Šef Jedinice za konkurentnost u NALED-u Marko Danon kaže da je obim sive ekonomije znatno umanjen u poslednjih pet godina. Kako navodi, novi Vladin program za suzbijanje sive ekonomije predviđa olakšice kada su u pitanju parafiskalni nameti.

Vlada Srbije usvojila je Program za suzbijanje sive ekonomije za period 2023. do 2025. godine. Kako se navodi u saopštenju, cilj je da se udeo sive ekonomije u ukupnoj privrednoj aktivnosti u Srbiji smanji i na tržištu svede na „najniži mogući nivo“.

Privrednici smatraju da su glavni razlozi postojanja sive ekonomije visoko poresko opterećenje zarada i parafiskalni nameti. Na pitanje da li će biti olakšica – navodi da hoće, dodajući da je ovaj program prepoznao i taj problem.

Objašnjavajući ono što predviđa strategija, Danon kaže da se ona sastoji od 23 mere, koje su grupisane u tri grupe, a svaka sa svoje strane targetira neku konkretnu stvar. Kako dodaje, te tri grupe mera odnose se, s jedne strane, na jačanje nadzornog kapaciteta države – inspekcije, prekršajnih sudova, poreske uprave… Dakle, kako dodaje, na jačanje njihove sposobnosti da se uoče slučajevi sive ekonomije. A s druge strane, postoji set mera koji se odnosi na podsticanje građana i privrede da stupe odmah u legalne tokove, navodi.

Samim tim, kako kaže, radnici bi trebalo da budu zaštićeniji.

Ističe da se sivom ekonomijom šalju signali da je nelojalna konukurencija profitablinija, da se to onda preliva na radnike koji su ili nepotpuno prijavljeni ili im se isplata naknada vrši „na ruke“, pa su, kako naglašava, samim tim njihova prava umanjena.

Gost N1 navodi da je problem i mali broj inspektora, ali je problem i „u njihovom statusu i zvanju pa i u materijalnom položaju – sve to treba da se unapredi da bi inspektori radili efikasnije“.

Međutim, ističe i potrebu da se i ta oblast digitalizuje i da se rad inspektora na taj način, naprednim analitičko-digitalnim platformama, učini efikasnijim.

Kakvi su rezultati do sada?

Danon navodi da siva ekonomija nije endemska bolesti srpske ekonomije, da se radi o pojavi koja postoji svuda, pa i kod nas.

Govoreći o strategiji, rekao je da je urađeno nekoliko analiza za duži vremenski period po različitim indikatorima. Pa navodi, da je, na primer, siva ekonomija u formalno registrovanoj privredi smanjena u odnosu na prethodnih pet godina „za tri procentna poena BDP – na nešto ispod 12 posto BDP“.

Kako je kazao, rađena je procena obima sive ekonomije na nivou cele privrede – što je pokazalo da je siva ekonomija umanjena „za neka dva, tri procentna poena BDP“ u poslednjih pet godina. Ukazuje na to da je to smanjenje značajno.

Dodaje i da posredni indikatori pokazuju da se siva ekonomija smanjuje. U poslednjih pet godina je, kako navodi, došlo do znatnog rasta poreskih prihoda i do znatnog  pada broja neformalno zaposlenih osoba na tržištu rada.

Kako kaže, stručna grupa je predvidela ako se ove mere u velikoj meri ispune, a podseća da je prethodni program ispunjen „70 i nešto odsto“ – ako se u toj meri ispuni i ovaj program – da može da se očekuje umanjenje sive ekonomije „i više od ova dva, tri procentna poena“.

Gost N1 kaže da se čini da je siva ekonomija najviša u sekorima kao što su građevinarstvo i poljoprivreda, ali ukazuje na to da je potrebna duža serija posmatranja da bi se zaključilo koliko je to pitanje sezone, a koliko je faktičko stanje.