u martu te godine objavila neobavezujući javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanosti za rekonstrukciju i unapređenje poslovanja Sava centra. U igri su navodno bili aerodrom "Nikola Tesla", Delta holding i slovenačka kompanija GGE ESCO.

Skupština grada je u oktobru te godine ovlastila tadašnjeg gradonačelnika Sinišu Malog da obrazuje komisiju koja će izabrati partnera za rekonstrukciju Sava centra. Na javni poziv su se javili Delta i konzorcijum koji su činili aerodrom "Nikola Tesla", Energoprojekt i Beogradski sajam. Na treći, ujedno i poslednji krug tendera za javno-privatno partnerstvo, nije se međutim javila nijedna firma.

Drugi po redu tender za javno-privatno partnesrtvo raspisan je krajem 2017. godine, a ponudu je ovog puta dala samo Delta. Ponudu kompanije Miroslava Miškovića Grad Beograd je, međutim, odbio iz navodno formalnih razloga.
Posle nekoliko neuspešnih pokušaja da pronađe privatnog partnera, Grad Beograd je u novembru 2019. odlučio da proda Sava centar.

Sava centar je na prodaju ponuđen u avgustu naredne godine, po početnoj ceni od 27,42 miliona evra, ali nije bilo zainteresovanih kupaca.

Novi pokušaj prodaje usledio je u septembru, sa sniženom cenom od 21,93 miliona evra, ali ni na taj tender se nije javila nijedna kompanija.

Prodaja Sava centra po treći put je oglašena u oktobru, po početnoj ceni od 17,54 miliona evra. Ispostavilo se da je "treća sreća" - u novembru 2020. objavljeno je da je Delta holding novi vlasnik Sava centra. Kompanija Miroslava Miškovića obavezala se da u rekonstrukciju tog zdanja uloži najmanje 50 miliona evra u roku od pet godina.

Novi sjaj Sava centra, za skupove nema slobodnih termina

Delta je rekonstrukciju Sava centra počela u decembru 2021, a prošle nedelje su, nakon 20 meseci radova, vrata obnovljenog zdanja otvorena za predstavnike medija.

Iz Delte su tom prilikom naveli da je u rekonstrukciju uloženo više od 118 miliona evra, i da će Sava centar od sada biti održiv, energetski efikasan, tehnološki moderan objekat povećanog kapaciteta - koji će istovremeno moći da primi više od 5.000 učesnika raznih događaja.

Eksterijer Sava centra u potpunosti je očuvan po projektu Stojana Maksimovića, samo što je stara fasada zamenjena novom, energetski efikasnom. Enterijer je pretrpeo veće izmene, kongresni kapacitet je povećan sa 16 na 46 sala, ali su u unutrašnjosti objekta zadržani neki poznati detalji arhitekte Aleksandra Šaletića.

Pored kongresnog dela, u okviru Objekta A Sava centra nalazi se i 30.000 kvadratnih metara kancelarijskog prostora za izdavanje A klase, kao i moderna šoping zona u okviru koje se nalzi tridesetak lokala poznatih brendova.

U obnovljenom Sava centru, kako ističu iz Delte, do kraja godine nema slobodnih termina za organizovanje skupova, a za sledeću godinu se već sada očekuje 12 događaja sa više od 1.000 učesnika, kao i 52 manja skupa.

Objekat B će, kao i kada je Sava centar bio izgrađen, biti otovren nešto kasnije, i prema najavama iz Delte, publika će u obnovljenoj Plavoj dvorani moći da uživa od sredine naredne godine.

Kapacitet te sale biće uvećan za oko 10 odsto, tako da će sada imati 4.000 sedišta, ali će biti unapređena po pitanju akustike, komfora i tehnologije.

POVEZANI VIDEO: