Sindikati bi dvocifreno povećanje minimalca, poslodavcima je mnogo i predloženih 9,2 odsto

"Mi svaki put, pre nego što dolazi do razgovora o minimalnoj zaradi, sprovodimo anketu među našim članovima i šire od toga, i otprilike šta se iz te ankete može najpre zaključiti, to je da postoji veliko raslojavanje. Verovatno kako postoji među građanima, tako postoji i u privredi. Tako da postoji značajan broj privrednika koji zaista jedva i uspeva da isplati ove zarade koje su za Beograd, recimo, izuzetno niske i neodgovarajuće prema potrebama porodičnog troška", navodi Atanacković.

Prema njegovim rečima, ove godine je anketa, za razliku od prethodne, "pokazala još veće raslojavanje, tako da smo prošle godine imali 32 odsto onih poslodavaca koji su rekli da oni ne prihvataju nikakvo povećanje jer im je već ovo dovoljno, a onda je za ovu godinu u anketi to povećano na 46 odsto".

Dodaje, da se na osnovu toga može zaključiti da "vrlo tanko preovlađuju oni koji pod određenim uslovima prihvataju da mogu da povećaju (minimalac)".

Miljković smatra da je ključni razlog zbog čega nije bilo konsenzusa oko razlike između onoga što je ponuđeno i onog što je njihovim analizama utvrđeno da bi trebalo da bude.

"Po našim analizama, analizirajući sve one parametre od kojih se polazi prilikom utvrđivanja minimalne cene rada, a ponovo u skladu sa Zakonom o radu, pokazatelj je da je povećanje minimalne zarade moralo da bude dvocifreno. Mi u toku pregovora nismo licitirali apsolutnim iznosima, kao ni juče na sednici Socijalno-ekonomskog saveta. Nije malo povećanje 9,2 odsto, to smo juče rekli, ali je nedovoljno", poručuje on.

Ističe da minimalna zarada nije samo ekonomska kategorija, već i socijalna, odnosno, ona bi trebalo da očuva neki nivo i dostojanstva i standard kupovne moći za one ljude sa najnižim zaradama, "tako da ne možemo isključivo minimalnu zaradu posmatrati kao ekonomsku kategoriju".

Miljković: Nećemo pristati na manje od 650 evra

Podseća na program "Srbija 2027", u sklopu kojeg je obećano da će do kraja 2027. godine minimalac biti 650 evra.

"Insistirali smo na tome, s obzirom da utvrđujemo minimalnu zaradu od 1. januara 2027. do 31. decembra 2027. Kako, ako u ovom trenutku ne utvrdimo u kom trenutku će naredne godine ona biti 650 evra, kako ćemo stići do tih 650 evra? Želeli smo na taj način neke pisane garancije, želeli smo da bude izvesno da li će to biti polovina možda naredne godine, poslednji kvartal naredne godine, ali nismo mogli da se saglasimo i da konsenzusom dođemo do povećanja minimalne zarade bez tih pisanih garancija. To je bila nekako suština. Ako smo nešto rekli da ćemo doći do tog iznosa, nemojte očekivati da ćemo sada pristati na nešto manje", navodi Miljković.

Atanacković: Ne može se novac prosto naštampati

S druge strane, Atanacković kaže da ne postoji novac koji se negde nalazi, pa da se on tek tako podeli.

Dodaje da ako to ne dozvoljavaju privredne mogućnosti, odnosno mogućnosti proizvodnog dela onoga iz čega se stvara novac koji kasnije ide i u neke direktne troškove i za zarade, "on se jednostavno ne može stvoriti ako bi se samo naštampao i na taj način podelio, onda bi izazvali inflaciju".

Kaže i da je nekada država reagovala smanjujući doprinose, ali da se to već nekoliko godina ne dešava. Način na koji bi država mogla da pomogne poslodavcima, prema njegovim rečima, povećanje je i tog neoporezivog dela zarade.

Navodi da ako su dva do tri puta veće prosečne zarade u Beogradu u odnosu na jug ili jugoistok Srbije, "kako to primeniti tamo, taj minimalni iznos koji je zaista minimalan kada se radi o Beogradu, predstavlja jedan vrlo relativan i dobar iznos kada se radi o jugu Srbije".

"Tako da je vrlo teško sad to izbalansirati, ali jednostavno onoliko koliko može da privreda isplati, to je to. Evo, recimo sad, jedan vrlo jednostavan primer. Ukoliko se poveća, evo, kao što je bio zahtev na 18 odsto, da li neko može da misli da bi u nekim delatnostima za 18 odsto mogao da se poveća prihod tog isplatioca? To su nepremostive razlike, jer praktično često tržišni uslovi su takvi da se cene, da bi se nešto prodalo ili da bi se napravila usluga, mora da se značajno smanji da bi se ostalo konkurentno", ocenjuje Atanacković.

Miljković, pak, kaže da se na osnovu analize podataka iz prethodnih godina vidi da je u poslednjih 11 godina zaredom celokupna privreda Srbije ostvarivala pozitivan neto rezultat.

Prošle godine je, dodaje, taj rast bio od 10,9 odsto, odnosno osam milijardi evra je privreda ostvarila neto dobitak.

"Para ima. Znači, potrebno je samo te pare malo drugačije raspodeliti. Mi imamo očigledno različit pogled na zaradu, bilo da je ona minimalna, bilo da je bilo koja zarada. Iz ugla poslodavaca ispada da je to nešto što neko dobija, nešto što se nekome deli. Mi zaradu posmatramo kao nešto što vi zaradite za osmočasovno radno vreme i za standardni učinak. Znači, vi ste radili da biste ostvarili tu zaradu, a ne da je to milostinja koju će vam neko dati", poručuje Miljković.

Dodaje i da su sindikati protiv smanjivanja doprinosa na zarade, jer će to automatski uticati na iznos visine penzije.

Međutim, kako navodi, o neoporezivom iznosu zarade su spremni da razgovaraju.

"Najava je da će neoporezivi iznos zarade sa 34 ići na 37, odnosno biće povećanje tog neoporezivog iznosa isto koliko će biti povećanje minimalne zarade, odnosno 9,2 odsto, i to je nešto u čemu se možemo saglasiti. Međutim, i tu imate jednu situaciju. Ako je 100.000 zaposlenih sa minimalnom zaradom, po poslednjim podacima koje smo dobili u pregovorima, na konto tih 100.000 dinara, celokupna privreda će dobiti povećanje neoporezivog iznosa za 9,2 odsto koje će se primenjivati ne samo na one koji primaju minimalnu zaradu, nego na sve zaposlene", ukazuje.

Ističe da će se, dakle na 2.350.000 zaposlenih u Srbiji primenjivati taj neoporezivi iznos.

"Na taj način će poslodavci ostvariti velike uštede na konto 100.000 zaposlenih sa minimalnom zaradom", smatra Miljković.

Atanacković: Uvesti proporcionalno oporezivanje

Atanacković se ne slaže i navodi da se ne može uzeti profit od firme koja zarađuje milijarde i da se da onima koji ne mogu ni minimalac da isplate.

Ukazujući da je tržište nemilosrdno, smatra da postoje načini da oporezivanje ne bude linearno, već proporcionalno.

Pita zašto se uopšte govori o porezu na minimalne zarade, ističući da je apsurdno oporezivati nešto što je na donjoj granici minimalca.

Kaže i da je Unija poslodavaca tražila da se ustanovi kolika će biti minimalna zarada prema potencijalno predviđenom rastu bruto domaćeg proizvoda i inflacije.

"Međutim, po tim pokazateljima koje mi gledamo i strane izvore, to je relativno 7-8 odsto, blizu tih 9,2 odsto, ali ne preko toga. Ako bi išlo preko toga, onda bi to bilo veliko ugrožavanje", zaključuje Atanacković.