Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Dejan Šoškić ocenio je da je iseljavanje građana jedan od glavnih problema privrednog razvoja naše zemlje, kao i zemalja u regionu. "Imamo stagnantnu privredu. Bivše republike nisu uspele u prethodnih dvadesetak godina da bitnije promene svoju ekonomsku situaciju. Nivo BDP-a po glavi stanovnika jeste rastao, ali je taj rast bio vrlo skroman. Istovremeno, imamo taj regionalni problem iseljavanja, dakle - ljudski resursi postaju vrlo ograničavajući faktor daljeg privrednog razvoja", kazao je Šoškić.
Dodaje da sve zemlje u okruženju, pa i Srbija, imaju istu „bolest“ – nedovoljni privredni rast, cene koje su sve bliže nivou svetskih cena i iseljavanje ljudi. A to je, kako navodi sagovornik N1, najbolji test da li jedna zemlja beleži društveni razvoj ili ne.
Povezane vesti
„Ako ljudi odlaze iz zemalja u regionu, to je najbolji znak da nešto nije u redu sa ukupnom privredom i društveno političkom situacijom. Takođe, ti odlasci nisu uslovljeni višim prihodima, već ljudi žele da odu u bolji ambijent, koji omogućava normalniji život u razvijenim zemljama. Gde se živi pristojnije, normalnije i gde stvari funckionišu“, ukazuje Šoškić.
Konstatuje da je izvesnost vrlo bitna komponenta pri odlučivanju sve većeg broja građana gde će živeti u budućnosti.
„Kada imate vrstu neizvesnost koja proističe iz rata u neposrednoj blizini, ali isto tako i neizvesnost kakav će biti odgovor međunarodne zajednice povodom toga, to proizvodi neizvesnost da li će onaj ko prodaje robe i usluge u narednom periodu sa time uspeti da sve naplati, i kupi sve svoje inpute, i da na taj način nastavi normalno poslovno operisanje, ili je potrebno da se unapred uključe očekivane više cene, i to počinje da hrani inflaciju“, napominje gost N1.
Govoreći o prosečnim primanjima u Srbiji, on je naveo da dodatno raslojavanje čini da mnogi građani imaju utisak da žive lošije nego pre.
„Veće socijalne razlike čine da mnogi stanovnici ne samo što ne osećaju boljitak, već misle da žive teže nego što su živeli ranije, uprkos tome što imate nekakav prirodni rast. Ukoliko imate dodatno raslojavanje, to veliki deo stanovništva ne oseća“, istakao je Šoškić.
Na pitanje da li ima utisak da donosioci odluka u zemljama na prostoru bivše SFRJ imaju percepciju o tome da klizimo u opasnost da će moći da se školuju oni koji imaju to da plate, a da će oni koji imalu talenta i potencijala ostajati van toga zato što njihovi roditelji nemaju novca to da im priušte, odgovara: „Nažalost, mislim da smo već u toj situaciji. I sada kada se rade ankete oko toga ko upisuje kvalitetne škole, to su po pravilu deca koja dolaze iz porodica u kojima su i roditelji kvalitetno obrazovani. Takvih je sve manje, nažalost“.
„Problem Srbije i regiona je pojava obrazovnih institucija koje su ispod potebnog niovua kvaliteta kje pružaju. To je promena u obrazovanju, da ljudi koji studiraju to rade da bi formalno stekli neku diplomu, a ne da bi stekli znanje. A diploma bez znanja, to treba da znaju svi budući studenti i roditelji, po pravilu ne znači gotovo ništa“, upozorava Šoškić.
Ukazuje da zemlje na zapadu napreduju zbog toga što su u stanju da svojim sistemom privuku talenat iz inostranstva.
„Naši zemljaci, kao i građani iz regiona, umeju mnogo dobro da se snađu, da prosperiraju u dobro uređenom sistemu. I nije potrebno da građani idu negde drugde, potrebno jeda se takvi sistemi naprave kod nas“, naglasio je Šoškić.
Konstatuje i da je velika većina građana u kreditima, ali da taj nivo nije viši od nivoa zaduživanja građana u regionu i u Evropi“.
„Ponašanje naših građana je relativno obazrivo. Mi nismo prezaduženi individualno, niti je nivo kreditiranja u našoj zemlji viši od nivoa zemalja u okruženju, ili u Evropi“, rekao je bivši guverner Narodne banke Srbije.
Govoreći o činjenici da u razvijenim zemljama građani za hranu izdvajaju 20, dok kod nas 40 odsto kućnog budžeta, Šoškić ukazuje da je to posledica – siromaštva.
„Mi kada imamo niže dohotke, mi ćemo iz tih dohodaka da trošimo na bazične stvari. Hrana je bazična, i sada vidimo da su generatori inflacije u domenima koje ljudi svakodnevno plaćaju i bez kojih teško mogu“, kazao je Šoškić.
On je ocenio da se neće ništa dramatično desiti na jesen po pitanju energenata i pitanjem priprema građana za eventualne nestašice.
„Neće biti ništa dramatično loše. Loše su i katastrofične najave koje se često čuju u javnosti. Ništa se revolucionarno ključno nije desilo sa snabdevenošću svetsskog tržišta. Imate puno refleksnih psiholoških efekata i špekulativnih radnji“, kazao je on i zaključio da je najnegativna stvar koja se desila u prethodnom periodu pokretanje spirale povećane inflacije i cena za koje je rekao „da neće lako vratiti na neke normalne nivoe od pre nekoliko godina“.
