Od decembra se intenzivnije pričalo o tome, a onda su početkom januara Sjedinjene Države, odnosno Odeljenje za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) SAD, uvele sankcije Naftnoj Industriji Srbije (NIS). Američki zvaničnici su navodili da je cilj sankcija sprečavanje Rusije da finansira rat u Ukrajini, dok rukovodstvo NIS-a, sa druge strane, uverava javnost da nema razloga za brigu. Ali, da li je zaista tako? Sagovornici N1 objašnjavaju kakve mogu biti posledice uvođenja sankcija po srpsku privredu i građane.
Poslednje informacije oko ovog pitanja odnose se na to da je NIS Odeljenju za kontrolu strane imovine poslao zahtev za odlaganje primene sankcija. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je dodala da se traži 90 dana, kako bi se našlo “održivo rešenje”.
Od državnih zvaničnika su stizale različite informacije. Prvo je NIS saopštio da se poslovanje neometano odvija, predsednik Srbije da neće biti nestašice energije, a ministarka da građani Srbije nemaju razloga za brigu. A onda je, nedavno, Vlada Srbije navela da bi uvođenje sankcija narušilo sposobnost kompanije da snabdeva građane Srbije naftom i naftnim derivatima.
Javno preduzeće Naftne industrije Srbije (NP NIS) osnovano je 1991. godine. Rusija je 2008. godine, bez tendera u direktnim pregovorima, većinski paket NIS kupila za 400 miliona evra. Većinski vlasnik NIS-a je ruski Gasprom Njeft.
Šta će se desiti ukoliko SAD ne odlože primenu sankcija NIS-u?
Prethodna američka administracija je ostavila rok do 25. februara da se odluči o NIS-u. Sankcije se, kako ja najavljeno, odnose na transakcije povezane sa dugom, kapitalom ili izvedenim ugovorima koji uključuju i Gazpromnjeft. Ekonomista Goran Radosavljević kaže da je najopasnija situacija upravo oko finansijskog sektora – NIS može da bankrotira.
“Sve kompanije koje sarađuju sa NIS-om mogu da potpadnu pod sankcije, ako nastave saradnju. Najopasnija situacija je finansijski sektor koji može da donese odluku da zatvori sve račune i da prekine svu saradnju sa NIS-om, što bi momentalno značilo bankrot kompanije. Tu je najmanji problem kako će da se isporuči sirova nafta, to je sve sekundarna tema. Negativan odgovor bi značio signal svim kompanijama koje se još uvek dvoume – da primenjuju sankcije, da su sankcije čvrste i da treba da im primenjuju. Rizik bi bio da sve kompanije, uključujući banke i dobavljače, prekinu saradnju sa NIS-om”, kazao je on u razgovoru za portal N1.
Prekid saradnje finansijskih institucija sa NIS-om bi, dodaje ekonomista, doveo do nemogućnosti NIS-a da prodaje naftne derivate.
“Prekid saradnje bi značilo automatsku nemogućnost NIS-a da prodaje derivate. Npr. odete na benzinsku stanicu i kažu vam ne primamo kartice, već samo keš. Međutim, kad vi to platite u kešu, to mora da se uplati na neki račun… Znači kad bi banke zamrzle račune, istog dana ne biste mogli da kupite gorivo kod njih. Kompanija bi bukvalno tog dana prestala da radi. Imamo iskustvo u kompanijama iz Republike Srpske kojima su uvedene ovakve sankcije i koje su prestale da postoje. Sve druge kompanije koji sarađuju – dobavljači, transport nafte – bi istog trenutka stali”, objašnjava Radosavljević.
Prošle godine su, kako je pisao portal Radio slobodna Evropa, uvedene sankcije mnogim firmama u Republici Srpskoj, a koje su povezane sa Rusijom. Među njima su „Prointer ITSS“, „Infinity Media“, „K-2 Audio Company“, „Sirius 2010“, „Una World“ i „Kaldera Company”, a kojima se desilo upravo ono što je Radosavljević opisao. “Pointer” je, na primer, ugasio sva pravna lica jer nemaju mogućnost poslovanja, poslovni partneri su otkazali ugovore, a banke su ugasile račune.
Za građane sve ovo znači da ne bi mogli da kupe naftne derivate, što bi postupno ugrozilo poljoprivredu, pa potom celu privredu. Takođe bi došlo do rasta cena naftnih derivata, a onda do “rasta cena gotovo svega”.
“Za građane to znači da ne bi mogli da kupe naftne derivate kod NIS-a, s obzirom na to da NIS na tržištu isporučuje gotovo 80 odsto naftnih derivata. To znači da bi 80 odsto tržišta i veliki broj građana ostao bez mogućnosti da kupi naftne derivate i veliki deo privrede bez mogućnosti da transportuje svoju robu, pošto za transport koristi naftne derivate. Bliži nam se i poljoprivredna sezona… Velika količina dizela se koristi tokom prolećne poljoprivredne sezone i to sve može da ugrozi i proizvodnju hrane i čitavu privredu”, ocenjuje ekonomista.
Međutim, šta je sa rezervama koje ima ova kompanija?
„Poskupeće naftni derivati, pa će poskupeti i sve ostalo“
Ministarka je istakla da je važno da EPS čuva rezerve struje, ali i da nam hidrologija ide na ruku, kao i da je stabilna proizvodnja uglja u „Kolubari“, a rezervi ima blizu 1,6 miliona tona. Radosavljević navodi da NIS ima rezervi naftnih derivata, ali da iako ih ima, neće moći da ih proda.
“NIS ima rezerve ali bićete u nemogućnosti da kod NIS-a kupite derivate tj. NIS neće moći da vam ih proda. Hipotetički posmatrano, druge naftne kompanije bi mogle da nadomeste jedan deo tržišta, ali ne bi mogle toliki nedostatak na tržištu. Ako bi došlo do blokade finansijskih transakcija, kompanija više ne bi mogla da postoji. Ne može ništa da proda, čak i da ima”, kazao je sagovornik N1.
Radosavljević navodi da rezerve svakako traju od tri do šest meseci, ali da sve ovo navedeno može da stvori jednu “anomaliju” kao u vreme kovida – građani su znali da je nestašica mleka i toalet papira, pa su brže-bolje požurili da ih kupe, a onda ih stvarno više nije bilo. Ekonomista ističe da bi se isto dogodilo i po pitanju naftnih derivata, gde bi oni poskupeli, a samim tim i gotovo sve ostalo.
Koje je onda najbolje rešenje?
„Amerika traži ‘0 ruskog vlasništva – 0 problema’, Srbija bez kapaciteta da se suprotstavi Rusiji“
Đedović Handanović je istakla da je odlaganje primena sankcija važno kako bi se našlo održivo rešenje, kao i da je važno je da očuvanje dobrih odnosa sa svim partnerima” – Rusijom i SAD.
Diplomata Srećko Đukić navodi za N1 da je jasno ono što je Amerika tražila – 0 ruskog vlasništva, 0 problema po Srbiju.
“Ne znam da li je neko mogao da obeća Srbiji tj. njenoj vladi da Srbija podnese samo zahtev za produženje roka i da će on odmah biti prihvaćen. Mislim da je taj put kojim je krenula Srbija dosta rizičan, jer nema primera da su one zemlje koje uvode sankcije, u ovom slučaju SAD, odustale – nisam takve slučajeve sretao, ni kada su u pitanju pojedinci, ni kada su u pitanju pravna lica. Nije jasno na kojim osnovama je taj optimizam Srbije zasnovan”, istakao je diplomata u razgovoru za N1.
Radosavljević smatra da za Srbiju jedino održivo rešenje jeste izlazak ruskog kapitala iz NIS-a, što je kazao i Kristofer Hil koji je obavljao funkciju ambasadora SAD u Srbiji, navodeći da se kapital Naftne industrije koristi za finansiranje rata u Ukrajini. Đukić se ipak pita da li je ovakvo nešto moguće, jer Srbija ima mnogo aranžmana i obaveza prema Moskvi.
“Srbija želi da reši političku kvadraturu kruga. To nikome još nije uspelo – da sedi na toliko stolica. Mi u tom vrtlogu ne znamo gde se nalazmo, tako da ne znam šta znači održivo rešenje – to znači da bi trebalo da budu zadovoljne i Srbija i Rusija i SAD. Jedino rešenje tu je da se onda povuku sankcije. Nije u pitanju samo Srbija, ima i drugih država koje su na spisku sankcija jer onda bi to bio povod da se svi žale, a nisam siguran da bi SAD napravile presedan samo za Srbiju”, kazao je Đukić.
„Ukidanje sankcija – Vučićevi pusti snovi“
Saradnica Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona Ivana Stradner kaže da je ovo “početak kraja Vučićeve politike balansiranja”.
“Amerika može da dozvoli Vučiću odlaganje primene sankcija, ali u ovom trenutku ukidanje sankcija može samo da bude Vučićeva propaganda i pusti snovi. Tramp se trenutno sprema za pregovore sa Putinom oko Ukrajine i njegovo glavno oružje je ‘ekonomski rat’ kroz sankcije, tako da ja verujem da će on biti još oštriji od Bajdena, po tom pitanju, prema Rusiji. Mnogi analitičari u Rusiji to isto misle”, smatra ona.
Regionalno sankcionisanje NIS-a je, navodi Stradner, „značajno kako bi se oslabio centar gravitacije ruske moći u regionu kao i da se Vučićev autoritarni režim disciplinuje i zaustavi njegova lažna politika balansiranja“.
Rešenje „prijateljsko preuzimanje od Rusije“?
Radosavljević je kao mogućnost navodi “prijateljsko preuzimanje NIS-a od Rusije”.
“Mislim da će se tražiti kompromisno rešenje. Ja predlažem da to bude neko ‘prijateljsko preuzimanje’ tj. privremeno stavaljanje pod kontrolu kompanije koja je od strateškog značaja. Formalno bi kompanija bila pod kontrolom države i upravljačka struktura bi došla iz države (Srbije). To bi značilo kada se završi rat i kad bude bilo pregovora, da se i ovo pitanje tada reotvori”, zaključio je.
Ono što je sada pitanje je – kako će reagovati nova, Trampova administracija. Sankcije su uvedene početkom godine, a Donald Tramp je funkciju predsednika zvanično preuzeo 20. januara. Diplomata kaže da je i pitanje ko će sada odlučivati o sankcijama – OFAC ili Kongres.
“Ukoliko odlučuje Kongres, pitanje je kada će se sankcije naći na dnevnom redu u ovoj instituciji i kada će se odlučivati. Kongres ima pametnija posla nego da se bavi sankcijama. Ukoliko Trampova administracija ima stav kao i prethodna, to bi značilo da će sankcije krenuti da se primenjuju odmah”, zaključio je Đukić.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare