"Sitnice" zbog kojih stadion u Loznici nema željenu dozvolu

Stadion u Loznici plaćen 32 milona evra budžetskih para nema željenu dozvolu koja bi omogućila igranje međunarodnih utakmica kao što je prvobitno planirano.

Na pitanje šta nedostaje, Ministarstvo za javna ulaganja, Fudbalski savez Srbije, nosilac projekta, projektantska kuća, čovek zaposlen na izgradnji stadiona - svi govore da su u pitanju sitnice, međutim, niti jedan od sagovornika nije naveo o čemu se konkretno radi. Nisu poslati ni obećani odgovori, tako da ostaje i dalje nejasno šta su razlozi.

Podsećamo, spekulisalo se sa brojnim stvarima. Od toga da je stadion opasan po zdravlje igrača zbog blizine betonskih tribina, da pomoćni teren nije povezan sa glavnim već odvojen malom ulicom, što je objektivno veliki nedostatak. Pričalo se da su svlačionice potopljene, trava uništena bakterijom, troškovi održavanja preveliki…

Nesporno kašnjenje

Deo tih zamerki se pokazao netačnim, deo je bio tačan, a jedan deo ostao nerazjašnjen zbog manjka informacija. Ono što niko nije sporio jeste kašnjenje.

Izgradnja stadiona u Loznici počela je u aprilu 2021. godine i prvobitno je bilo planirano da stadion bude otvoren u februaru 2023. godine. Ali to se nije desilo, iako je za maj planirano održavanje finala Kupa Srbije. Zatim se zbog kašnjenja odustalo od dogovora da Čukarički svoje utakmice u evopskom takmičenju igra na stadionu u Loznici jer je ovaj trebalo da ima sve potrebne dozvole za igranje. Umesto toga, igrao je u 300 kilometara dalekom Leskovcu.

Konačno, sredinom novembra usledilo je predizborno otvaranje stadiona. Lopta se konačno zakotrljala na ovom 32 miliona evra vrednom objektu 18. novembra, a prvi meč su odigrali FK Loznica i FK Vrelo u okviru 14. kola Srpske lige Zapad. Pobedila je Loznica 3:2.

Samo predsednik kaže da su stadioni po evropskim standardima

Sam predsednik Vučić je na otvaranju stadiona rekao da je bilo problema, poput onog sa travom koju je napala bakterija, kao i da je voda je prilikom poplava prodrla i u pojedine prostorije na stadionu.

"Bila je neka voda, ali su to rešili. Bila je poplava ovde, da li Jadar? Bolnički potok, eto još gore. UEFA dođe i onda vam kaže morate da dogradite nešto oko toaleta, morate da obezbedite boks za gostujuće navijače i sad su nam sva tri nova stadiona (Loznica, Leskovac i Zaječar) po najvišim UEFA standardima izgrađeni", uveravao je Vučić.

Ujedno, on je i jedini koji tvrdi da stadioni u Loznici i Zaječaru imaju planirani UEFA 4 standard.

Prema propozicijama UEFA, sertifikat se izdaje na period od godinu dana. Poslednji put, delegacija UEFA je boravila u Loznici u julu, potvrđeno je za N1 iz evropske kuće fudbala. Ipak, UEFA shodno pravilima ne daje informacije o tome da li stadioni imaju dozvolu, već je to u nadležnosti Fudbalskog saveza Srbije koji sprovodi standardizaciju.

Kako je za N1 rekao Miroslav Mijatović iz Podrinjskog antikorupcijskog tima (PAKT), dva puta su iz Fudbalskog saveza odbijali da daju "zeleno svetlo".

"Ljubiša Sekulić, general policije u penziji koji je u Fudbalskom savezu Srbije zadužen za stadione, kao i profestor Nebojša Ivković zadužen prijem objekata dva puta nisu želeli da potpišu odobrenje", kaže Mijatović za N1.

S obzirom da letos nije dobijena dozvola, jasno je da će stadion moći najranije da konkuriše za sezonu 2024/25, ali ne zna se šta je sve potrebno da se ispuni.

Ministarstvo za javna ulaganja nije dostavilo "sitnice"

Za sprovođenja projekta izgradnje nadležno je ministarstvo za javna ulaganja. Tokom komunikacije sa ministarstvom rečeno je da je završetak izgradnje stadiona malo kasnio, a da su greške zbog kojih još nema potrebne licence, minorne.

Ipak odgovora na pitanje o kakvim se sitnicama radi, odgovora nije bilo i pored više podsećanja. Bez odgovora je ostalo i pitanje da li je do grešaka došlo u samoj izradi projekta ili tokom sprovođenja istog.

Fudbalski savez bez zvaničnog stava

Zvaničnih informacija u vezi sa licenciranjem stadiona iz Fudbalskog saveza Srbije (FSS) nije bilo moguće dobiti, iako je UEFA tokom komunikacije sa N1 upućivala domaću "fudbalsku kuću" za potrebne informacije, što i jeste po standardima.

"Potvrđujemo da je UEFA bila u inspekciji fudbaslkog stadionja u Loznici u julu 2023. godine. Za sve ostale informacije u vezi sa ovim pitanjima upućujemo vas na Fudbalski savez Srbije", navodi se u odgovoru UEFA.
U FSS nisu odgovorili na pitanje o kakvim se propustima radi iako odluku donosi Komisija za stadione, bezbednost i sigurnost na čijem čelu je Ljubisav Sekulić.

U nezvaničnim kontaktima jasno je da potrebnih licenci nema ni za stadion u Loznici, ali ni za onaj u Zaječaru.

Planirano je da se na ovim stadionima igraju utakmice Evropskog prvenstva za mlade. FSS želi da podnese kandidaturu za domaćina Evropskog prvenstva 2027. godine za igrače do 21 godine. Neophodno je da sedam stadiona ima licencu za međunarodne utakmice.

Neuobičajena javna nabavka

Postoje i nelogičnosti kada je u pitanju javna nabavka. Prvi postupak javne nabavke za izgradnju stadiona u Loznici je obustavljen, a sredstva su dodeljena posle drugog postupka.

Kako za N1 kaže Miloš Đorđević, saradnik organizacije Transparentnost Srbija, u okviru jedne javne nabavke je istom ponuđaču povereno i izvođenje projekta i izvođenje radova, što nije uobičajeno.

"U nabavci se ne govori detaljnije o tome kako bi stadion trebalo da izgleda, odnosno koje standarde bi trebalo da poštuje, već se samo navode zahtevani materijali i od kog proizvođača. Ono čemu ja nemam pristup, a više ni bilo ko drugi jeste deo tehničke dokumentacije koji je objavljen na servisu za prenos dokumenta 'vi transfer' (WeTransfer), gde je link aktivan sedam dana", navodi Đorđević.

On kaže da ono što "bode oči" jeste izmena ugovora za koju je navedeno da se vrši zbog nepredviđenih okolnosti.

"Kao konkretan razlog se navodi to da se javila potreba za ugradnjom opreme i signalizacije koja je postala neophodna. Nije mi jasno šta to nije mogllo da se predvidi prilikom izrade projekta. Deluje da nešto nije išlo kako bi trebalo", zaključuje Đorđević.

Izigran deo podizvođača

Javnu nabavku za stadion dobio je konzorcijum čiji je nosilac bila kompanija Termomont, dok je projekat novog stadiona potpisao je Pro-ing iz Novog Sada.

I ovaj deo posla prate nejasnoće i nesporazumi jer deo podizvođača koji su bili deo konzorcijuma nije dobio posao kada je Javna nabavka dodeljena. Iako je po Zakonu o javnim nabavkama moguće da se promene podizvođači to se ne radi bez razloga. Za N1 su neke od kompanije iz konzorcijuma potvrdile da su preskočeni po dobijanju javne nabavke, a jedna od njih će pravdu pokušati da zadovolji na sudu.

"Izigrani smo na ovom poslu. Nosilac konzorcijuma nas je kontaktirao, budući da zadovoljavamo određene uslove iz konkursne dokumentacije i da obavljamo neophodne usluge. Kada je pobedio, manje-više, sve učesnike je izigrao, osim ako nije obavljena neka trgovina mimo nas, što se i te kako često dešava", navodi se u odgovoru za N1.

Neke od kompanija nisu izigrane i učestvovale su u izgradnji stadiona. Prema rečima Ognjena Đurovića, izvršnog direktora kompanije CEP, njegovo preduzeće je jeste primenilo sve mere i propise prema pravilniku i upustvima UEFE za tu kategoriju, što je i potvrđeno pozitivnom revizijom tehničke dokumentacije.

"Nakon dobijanja građevinske dozvole, naše preduzece nije učestvovalo u narednim fazama realizacije projekta - izrada PZI dokumentacije, izgradnja, tehnički prijem - te ne znam da li se, i ako da, u kolikoj meri se odstupilo od projekta", navodi Đurović.

Iz preduzeća Tronex su rekli da je objekat predat na korišćenje Naručiocu sa upotrebnom dozvolom.
"Obzirom da mi, kao izvođač radova nismo više u nadležnosti nad predmetnim objektom, za sva pitanja i nedoumice obratite se Naručiocu i/ili korisniku objekta", navodi se u odgoru na pitanje N1.

Nosilac konzorcijuma je Termomont, kompanija osnovana 1991. godine kao mala porodična kompanija dana pripada novoj srpskoj poslovnoj eliti, pre svega zahvaljujući poslovima sa državom.

Kao i u slučaju stadiona u Loznici, država je dodeljivala sredstva direktnom pogodbom, konzorcijumima koji je predvodio Termomont prilikom iz izgradnje kovid bolnica u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu, a zatim i nikad završene fabrike vakcina protiv korona virusa.

Kako navodi magazin Forbs (Forbes), na njihovom sajtu je moguće pogledati spisak projekata u kojima su učestvovali. Navedeno je da su radili 16 objekata Ministarstva unutrašnjih poslova, 25 Ministarstva odbrane, zatim Institut za transfuziju krvi, Beogradske toplane, ali i sarađivali sa mnogobrojnim opštinama po Srbiji.

Inače, prema istraživanju Topličkog centra za demokratiju o najvećim javnim nabavkama u Srbiji tokom 2020. godine, njih pet dobila je ova firma, a njihova vrednost bila je nešto više od 70 miliona evra. Vlasnik Termomonta je Dejan Burčul koji je i predsednik Upravnog odbora Tekvondo saveza. Do objave ovog teksta firma Termomont nije odgovorila na pitanja N1, a isti slučaj je i sa projektantskom kućom Pro-Ing.

Pro-ing je izabrana i za projektanta stadiona u Kragujevcu, Polikliniku i Kliniku za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu...

Miroslav Mijatović iz PAKT-a kaže da se zna da su podizvođači naknadno uvođeni u projekat bez ikakve dokumentacije, a da su mu se na to žalili ljudi angažovani na izgradnji stadiona. Takođe, navodi da su kao podizvođači angažovane firme ljudi koji imaju kriminalnu prošlost.

Dozvole nema, a nema ni fudbala

U moru poluinformacija i izbegavanju da se ukaže na pravo stanje stvari, činjenica je da stadion nema planiranu dozvolu. Zvanično se ne zna šta je razlog, koliko će novca koštati eventualna popravka stadiona, kao i odakle će se ta sredstva obezbediti.

Ono što se zna, jeste da bi stadion bio isplativ, neophodno je da se na njemu održava veliki broj događaja, mnogo veći od odigravanja nekoliko međunarodnih utakmica godišnje ili mečeva treće lige Srbije kao što je slučaj u Loznici ili četvrte lige kao što je ove sezone slučaj u Zaječaru.