Šoljica kafe opasna po život: Kad proizvođač ne obeleži šta je stavio u pakovanje

Četiri proizvođača obmanjivala su potrošače prodajući proizvode kao pravu kafu, iako su u svom sastavu imali razne surogate. Koje konkretno - Ministarstvo poljoprivrede nije objavilo, ali je navelo da je kod jednog proizvođača iz Novog Sada povučeno čak 600 kilograma proizvoda vrednih 750.000 dinara zbog nepravilnog deklarisanja.

"Nije bio naznačen alergen iz ječma", pojasnilo je ministarstvo.

Koliko skrivanje alergena kroz nepravilno deklarisanje može da bude opasno za pojedine potrošače? Prema rečima Snežane Šundić Vardić, osnivača Nacionalnog udruženja "Alergija i ja" - i te kako može da bude, čak opasno i po život.

"U slučajevima kada prehrambeni proizvod nije pravilno deklarisan i ne sadrži jasno istaknutu informaciju o prisustvu alergena, poput ječma koji sadrži gluten, potrošači koji boluju od alergija na glutenske žitarice - pšenica, ječam, raž - ili celijakije mogu biti ozbiljno ugroženi. Za njih i najmanje količine alergena, u ovom slučaju glutena, može izazvati ozbiljne zdravstvene reakcije – od gastrointestinalnih smetnji i osipa, do anafilaktičkog šoka, koji može biti i po život opasan", kaže za portal N1 Snežana Šundić Vardić, osnivač Nacionalnog udruženja "Alergija i ja".

Da je nepravilno deklarisanje kafe, kao i bilo kojih drugih namirnica, apsolutno nedopustivo kaže i Tea Gašpar Kovačič koja od svoje desete godine ima dijagnozu celijakije.

"Nedopustivo je jer direktno ugrožava zdravlje i bezbednost građana, a naročito dece i osoba koji kroz hranu mogu uneti alergen koji im ugrožava i zdravlje i život", kaže ona za portal N1.

Pravilno deklarisanje - osnovna mera zaštite javnog zdravlja

Tea od svoje desete godine ima dijagnozu celijakije i ističe da, iako su oni koji boluju od celijakije veoma dobro upućeni u problematiku pogrešno deklarisane kafe, ovo tema na koju treba podsetiti obolele, posebno one sveže dijagnostikovane.

"Budući da je celijakija autoimuna bolest koju kod predisponiranih osoba izaziva unošenje glutena u organizam, i da je dozvoljena količina glutena koju takva osoba sme da unese u toku dana manja od 20ppm-a glutena (20 mg po kg), ovakva greška proizvođača mogla bi da bude zaista veliki problem. Izostavljanje napomene da je proizvod kombinacija ječma i kafe, a ne čista kafa, direktno ugrožava osobu obolelu od celijakije, jer je ječam jedna od žitarica koja sadrži gluten", upozorava Tea Gašpar Kovačić.

Tea je po struci master teoretičar umetnosti, ali je u svetu celijakije poznatija kao Glutenfree Tea koja vodi blog o celijakiji, bezglutenskoj dijeti i životu, organizuje kulinarske radionice i aktivno učestvuje u širenju svesti o ovoj bolesti.

"Kafa je napitak koji većina ljudi pije kontinuirano, svakog dana. U slučaju osobe obolele od celijakije to bi značilo da je ona konstantno izložena kontaminaciji glutenom. Takvo kršenje bezglutenske dijete može da ima veoma ozbiljne posledice po pacijenta, jer kao što rekoh celijakija je autoimuno oboljenje, a kao takvo sklono je izazivanju i drugih autoimunih stanja koja mogu da ostave trajne posledice na pacijenta", ukazuje ona.

Transparentnost sastava proizvoda je, ističe, od ogromne važnosti za osobe koje moraju da drže striktnu bezglutensku dijetu iz zdravstvenih razloga, jer to je jedini način da takve osobe mogu da kontrolišu svoju ishranu i prilagođavaju je svojim potrebama.

"Ovakva praksa je apsolutno nedopustiva, jer direktno ugrožava zdravlje i bezbednost građana, a naročito dece i osoba koji kroz hranu mogu uneti alergen koji im ugrožava i zdravlje i život. Pravilno deklarisanje nije samo zakonska obaveza, već osnovna mera zaštite javnog zdravlja", ukazala je Tea Gašpar Kovačič.

Šta kaže pravilnik

Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, zamena za kafu, kao i srodnih prozvoda usvojen još 2020. godine, ali je njegova primena odložena za 31. maj 2022, upravo da bi proizvođači imali vremena da usaglase svoju proizvodnju sa novim pravilima i prilagode se novom načinu deklarisanja, što, očigledno je - nisu svi učinili.

Njime je predviđeno da natpis "kafa" može da stoji samo na ambalaži proizvoda koji se 100 procentno sastoji od kafe.

Ako ima više od 50 odsto kafe, a ostatak čini neki surogat - ječam, pšenica, raž, leblebija, rogač, cikorija (...)- mora da nosi jasan naziv "Proizvod na bazi kafe sa ječmom (ili leblebijom, cikorijom, sojom...)".

A kada je u proizvodu sadržaj kafe isti ili manji od 50 odsto, deklariše se kao "Proizvod na bazi ječma (leblebije, cikorije, soje...) sa kafom".

Skrob, koji je do 31. maja 2022. mogao da se nađe kao sastavni deo "kafe", od tog dana je - potpuno zabranjen.