Šoškić: Nivoi inflacije niži od dva odsto otvaraju opasnost opšteg pada cena

"Inflacija se cilja, u režimu ciljanja inflacije, na nivoima koji su realno ostvarivi i povoljni za razvoj i zaposlenost nacionalne ekonomije. Istraživanja poslednjih decenija u oblasti makroekonomije ukazuju da je optimalan nivo inflacije za stabilan privredni razvoj u okviru niskih jednocifrenih procentnih vrednosti, a za razvijene zemlje oko dva procenta“, objašnjava Šoškić.
On podseća da Srbija ulazi u grupu zemalja u razvoju gde bi se moglo prihvatiti i da se cilja nešto viši nivo inflacije.

"Niži nivoi inflacije od dva odsto godišnje otvaraju opasnost deflacije, odnosno opšteg pada cena, što je najozbiljnija ekonomska bolest koja, po pravilu, vodi padu ekonomske aktivnosti i rastu siromaštva. Podsetimo se da je i velika ekonomska kriza iz 1929. godine bila po svojoj prirodi kriza deflacije. U ciljanju inflacije, kao monetarnom režimu koji Srbija zvanično primenjuje, ako je inflacija ispod inflacionog cilja, to je najmanje podjednaki neuspeh kao i da je inflacija iznad inflacionog cilja“, kaže Šoškić.

Kako dodaje, suviše niska inflacija je neuspeh monetarne politike jer sputava privredni rast i izlaže ekonomiju opasnosti od deflacije.

"Kod nas je to posledica, pre svega, suviše restriktivne monetarne politike koja je takva zbog fiksiranja kursa dinara prema evru, što inače nije zvanični cilj monetarne politike u Srbiji. Dakle, inflacioni cilj za Srbiju ne treba smanjivanti, već je odavno bilo potrebno da monetarna politika bude manje restriktivna. Srbija je za takvu monetarnu politiku, po svoj prilici, platila cenu nižim ostvarenim stopama privrednog rasta poslednjih godina“, navodi on.
Na konstataciju portala Biznis.rs da je inflacija u zemljama EU prilično niska i pitanje koliko to može negativno da se odrazi na Srbiju, otvorenu, malu privredu koja najviše zavisi od izvoza u država članica EU, Šoškić kaže:

"Suviše niska inflacija, po pravilu, povećava realnu cenu finansiranja i ako je to u uslovima niskih stopa privrednog rasta, sledstveno, bitno otežava izlazak iz recesije i podizanje ekonomske aktivnosti. Otuda i tražnja na tim tržištima će, po pravilu, biti nešto niža i to se može negativno odraziti na zemlje koje na ta tržišta izvoze, ali i na zemlje koje sa tih tržišta primaju direktne strane investicije. Zemlje našeg regiona, pa i Srbija, upravo se nalaze i u prvoj i u drugoj grupi zemalja, tako da je negativne posledice niske inflacije i niskog rasta u EU teško izbeći u Srbiji i drugim zemljama u regionu“.

Na pitanje portala Biznis.rs može li se aktuelnim merama države kakve su isplate minimalca zaposlenima u firmama u problemima, jednokratna pomoć svim punoletnih građanima i dodatna pomoć penzionerima, povećati potrošnja u Srbiji, pa sa tim i inflacija, Šoškić kaže da "rast potrošnje treba da bude posledica rasta proizvodnje, a ne rasta duga“.

"Srbija se ubrzano zadužuje i taj dug će morati da se vraća novcem svih nas poreskih obveznika. Novac je trebalo davati samo socijalno ugroženima i onima koji su ostali bez redovnih prihoda zbog pandemije. Linearno davanje svima je luksuz koji ne mogu sebi da priušte ni mnogo bogatije nacije bez bitnog narušavanja fiskalne pozicije zemlje“, zaključuje Dejan Šoškić.