Profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić, govoreći o rastu dobiti bankarskog sektora, kaže da je ključni razlog inflacija, posebno kada se govori o profitu u evrima. To je zato što, kako kaže, imamo nominalno iskazanu dobit u dinarima - kada u uslovima fiksnog deviznog kursa prikažete to u evrima, ispada da je veći profit nego što je zapravo bio. Šoškić dodaje da Srbija nije uređen sistem, jer rast kreditne aktivnosti ne ide pod ruku sa rastom standarda građana.
„U normalnim, uređenim sistemima, ako banke postižu dobre rezultate, to bi trebalo da bude posledica rasta kreditne aktivnosti, koja ide pod ruku sa rastom ekonomske aktivnosti, BDP-a, blagostanja, ali i rastom životnog standarda. Kod nas to nije slučaj. Kada pogledamo kreditnu aktivnost banaka, ona stagnira. Kad pogledate ekonomsku aktivnost, imali smo rast od 2,5 odsto. To je ispod rasta velikih razvijenih ekonomija. Srbija u privrednom smislu nastavlja da zaostaje. To je trend u poslednjih deset godina“, navodi on za N1.
Šoškić kaže da deo dobiti treba pripisati inflaciji.
„Rast profita, posebno kada govorimo u evrima, to je zato što imamo nominalno iskazanu dobit u dinarima, koja pod dejstvom inflacije je jednim delom obezveređena. Ali, kada u uslovima fiksnog deviznog kursa prikažete to u evrima, ispada da je veći profit nego što je bio. Isto kao što plate u evrima ispadnu više nego što su bile. Ali, kada probate da kupite nešto za te plate, vidite da to nije ona plata koja je nekada bila“ objašnjava naš sagovornik.
Drugi važan faktor jeste i, kako kaže, rast kamatnih stopa tokom inflacije.
„Drugi deo prirasta dohodaka je što smo prošli kroz inflaciju, a u inflaciji kamatne stope po pravilu idu gore i one se najčešće reflektuju na kamatne stope, koje su promenljivo ugovorene, koje plaćaju dužnici bankama. Građani privrede doživeli su rast kreditnih rata i kamatnih stopa. A, na strani depozita, gde ulažemo novac u banke, tu banke nisu adekvatno podigle kamatne stope i stvorio se pozitivni disparitet“, nastavlja on.
Šoškić navodi i da postoji jedna anomalija bankarskog sektora, a koja dugo opstaje.
„Od osnovnog izvora profitabilnosti banaka, što je neto kamatna margina, razlika između kamata koje bi ja, kao banka, naplatio od vas, da sam odobrio npr. stambleni kredit, i onoga što ja plaćam nekom vašem rođaku, koji je deponovao novac u banku… Dakle, ta razlika, te kamatne stope nisu na istom nivou. Iz tog razloga banke treba da generišu osnovni izvor profitabilnosti. Kod nas je to niže nego u proseku u bankarskom sistemu u Evropi. Kod nas je oko 60 odsto u najboljim godinama. To znači da najveći deo prihoda banaka dolazi iz nekih drugih izvora – naknade, provizije, takse“, ističe on za N1.
Sagovornik N1 kaže da u Srbiji postoji nekoliko odstupanja u odnosu na dobru praksu u EU, što je nedopustivo.
„Odustvo članova Savet guvernera NBS nije smelo da se desi“
„Kod nas se naplaćuju stvari koje se nigde ne naplaćuju. To su neke banke koje su pod osnivačima iz EU. tamo ne mogu da naplate, a ovde naplaćuju i to je posledica što je došlo do ukrupnjavanja. Sada sedam, osam banaka kontroliše bankarsko tržište u Srbiji“, kazao je.
Na pitanje N1 da li Savet guvernera NBS i dalje postoji, jer je dvojici istekao mandat, dvojica su preminula, a ostao je samo jedan, on kaže da je iznaneđn ovom informacijom i da to nije smelo da se desi.
„Ja sam zbunjen tom informacijom. Nisam bio obavešten, jer mi je neverovatno da se tako nešto desi. Savet je nadzorno telo Skupštine nad NBS. Ta funkcija je važna. Tu bi trebalo da budu ljudi koji ne samo razumeju šta NBS treba da radi, nego i koji razumeju zakon, i koji treba da procene da li procesi u NBS idu u korist građana. Odsustvo članova je stvar koja nije smela da se desi. Iznenađen sam da se dopustilo da tako važan organ ostane bez članstva“, ističe on za N1.
Kaže i da su to pojavne forme sistema u raspadanju.
„To su pojavne forme sistema u raspadanju, gde se funkcionisanje institucija zanemaruje, jer se očigledno odluke ne donose u institucijama, nego na nekom drugom mestu. Mi smo na silaznom trendu, kada se kaže institucionalni razvoj. Ako to nemamo, svaka od institucija će pre ili kasnije oštetiti interes grđana i poreskih obveznika“, zaključuje naš sagovornik.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare