Smanjenje subvencija po hektaru za poljoprivredne proizvođače sa 5.200 na 4.000 dinara, ministar poljoprivrede objašnjava cenom dizel goriva na tržištu. Opozicija kaže da vlast hoće da uništi selo. Stručnjaci ukazuju da je u poljoprivredi neophodno dugoročno planiranje.

Vlada Srbije je tokom februara u nekoliko dana izmenila uredbu za raspodelu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Tako je iznos za biljnu proizvodnju sa 5.200 pao na 4.000 dinara. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović to smanjenje ne vidi.

„Ko je vama rekao da su subvencije smanjene, one su čak povećane. Ovde je reč o davanju za gorivo. Ako bude došlo do poremećaja na tržištu dizel goriva, odnosno cena bude išla gore država će da interveniše. Ovde je samo pitanje tajminga kad neku meru aktivirate. Da l’ treba kad je ekstremno dobra cena nečega da mi dajemo subvenciju onda za to. Mislim da je ovde neko nešto pomešao“, kaže Nedimović.

Najavljuje da će u narednik 15-ak dana predviđeni novac leći na račune poljoprivrednih gazdinstava i da nije neophodno dodatno konkurisanje.

Nije dobro kada se sistem subvencija, posebno direktnih davanja po hektaru, često menja, smatra stručnjak za poljooprivredu Milan Prostran.

„Poznato je u poslednjih nekoliko godina on sa 12.000 spao, evo na nekih 4.000. Dakle to nije dobro jer bitno je da je sistem stabilan. Ja sam se bavio tim poslom i pisao zakone. Morate ga bar urediti za nekih pet godina, u Evropskoj uniji je to šestogodišnji period. Dakle, da bi poljoprivrednici mogli da planiraju svoje troškove“, ističe Prostran.

Odnos prema poljoprivredi i selu kritikovali su danas i u Stranci slobode i pravde.

„Ovo je ostalo od stočnog fonda u Srbiji, sram vas bilo“, poručio je potpredsednik SSP-a Dejan Bulatović, ostavljajući nekoliko plišanih igračaka životinja ispred Skupštine Srbije.

Dok je skupštinski Odbor za poljoprivredu razmatrao Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, Bulatović je ispred parlamenta rekao da se na toj sednici pokušava legalizacija pristupa Srbije toj konvenciji.

„Od toga imaju koristi samo tajkuni u poljoprivredi, ne poljoprivrednici. Radi se isključivo o prodaji žita i trgovinom žitarica“, naveo je on.

Prostran ukazuje na nezavidan položaj konkurentsnosti srpske poljoprivrede, posebno prema zemljama Evropske unije sa kojom, kaže, trgujemo 50 i više odsto kada je u pitanju hrana.