Šta ako EU povuče sredstva namenjena Srbiji: "Svi fondovi koji nisu utrošeni ili opredeljeni, mogu da se povuku"

Prema njenim rečima, sada je ključno pitanje kako će Evropska komisija odgovoriti na rezoluciju EP.

"Ukoliko Srbija bude odbila međunarodnu istragu, koju EP traži, mislim da će postojati jako veliki politički pritisak od strane država članica i EP da jedna od restriktivnih mera prema Srbiji bude upravo da se smanje fondovi, da se povuku. To bi sada išlo kroz u proceduru za tu reverzibilnost u procesu pristupanja EU", ocenila je Mihajlović u emisiji "Dan uživo".

Kako je objasnila, takva odluka može da se donese kvalifikovanom većinom, znači nije neophodno da se sve članice slože oko toga.
Na pitanje koje su posledice, ukoliko dođe do toga, Mihajlović je istakla da svi fondovi koji nisu utrošeni i koji nisu opredeljeni ili nisu potpisani ugovori, mogu da se povuku.

"Imali smo primere, kao Turska, da sve ono što ne ide u državni budžet, a tiče se, na primer, nevladinog sektora, se ne povlači, ali sve što je opredeljeno za podršku vlastima, administraciji, infrastrukturalnim projektima, tu bi mogli da stradaju", smatra sagovornica N1.

Dodaje da će vreme pokazati kako će to tačno da izgleda, ali s obzirom da je "EU bitan donator za Srbiju, mislim da bi za Srbiju, da ostane bez tih sredstava, bio jako veliki udarac".

Navela je da je EU u Srbiji ulagala u jako širok dijapazon sektora - "puno sredstava je uloženo u infrastrukturne projekte, postoji puno ranjivih grupa u ovoj zemlji koje računaju na tu podršku koja je do sada stizala".

"Bilo bi jako loše ne samo za njen imidž kao zemlje, već i za socijalekonomski razvoj da ostane bez tih sredstava", konstatovala je.

Prema njenim rečima, Srbija je od 2003. zakučno sa 2022. godinom dobila od EU više od 3,6 milijardi evra samo bespovratnih sredstava, "to je bukvalno poklonjen novac".

"Kada govorimo o investicijama iz Kine i arapskih zemalja, to su uglavnom zajmovi i to je ono što je ključna razlika. Od EU dobijamo i bespovratna sredstva i zajmove, mi takvu vrstu podrške nemamo ni od koga drugog, EU je glavni partner na koga možemo da računamo za takvu vrstu podrške", objasnila je Mihajlović.

Ukazala je da trenutno u EU postoji "trend opadanja poverenja" pre svega u transparentnost naših institucija, kako je istakla, trenutno postoji ideja o stvaranju novog instrumenta za razvoj Zapadnog Balkana koji će funkcionisati do 2027. godine pralelno sa IPOM.

"Novi instrument tačno utvrđuje i definiše pravila. Da bi se uopšte pristuplio sredstvima zemlja mora da ima odgovrajući nivo vladavine prava i odgovrajući nivo demkratskih institucije. Taj preduslov je stavljen na tako bitno mesto, što zapravo znači da ukoliko Srbija ne bude ocenjena pozitivno, neće čak imati ni pravo da pristupi tim sredstvima", objsnaila je.

Ukazala je da regulativa koja treba sve to da prati, je trenutno u procesu donošenja u EP.

"Nadam se da će biti usvojena na proleće i da će sredstva krenuti da teku, ali ono što je bitnije, ukoliko Srbija ostane bez tih sredstava, ukoliko ne bude ispunila te preduslove, sredstva neće propasti, nego će se raspoređivati na komšije", zaključila je Mihajlović.