Škart stiže na tržište zbog slabe kontrole: Proizvođači građevinskog materijala na udaru nelojalne konkurencije

Ministarstvo finansija navodi da je prošle godine proizvodnja građevinskog materijala u Srbiji opala za 3,9%, dok је proizvodnja cementa povećana za 1,6%. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prošle godine, u odnosu na 2022. beležimo blag rast spoljnotrgovinske razmene građevinskog materijala, koja je povećana za oko 5,59 miliona evra i dostigla je 313 miliona evra. Prodali smo robu vrednu 134 miliona evra, što je za 4,5% više nego 2022. Uvoz je ostao na istom nivou kao i prethodne godine, na oko 179 miliona evra.
Najznačajnija tržišta na koja proizvođači iz Srbije plasiraju svoju robu su Crna Gora, gde odlazi oko 15% ukupnog izvoza, nešto manje građevinskog materijala odlazi u Nemačku, oko 13%, dok se u Hrvatskoj i BiH proda po 12%. U top pet uvoznika građevinskog materijala proizvedenog u Srbiji je i Slovenija sa oko 5%, dok je izvoz u ostale zemlje gotovo simboličan, navodi se u ediciji Biznis top 2023/2024 u izdanju magazina Biznis i finansije.

Građevinski proizvodi koji imaju najbolju prođu u inostranstvu, a pre svega u „komšiluku“, u Crnoj Gori, Hrvatskoj i BiH su, prema podacima Udruženja za građevinsku industriju PKS, delovi za klima uređaje, konstrukcije od gvožđa i čelika, split sistemi za klimatizaciju, vrata, prozori, okviri i ramovi.

Dobro se kotiraju i blokovi i cigle proizvedeni u Srbiji, a među najtraženijim izvoznim proizvodima su i montažne zgrade od drveta i limene konstrukcije.

„Čak 58% ukupnog izvoza građevinskog materijala u 2023. godini odnosi se na proizvodnju opeke i crepa, koja dominira sa robom vrednom 77,8 miliona evra. Značajno je i učešće proizvodnje keramičkih pločica sa 33,2 miliona evra, odnosno 24,8%. Udeo izvoza građevinskih proizvoda u ukupnom republičkom izvozu je 0,4%, što je u strukturi izvoza zanemarljivo“, kažu za B&F u Udruženju građevinske industrije.

Međutim, mnogo više keramičkih pločica koje se ugrađuju u kuhinjama i kupatilima u zgradama koje se grade u Srbiji kupljeno je u inostranstvu.

U strukturi uvoza ovi proizvodi imaju najveće učešće sa 42,2%, i 75,5 miliona evra, što je vrednosno više nego duplo u odnosu na vrednost pločica koje smo prodali u inostranstvu.

Trećinu uvoza čini cement sa 35,7%, odnosno sa 64 miliona evra, dok je na trećem mestu obrada kamena sa 25,4 miliona i udelom od 14,2%.

Podaci RZS za prvih osam meseci ove godine pokazuju da u odnosu na isti period lane beležimo rast spoljnotrgovinske razmene građevinskog materijala na 225,14 miliona evra, što je povećanje za oko 20 miliona evra. Izvoz je na istom nivou od oko 89,55 miliona evra, dok je uvoz povećan za oko 20 miliona i iznosio je 135,59 miliona evra.

Izvozimo jeftino, kupujemo skupo

Izvoz cementa je lane bio 12,4 miliona evra što je 2,5% manje nego prethodne godine kada je bio 12,7 miliona evra, a u strukturi izvoza dominira cement portland.

Uvezli smo pet puta više cementa, nego što su domaće fabrike prodale u inostranstvu. Uvoz je bio 64 miliona evra i porastao je za 32,5% u odnosu na 2022. kada je bio 48,2 miliona evra. Glavno izvozno tržište je Crna Gora gde se plasira 89,5% izvezenog cementa, dok uvezeni cement potiče iz Hrvatske 57,5% i Turske 30,7%.

Kada su u pitanju crep i opeka, izvoz je prošle godine vrednosno porastao, ali je količina prodate robe značajno manja. I uvoz je značajno smanjen. Prosečna cena crepa koji smo prodali u inostranstvu je bila 0,63 evra po komadu, dok smo ga uvozili za 0,96 evra.

„Ukupan izvoz crepa, opeke i ostalih građevinskih proizvoda 2023. godine iznosio je 77,8 miliona evra, što je 4,2% više nego u istom periodu prethodne godine kada je izvoz bio 74,7 miliona evra. U strukturi izvoza dominira crep sa izvozom od 52,2 miliona evra i učešćem od 67,2% i zidarske opeke sa izvozom od 23,4 miliona evra i sa učešćem od 30,2%. Ukupan uvoz iznosio je 7,3 miliona evra, što je za 46% manje nego prethodne godine kada je uvezeno 12,7 miliona evra“, navode u Udruženju za građevinsku industriju.
Statističari su prebrojali da je izvezeno 83.344.145 komada crepa, što je 3.439.106 manje nego 2022. godine, količinski je izvezeno oko 262.000 tona, što predstavlja smanjenje za 5.000 tona, uprkos rastu prosečne izvozne cene sa 0,54 evra po komadu, na 0,63 evra. Zbog poskupljenja, vrednosno, izvoz je povećan za 10,8%, sa 47,1 na 52,2 miliona evra.

Kuće se crepom proizvedenim u Srbiji najviše pokrivaju u Bugarskoj, gde se plasira čak 37,2% izvoza, dok je na drugom mestu Rumunija sa 23,6%, a značajno izvozno tržište je i Albanija gde prodamo 12,1%.

Prošle godine je drastično smanjen i uvoz crepa, jer smo u inostranstvu kupili 4.485.395 komada crepa, što je manje za 3.045.565 komada nego 2022. Prosečna uvozna cena crepa povećana je sa 0,83 evra po komadu, na 0,96 evra. Količinski, uvezeno je 16.700 tona, što predstavlja smanjenje za 11.000 tona, dok je vrednost uvoza smanjena za 30% sa 6,1 miliona evra na 4,3 miliona evra. Najviše crepa uvozimo iz Mađarske 51,4%.

Kada je u pitanju opeka, izvoz je sa 25,5 miliona evra ostao na istom nivou kao 2022. godine. Glavna izvozna tržišta su bila Bugarska gde se plasira 40,5% izvoza, Rumunija (24,1%) i Severna Makedonija (19,8%). Uvoz je smanjen sa 2,8 na 1,5 miliona evra, što predstavlja pad od 42%, uprkos rastu prosečne uvozne cene sa 0,55 evra/kom, na 0,69 evra/kom.

Opeku izvozimo u Bugarsku, Rumuniju i Severnu Makedoniju, a uvozimo je iz Belgije, Hrvatske i Nemačke.

Iz uvoza stiže roba sumnjivog kvaliteta

Sekretar Udruženja savremene industrije glinenih proizvoda (SIGP) Nataša Jovanović kaže za B&F da je industrija građevinskog materijala od pečene gline 60% izvozno orijentisana. Privrednici u ovom sektoru duže od pet godina ukazuju da je neophodan redovan tržišni nadzor građevinskih proizvoda. Ona ističe da se na domaće tržište uvoze proizvodi sumnjivog kvaliteta, bez odgovarajuće dokumentacije.

„Na domaće tržište su se u protekle četiri godine plasirali građevinski proizvodi koji nisu usaglašeni sa srpskim tehničkim specifikacijama, što predstavlja nelojalnu konkurenciju proizvođačima koji posluju u skladu sa domaćim propisima. Imajući u vidu da se trenutno u Srbiji najviše ulaže u infrastrukturne i druge objekte od nacionalnog značaja, izostanak redovne kontrole tržišta građevinskih proizvoda predstavlja veliki rizik. Tražili smo izmenu Zakona o građevinskim proizvodima. Predlog je da inspekcijski nadzor koji se odnosi na proizvodnju, stavljanje na tržište, isporuku i distribuciju građevinskih proizvoda sprovodi tržišna inspekcija“, objašnjava Nataša Jovanović.

U udruženju SIGP očekuju da će izmenama i usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa evropskim konačno biti uspostavljeni ravnopravni uslovi poslovanja za sve učesnike na tržištu i napominju da se samo tako može podstaći konkurentnost i sačuvati rentabilnost i opstanak firmi koje proizvode građevinski materijal u našoj zemlji. Proizvođači smatraju da je kontrolisano tržište građevinskih proizvoda važno za proizvođače i uvoznike, ali da je ipak najvažnije za građane, kao krajnje korisnike građevinskih objekata.