Može li se verovati Trampu Junioru da će Srbija i SAD trgovati bez carina?

Donald Tramp Junior i odabrani srpski privrednici sastali su se u subotu 26. aprila u Beogradu. Na pitanje šta će biti s carinama, predsednikov sin je odgovorio da će to pitanje biti rešeno i da se radi na postizanju sporazuma o bescarinskoj trgovini između SAD i Srbije.

Ekonomista i nekadašnji diplomata Srećko Đukuć za N1 kaže da je ukidanje carina na robu iz Srbije moguće, ali da Srbija neće imati ekskluzivitet po tom pitanju. Prema njegovoj oceni, odluka o bescarinskoj trgovini će biti doneta u formi dekreta američkog predsednika SAD Donalda Trampa, a ne kao sporazum o slobodnoj trgovini.

„Očito je da je uvođenje carina bio potpuni promašaj Trampove politike, koji se kao bumerang vratio SAD i njenoj privredi“, ocenio je Đukić.

On podseća da je obim trgovine u svetu u poslednjih 20 do 30 godina porastao za četiri do pet puta i da to ne bi bilo moguće ako bi se vodila Trampova protekcionistička politika.

"Ukidanje carina nema veze s Generalštabom"

Upitan da li se eventualno ukidanje carina Srbiji može dovesti u vezu s odlukom srpskih vlasti da se Trampovom zetu Džeradu Kušneru dozvoli da gradi kule na mestu srušenih zgrada Generalštaba u Beogradu, ili s nekim drugim američkim političkim interesom, Đukić napominje da će se te dve stvari kod nas sigurno dovoditi u vezu, iako su u stvari nepovezane.

On napominje da se odluka o ukidanju carina neće ticati samo Srbije i dodaje da je jasno da se Amerika mora okrenuti liberalnoj trgovini. Kako kaže, Srbija se nalazi na spisku zemalja koje ne mogu da utiču na spoljnu trgovinu SAD, a da je obim trgovine dve zemlje takav da je ispod jednog procenta ukupne spoljne trgovine Sjedinjenih Država.

S druge strane, dodaje, ukidanje carina ne bi drastično povećalo američki uvoz proizvoda iz Srbije.

„Srbija bi plasirala isto što i sada, ne vidim šta bi mogla još. Ponuda Srbije je ograničena, a Amerika je daleko i troškovi transporta su veliki“, rekao je Đukić.

Različiti statistički podaci

Kada se pogledaju statistički podaci, Srbija je prošle godine u SAD najviše izvozila automobilske gume, zatim takozvanu „nerazvrstanu robu“, a na trećem mestu je oružje i municije.

S druge strane, iz SAD smo najviše uvozili pogonske mašine i motore, vazduhoplove i opremu i takozvanu „nerazvrstanu robu“.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RSZ) u Sjedinjene Države smo ukupno izvezli u vrednosti od 670 miliona dolara, a uvezi robu vrednu 739 miliona dolara, što znači da smo ostvarili deficit od 69 miliona dolara.

Međutim, ako pitate Amerikance, brojke su drugačije. Što se njih tiče Srbija je u suficitu u spoljnotrgovinskoj razmeni sa SAD, odnosno više izvozi nego što uvozi. Američki zvanični podaci, na osnovu kojih je i formirana carinska stopa od 37 odsto za Srbiju, kažu da smo u 2024. godini u SAD izvezli robu u vrednosti od 814 miliona dolara, a uvezli proizvode vredne 210 miliona.

Ovakvu razliku u zvaničnim brojkama Đukić vidi u različitim statističkim metodologijama. Kako kaže, naša je usklađena s metodologijom Evropske unije, dok SAD imaju svoju evidenciju spoljne trgovine.

Sagovornik portala N1 navodi primer srpskog oružja koje se izvozi u SAD preko posrednika iz Kanade, a koji se u evidenciji ne pripisuje Kanadi već zemlji porekla - Srbiji.

„Kada hoće da se imaju tačni podaci onda statistički organi obe zemlje usklade metodologiju i podaci se poklope u dolar“, rekao je Đukić.