Srbija planira novo zaduživanje od pola milijarde evra kroz obveznice, ekonomisti upozoravaju na rizike

Država Srbija donela je odluku o emisiji novih obveznica, što je zvanično objavljeno i u Službenom glasniku, a to donosi novo zaduženje od oko 550 miliona evra, odnosno preko pola milijarde, piše Danas.

Kako je objašnjeno, navodi se u tekstu, država emituje dugoročne državne hartije od vrednosti radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga i finansiranja investicionih i programskih projekata.

Iznos prve emisije biće 250 miliona evra, nominalne pojedinačne vrednosti od po 1.000 evra. Ove obveznice biće emitovane 25. jula ove godine, dok je datum dospeća 29. jul 2037. godine, naveo je Danas.

Isplata kupona u iznosu od pet odsto odvijaće se godišnje, rečeno je.

Dodatno, kako piše, Srbija će emitovati obveznice u vrednosti od 35 milijardi dinara, odnosno nešto više od 299 miliona evra.

Nominalna vrednost ovih obveznica biće 10.000 dinara, piše Danas, a datum emitovanja biće 28. jul, dok će datum dospeća biti 30. jul 2030. godine.

Isplata kupona odvijaće se, takođe, godišnje u iznosu od 4,5 odsto.

Danas podseća da ovo nije prvi put u ovoj godini da država emituje hartije od vrednosti, a interesovanje u januaru je bilo veliko, kada je procenat realizacije bio blizu 93 odsto.

"Značajno smanjenje interesovanja"

Međutim, prema pisanju Nove Ekonomije, prenosi Danas, kasnije dve aukcije beleže značajno smanjenje interesovanja za ove hartije.

U martu je, prema pisanju ovog portala, realizacija bila na ispod 37 odsto, a u maju na 34,38 odsto.

Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić za Danas kaže da država nema mnogo izbora kada je u pitanju novo zaduživanje.

„Ono je neophodno da se finansira dospeće ranijeg duga i pokriće tekućeg budžetskog deficita. Ostaje samo dilema gde sprovesti novo zaduživanje, a jasno je da se gro sredstava može prikupiti samo na međunarodnom tržištu“, objašnjava on za ovaj medij.

Gujaničić potvrđuje za Danas da su dinarske emisije početkom godine imale veliko interesovanje, dodajući da je to delimično posledica činjenice da država nije dugo povlačila sredstva sa domaćeg tržišta, te je ovo bila „dugo čekana prilika“.

„To pre svega važi za banke koje su izuzetno likvidne, imaju dosta viškova novčanih sredstava, a država je uvek poželjni zajmoprimac. Ova vrsta zaduživanja kod banaka je svakako bolja u odnosu na direktno uzimanje kredita, što država sve više praktikuje“, naglašava naš sagovornik.

Ipak, prema njegovim rečima, postoji problem kod našeg zaduživanja, koji traje već duži period.

„To je činjenica da je zaduživanje orijentisano uglavnom na banke, koje su većinski u inostranom vlasništvu, kao i inostrane investitore koji kupuju evroobveznice“, navodi Gujaničić.

To znači, kako dodaje, da su domaći investitori, bilo institucionalni ili pojedinačni, i dalje marginalni učesnici na našem tržištu.

„Ova činjenica može biti od vitalnog značaja u kriznim situacijama“, zaključuje Gujaničić.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Danasa.