"Inflacija je ponovo krenula naviše, to je manifestacija okolnosti u kojojima mi živimo - da ne postoji pun sklad monetarne i fiskalne politike, da se neke mere donose zbog ubiranja jefitnih političkih poena u kratkom kroku, kao da smo stalno u nekoj političkoj kampanji. Kao da je ekonomska politika u funkciji kratkoročne političke popularnosti, a ne u funkciji stabilizacije i privrednog razvoja zemlje", kaže za N1 Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije.
To, kaže, gledamo u kontinuitetu već niz godina.
„Ne postoji razumevanje šta treba da se radi, koje su nadležnosti, šta se može proizvesti odreženim postupcima, a što nije nužno i povoljno na duži rok. Tako imamo zbir relativno popularnih mera koje suštiniski nisu dobre na dugi rok, i to se u kontinuitetu odvija duže vreme, a istovremeno se mnogo manipuliše statistikom i želi kreiarati utisak o velikom prosperitetu – od kojeg smo daleko“, kaže Dejan Šoškić.
On ističe da su privredne stope rasta Srbije u poslednjih 12 godina sporije od proseka u svetu i u regionu Centralno-istočne Evrope.
„Tu nema osnove da se hvalimo bilo čime. Posebno što smo pre toga imali deset godina stope rasta više od proseka u svetu i proseka u Centralno-istočnoj Evropi“, podseća on.
Investicije koje se odvijaju u Srbiji su, kaže, nedovoljno transparentne, i odvijaju se uz pomoć posebnih zakona, na šta je ukazivao i Fiskalni savet.
Jedno su, kaže, strane direktne investicije i one u Srbiji nisu niske – prirodno je da ih privučemo najviše kao najveća zemlja u regionu. Problem je, dodaje, u njihovoj strukturi – najviše ih ide u nerazmenljivi deo BDP poput građevinarstva. Kada je reč o razmenljivom delu BDP, odnosno delatnostima gde se nešto proizvodi da bi se moglo izvesti – vrlo često se zapošljavaju ljudi na jednostavnim poslovima, malo plaćenim, gde nismo privukli one kompanije koji generišu dobre poslove, dobro plaćene, koji zahtevaju dobro obrazovanje, viši standard i slično.
„Ključni naš problem je nedostatak domaćih direktnih investicija, što govori odsustvu kvalitetnog ukupnog privrednog ambijenta, što je onda u potpunosti u skladu sa pokazateljima koje čitamo od 2015. gde je snaga naših institucija sve niža i niža i gde se sve lošije i lošije kotiramo u međunarodnim poređenjima po pitanju percepcije korupcije“, ističe Šoškić.
Transparentnost investicija i nadstrešnica
Transparentnost investicija se pominje i kao ključno pitanje kada je reč o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu i ugovorima potpisanim sa kineskim partnerima i podizvođačima.
„To je praksa koju mi očigledno smatramo normalnim – ali to nije normalno. Svako upravljanje javnom imovinom, javni ugovori, dohoci zvaničnika, moraju biti javno dostupni i podložni proveri, diskusiji. Ne vidimo nigde u medijima sa nacionalnom frekvencijom otvorene diskusije, vrlo retko – ponekad na javnom servisu, ali to je nedovoljno da bismo bili kao društvo dovoljno informisani. S druge strane, svakodnevno na kioscima vidimo nekakve dnevne novine koje više služe kao mehanizmi dezinformisanja“, ističe Šoškić.
On je napravio poređenje sa ekonomijom.
„Da bi normalno stvari funkcionisale u društvu, poredim to sa ekonomijom – kada odete na pijacu da kupite paradajz, naravno da ćete na svakoj tezgi porediti cene i pitati, da biste doneli dobro informisanu odluku. Tako i u politici – da biste doneli dobro informisanu u odluku o glasanju ili nečem drugom, vi morate da imate kvalitetan set informacija. Zbog toga u Ustavu i stoji, kako ja to tumačim, ključna stvar – slobodno informisanje, pa onda da postoji slobodno glasanje. Te dve stvari ne vidim da se u praksi realizuju. A kada se ne realizuju neki bi pravnik mogao da postavi pitanje da li su izabranici zaista sa legitimitetom ili nisu. Jer, jer legitimitet se stiče na slobodnim izborima u uslovima kada birači imaju punu informisanost na raspolaganju. Slobodno informisani građani koji slobodno glasaju mogu nekom dati legitimite – ako toga nema sve je, onda, upitno“, istakao je Dejan Šoškić.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare