Postojećoj uredbi o dodeli subvencija majkama za prvi stan nedostaju precizni rokovi - ne zna se do kada država mora da donese rešenje, a od majki se zahteva da dostave predugovor koji ima precizan rok za isplatu kupoprodajne cene. Bilo bi dobro, smatraju sagovornice N1, da se rešenje o subvenciji donese unapred - da majka zna da ima pravo na subvenciju, pa tek onda da pristupi kupovini stana i podnošenju zahteva za kredit. Ovako se dešava da je potrebno mnogo papirologije - i za predugovor, i za banku, i za zahtev državi, što uz plaćanje kapare ili avansa za kupovinu stana majkama donosi i velike troškove i to bez garancije da će dobiti subvenciju. Kada je reč o tome da na rešenje komisije o uskraćivanju subvencije majke nemaju pravo žalbe, advokatica Sara El Sarag kaže da je to - protivustavno.
Katarina Jelisavčić Marković iz Beograda jedna je od četiri majke koja se javila redakciji N1 navodeći da je odbijena za subvenciju za prvi stan pošto je državi uz zahtev priložila kupoprodajni ugovor, a ne predugovor. Razlog je što potpisivanjem i overom kupoprodajnog ugovora ona postaje vlasnik nekretnine, čime gubi osnovni uslov da konkuriše za subvenciju.
Pročitajte još:
Na pitanje da li se oseća prevareno Katarina odgovara da se oseća – izigrano.
„Mi bismo stan svakako kupili – niti sam rodila dete zbog stana, niti sam očekivala od države da mi kupi stan, već sam se našla u toj priči da mi nešto sleduje. I onda se osećate izigrano kada pročitate rešenje da ste odbijeni“, navodi Katarina.
Ona ukazuje da postoji vremenski sled koji može da se utvrdi sa papirima i proverom dokumenata.
„Smatram da sam izigrana, ako ništa drugo, ono vreme koje sam provela skupljajući papire – provela bih sa detetom“, navodi Katarina dodajući da će pokrenuti upravni spor pred sudom, pošto na rešenje državne komisije nema pravo žalbe.
Upravo tu činjenicu – da ne postoji pravo žalbe na rešenje komisije, advokatica Sara El Sarag smatra – neustavnom.
„Majke koje su ispunjavale uslove, a odbijene su zbog dostavljanja kupoprodajnog ugovora, definitivno treba da pokrenu upravne sporove, jer neko mora da odgovara za taj način poslovanja. Ako na rešenje komisije o dodeli ili odbijanju subvencije nema prava na pravni lek, to je čak i protivustavno rešenje“, ističe Sara El Sarag.
Ona objašnjava da po Zakonu o upravnom postupku nisu isrpljena sva pravna sredstva.
„Akt te komisije ne može da bude konačni – sam po sebi je protivustavan. Mora da postoji pravo na žalbu o čemu će odlučivati ministarstvo, pa se tek nakon toga pokreće upravni spor“, navodi advokatica.
Drugi problem u ovoj uredbi je, navodi Sara El Sarag – nepostojanje rokova.
„Ne postoji rok kada komisija treba da odluči o subvenciji. Možda bi bilo pametnije da se ‘okrene stvar’, pa da se prvo donese rešenje o subvenciji i da to rešenje bude uslov za apliciranje za stan. Zatim, agencije za posredovanje u prodaji nekretnina uglavnom imaju šablonske kupoprodajne ugovore. Taj ugovor nije sam po sebi šablon. I tu može da se stavi neko odloženo dejstvo – da se kupoprodajna cena isplati kada se budu dobile subvencije ili se odobri kredit. Samim zaključenjem kupoprodajnog ugovora nije završen pravni posao. Tu postoje još dva elementa – isplata cene i ulaz u posed“, navodi Sara El Sarag.
Prema rečima agentkinje za nekretnine Kaće Lazarević, međutim, teško da bi kupoprodajni ugovor mogao da ima odloženo dejstvo jer – niko nikoga neće da čeka.
„Pratim sve od momenta kada je uredba doneta i bilo je odmah jasno da to ne može da se izvede na način koji je zamišljen – mnogo je učesnika i rokovi su nemogući za ispunjenje. Treba pribaviti dokumenta, mora da se nađe stan za kupovinu, ako se aplicira za kredit treba i za to prikupiti dokumentaciju“, navodi Kaća Lazarević.
Kada se potpiše kupoprodajni ugovor, vi već, dodaje ona, plaćate učešće, agenciju, overu tog predugovora.
„I onda konkurišete za subvenciju, a čuli smo da se na rešenje čeka i preko 80 dana. Niko neće da vas čeka u tolikom roku – predugovori se zaključuju na maksimum 60 dana. I to sve zbog neke sume od oko 7.000 evra u proseku koliko je do sada dodeljivano. Ako neko hoće da pomogne mladim ljudima – uredba mora da bude jasna, da se sve završava na jednom mestu, a ne da lutate i da referenti na lokalu ne znaju da vam daju tačne informacije. Ovo je dobilo konotaciju drugačiju od zamišljenog“, ističe Kaća Lazarević.
Sara El Sarag ističe da je ovo pre pomoć građevinskoj industriji nego majkama.
„Mislim da je ovo definitivno bila propaganda pred izbore, i jako mi je žao zbog toga. Ali, sada nema stajanja. Ove majke moraju da se bore kroz sudove“, zaključuje Sara El Sarag.
