Skupština Srbije o budžetu za 2023. godinu

Biznis 05. dec 202211:39 > 12:20
Izvor: TANJUG/RADE PRELIĆ

Skupština Srbije počela je sednicu na čijem dnevnom redu je i predlog budžeta za 2023. godinu. Predsednik Skupštine Vladimir Orlić produžio je sednicu i ona će trajati i posle 18 časova.

Predlogom budžeta za narednu godinu predviđeni su prihodi i primanja u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, što je za 133,8 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto, više u odnosu na rebalans budžeta za 2022. godinu.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara, uključujući i sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika.

POVEZANE VESTI:

U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta. Ostatak čine donacije u iznosu od 50,5 milijardi dinara, što je 2,7 odsto ukupnih prihoda.

Rashodi i izdaci budžeta planirani su u iznosu od 2.107,4 milijarde dinara, tako da će budžetski deficit iznositi 121,3 milijarde dinara, odnosno 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Procenjeni nivo javnog duga do kraja 2023. godine je 56,1 odsto BDP-a koji bi trebalo da bude veći 2,5 odsto nego u ovoj godini.

Među 35 tačaka dnevnog reda sednice republičkog parlamenta je davanje saglasnosti na finansijske planove Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i izmene tih finansijskih planova.

Predložen je i zakon o završnom računu budžeta Srbije za 2021. godinu, kao i izmene zakona o budžetskom sistemu, poreskom postupku i poreskoj administraciji, republičkim administrativnim taksama, porezu na dohodak gradjana, porezu na dodatnu vrednost, rokovima za izmirivanje novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, kao i Carinskog zakona.

Poslanici će razmatrati i izmene zakona o elektronskom fakturisanju, fiskalizaciji, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Po dnevnom redu će se raspravljati i o zaduživanju države kod NLB Komercijalne banke za potrebe finansiranja brze saobraćajnice i autoputa Beograd-Niš-Požarevac, Veliko Gradište-Golubac.

Poslanici će raspravljati i o potvrđivanju protokola o finansijskoj i tehničkoj saradnji izmedju vlada Srbije i Španije u oblasti infrastrukturnih projekata, ugovoru izmedju vlada Srbije i Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva, kao i o sporazumu o zajmu izmedju Srbije i Medjunarodne banke za razvoj za Projekat čiste energije i energetske efikasnosti za gradjane.

Na dnevnom redu je i Okvirni sporazum o finansijskom partnerstvu izmedju Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovodjenje finansijske pomoći Evropske unije Srbiji, u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III).

Razmatraće se i razrešenje funkcije predsednika Osnovnog suda u Bečeju, izbor predsednika sudova i izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kao i izbor viceguvernera Narodne banke Srbije (NBS).

Na dnevnom redu su i izmene članova i zamenika članova u skupštinskim odborima Socijalističke partije Srbije i koalicije Nada, kao i izmene sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Poslanici koalicije NADA protiv predloga državnog budžeta za 2023.

Poslanici koalicije NADA glasaće u Skupštini Srbije protiv predloga republičkog budžeta za 2023, jer smatraju da je koncipiran kao potrošački, sa predviđenim velikim deficitom i subvencijama javnim preduzećima.

U saopštenju NADE, koju čine Nova Demokratska stranka Srbije (DSS) i Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS), navodi se da predlogom nisu predviđena ni značajnija ulaganja u poljoprivredu i za podršku domaćoj privredi.

Potpredsednik Nove DSS, Dejan Šulkić je kazao da je praksa Vlade Srbije da se troši mnogo više nego što se prihoduje, te da to dovodi do novog zaduživanja države i građana.

Kazao je i da taj deficit nije usmeren na jačanje privrede, već, kako je ocenio, uglavnom na popunjavanje ogromnih gubitaka javnih preduzeća poput Elektroprivrede i Srbijagasa.

Naveo je da se „zbog nesposobnog rukovodstva“ subvencioniše energetski sektor sa 35 milijardi dinara, te dodao da bi taj novac mogao da bude uložen u poljoprivredu i proizvodnju hrane.

Kazao je da se iz predloga budžeta vidi da će biti nastavljena praksa pomoći stranim investitorima umesto domaćim i ocenio da je to pogrešno.

Lider POKS Vojislav Mihailović smatra da bi izdvajanja za modernizaciju naoružanja i dodatna ulaganja u vojni kadar trebala da budu veća.

Naveo je da mnogo školovanih oficira napušta vojsku i da to slabi odbrambene kapicitete države.

Smatra da bi država morala da podrži ratne vetarane, borce i vojne invalide.

Ni Zavetnici neće podržati budžet: Neodgovoran i rasipnički

Stranka Zavetnici saopštila je da neće podržati predloženi budžet za 2023. godinu jer se njime iznova potvrđuje neodgovorna i rasipnička politika aktuelne vlasti.

Zavetnici smatraju da je neprihvatljivo da se u trenucima ozbiljne ekonomske, energetske i socijalne krize budžetska sredstva troše na krajnje neprimeren i nenamenski način, na realizaciju projekata koji nisu od strateške važnosti za očuvanje ekonomske stabilnosti države i za dobrobit građana.

Zavetnici pitaju zašto se u trenucima krize izdvaja novac za modernizaciju i kupovinu tehnološke opreme za javna preduzeća, dok se za najvažnija pitanja poput poljoprivrede, nataliteta i podrške mladim porodicama ponovo izdvajaju nedovoljna sredstva.

„Postavljamo pitanje Vladi zašto se svega četiri odsto budžeta predviđa za poljoprivredu, koja učestvuje u bruto domaćem proizvodu sa 10 odsto“, naveli su Zavetnici.

Zbog toga će ta stranka tokom rasprave u skupštini tražiti da se predloženi budžet uskladi s realnim potrebama i mogućnostima države i da se iznos budžetskih sredstava preusmeri u pomoć domaćoj privredi i poljoprivredi i u finansiranje onih projekata koji su „od suštinske važnosti za očuvanje ekonomske i socijalne stabilnosti građana“.

Komentari

Vaš komentar