Socijalno-ekonomski savet nije doneo odluku o povećanju minimalca, Vučić kaže da će se smanjiti porezi i doprinosi

"Ne možemo da uništavamo domaću privredu povećanjem minimalne zarade koju poslodavci ne bi mogli da isplaćuju, pa će tu povišicu država prihvatiti na svoj teret", kazao je Vučić.

Ministarstvo finansija je u pregovorima predložilo da se sa sadašnjih 550 evra minimalac poveća na 600 evra, a poslodavci su prihvatili taj iznos pod uslovom da se poveća neoporezivi iznos zarada.

Predsednica sindikata UGS "Nezavisnost" Čedanka Andrić rekla je da nije postignut konsensus sa Vladom Srbije o povećanju minimalca od 9,2 odsto.

"Predlog Vlade je da se cena radnog sata poveća sa sadašnjih 371 dinar na 405 dinara, što bi mesečno iznosilo 70.470 dinara", rekla je Andrić.

Dodala je da je predlog Vlade da se za poslodavce neoporezivi deo zarade sa 34.221 dinar podigne na 37.369 dinara.

Predsednik Samostalnog sindikata Srbije Zoran Mihajlović rekao je da je minimalna zarada poslednjih godina "značajnije" rasla, ali je projekcija Vlade bila da 2027. iznosi 650 evra.

"Sada ponovo imamo obećanje da će mnimalac 2027. godine iznositi 650 evra, ali se ne zna od kada jer nije isto ako se poveća u maju ili decembru", rekao je Mihajlović.

Istakao je da Vlada nije objavila ni koliko će 2027. porasti zarade u javnom sektoru kako ne bi došlo do kompresije, odnosno ujednačavanja zarada za različite poslove.

"Za SSSS je neprihvatljivo da minimalac od 650 evra ne važi od 1. janura 2027. godine", rekao je Mihajlović.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je rekao da je povećanje minimalne cene rade od 9,2 odsto realno, imajući u vidu da se očekuje i rast privredne aktivnosti.

"Nadamo se da će se u toku 2027. godine steći uslovi da minimalna zarada do kraja godine dostigne iznos od 650 evra", kazao je Atanacković.

Dodao je da je za poslodavce prihvatljivo povećanje minimalca samo ako se u istom iznosu poveća i neoporezivi iznos zarade.

Ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski je rekla da će povišica minimalne zarade od 9,2 odsto u narednoj godini biti signal da je Srbija ekonomski stabilna zemlja.

"Vlada će odlučiti o iznosu minimalne cene rada, ali pored radnika treba da budu zaštićeni i poslodvaci. Zbog toga će država preuzeti na sebe teret od 13 milijardi dinara, koliko će biti manji prihodi usled povećanja iznosa neoporezivog dela zarada", kazala je ona.

Ministar finansija Siniša Mali podsetio je da je od 1. januara 2025. godine redovno povećanje minimalne zarada bilo je 13,7 odsto, vanredno od 1. oktobra 2025. od 9,4 odsto, potom 1. januara ove godine 10,1 odsto i sada 9,2 odsto.

"Sve ukupno, za 24 meseca to je nominalno povećanje minimalne zarade od 49,4 odsto. Kad se oduzme inflacija to je 33,5 odsto", rekao je Mali.

Naveo je da trenutno manje od 100.000 radnika u Srbiji prima minimalnu zaradu.

"Sa povećanjem minimalne zarade ide se na 117 odsto pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom", kazao je on.

Mali je naveo da su pregovori o minimalnoj zaradi iziskivali i praćenje tržišta rada kako veliko povećanje ne bi mnogo opteretilo poslodavce i dovelo do talasa otpuštanje.

"Zato idemo i sa povećanjem neoporezivog dela dohotka od 9,2 odsto, u jednakom iznosu povećanja minimalne zarade. Predlog Vlade Srbije biće da od 1. januara 2027. godine minimalna zarada u Srbiji poveća sa 64.554 dinara na 70.470 dinara, sa 550 na 650 evra i da se poveća neoporezivi deo dohotka sa 34.221 dinar na 37.369 dinara. Po radnom času povećanje minimalne zarade bilo bi sa 371 dinara na 405 dinara", precizirao je on.

Dodao je da bi ukoliko budu urađene sve pripreme, Vlada Srbije već na narednoj sednici mogla da donese takvu odluku kako bi poslodavci imali dovoljno vremena da se pripreme.

Sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS "Nezavisnost" tražili su tokom pregovora da im se saopšti koliki će rast zarada biti u javnom sektoru kako bi odredili za koji iznos će se zalagati kako se ne bi ujednačile plate za različite poslove, ali nisu dobili odgovor.

SSSS i UGS "Nezavisnost" su, takođe tokom pregovora, pitali kada će biti dostignut cilj o minimalnoj zaradi od 650 evra koji je predsednik države Aleksandar Vučić obećao pre dve-tri godine, a u međuvremenu je ministar finansija Siniša Mali rekao da će se "iznos od 650 evra dostići do kraja 2027. godine".

Nekoliko poslednjih godina Vučić je i pre početka pregovora saopoštavao kolika će biti minimalna zarade, ne osvrćući se na konstataciju sindikata da su zbog toga pregovori besmisleni.

Srbija po iznosu minimalca na dnu

Ove godine minimalna neto zarada (bez poreza i doprinosa) u Srbiji iznosi oko 65.000 dinara, odnosno oko 550 evra, što je svrstava među države sa najnižim minimalcem u Evropi. Srbija je po visini minimalne zarade prema podacima Eurostata na dnu lestvice sa bruto iznosom od 743 evra.

Nižu minimalnu zaradu od Srbije imaju Ukrajina, gde je bruto minimalna zarada 169 evra, Moldavija sa 313 evra, Albanija sa 531 evrom i Bugarska sa 620 evra. Nižu bruto minimalnu zaradu od Srbije imaju i Turska (621 evro), Severna Makedonija (624 evra) i Crna Gora (670 evra).

Na početku prošle godine Srbija je imala niži minimalac i od Crne Gore i od Turske, ali su ga poslednja tri povećanja podigla iznad ovih zemalja.

Sve ostale evropske zemlje imaju višu minimalnu zaradu od Srbije. U Letoniji je bruto minimalna zarada 780 evra, u Rumuniji 825 evra, u Mađarskoj 906 evra, u Slovačkoj 915 evra, u Češkoj 923 evra, u Estoniji 946 evra, a na Malti 994 evra.

Hrvatska ima bruto minimalnu zaradu 1.050 evra, u Portugaliji i Grčkoj minimalna zarada iznosi po 1.073 evra, dok je na Kipru 1.088 evra.

U Poljskoj bruto minimalna zarada iznosi 1.119 evra, u Litvaniji 1.153 evra, u Španiji 1.425 evra, u Sloveniji 1.482 evra, dok je u Francuskoj 1.867 evra.

Minimalnu zaradu veću od 2.000 evra imaju Belgija (2.234 evra), Holandija (2.338 evra), Nemačka (2.343 evra), Irska (2.391 evro) i Luksemburg (2.771 evro).

Među najvišim minimalcima su i te zarade u Danskoj, Italiji, Austriji, Finskoj, Švedskoj, Islandu, Norveškoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji.