Stanić o dolasku Đinpinga: Predstoji nam Sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom, to je prilika za sve kompanije

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije (PKS) rekao je za RTS, da je dolazak kineskog predsednika velika čast za Srbiju i da će na stolu biti širok spektar tema o kojima će se razgovarati, od političkih do ekonomskih, ali i onih iz domena kulture.

Ono što predstoji, kaže Stanić, jeste i početak primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji se očekuje od jula ove godine.
"Verovatno će se govoriti i o projektima u Srbiji u okviru Ekspa 2027 i šireg investicionog ciklusa koji se odnosi na Skok u budućnost 2027, kako je to vlada najavila, gde će dosta radova izvoditi, upravo, kineske kompanije", rekao je Stanić.

Sa druge strane, kaže, jedan od naših najvećih izvoznika su upravo kompanije u većinskom kineskom vlasništvu, tako da je to širok spektar tema.

"Mi verujemo, imajući u vidu razlike između Srbije i Kine u ekonomskoj moći, da treba uzeti obzir i benefit slabije strane", navodi.

Sporazum o slobodnoj trgovini prilika za sve

Prema njegovim rečima, Sporazum o slobodnoj trgovini je prilika ne samo za domaće kompanije da budu bolje uključene u lance snabdevanja velikih kineskih multinacionalnih kompanija, nego i za zapadne koje preko Srbije mogu lakše da dođu do kineskog tržišta.

“To je, pre svega, prilika da se poveća obim razmene između Srbije i Kine, i da to ide postepeno u korist Srbije, imajući u vidu da mi sada imamo razmenu koja iznosi oko 5,6 milijardi evra, izvozimo samo 1,1 milijardu evra, a sa druge strane uvozimo oko 4,5", rekao je Stanić.

Srbija bi na velikom kineskom tržištu mogla da računa na poljoprivredu i na prehrambenu industriju, ukazao je Stanić i naveo da je sirovinska baza ono što se trenutno izvozi u Kinu.

Gde ima prostora za saradnju

"Ukoliko bi moglo da se ide na višu fazu prerade u proizvodnji hrane, ukoliko bi mogli da se povećaju izvozni kapaciteti industrije koja proizvodi bezalkoholna i alkoholna pića, o vinima se često govori kao potencijalu, ali naravno, to ne može da bude značajan postotak za celokupnu privredu", rekao je Stanić.

Sa druge strane, kaže, u prehrambenoj industriji, u oblasti usluga, informacija i tehnologija, imamo određene komparativne prednosti u odnosu na jugoistočnu Evropu, rekao je Stanić.

"Kada govorimo o kineskim kompanijama koje ovde posluju i koje planiraju svoje poslovanje, trebalo bi da domaće komponente što više budu uključene u lance snabdevanja, imajući u vidu da su mnoge kompanije koje posluju u Srbiji relativno skromni neto izvoznici, oni izvoze ali sa druge strane dosta i uvoze, tako da je ta neto razlika relativno skromna”, rekao je Stanić

Kina je, kako kaže, zemlja koja ponovo pokušava da izgradi svoju poziciju na međunarodnom tržištu imajući u vidu da je to bio dugoročni izvor njihovog rasta.

Prema njegovim rečima, Kina je u jednom trenutku pokušala da se orijentiše na domaću tražnju, da to bude dugoročni izvor rasta i procenjuje se da je, uslovno rečeno, ušla u takozvanu, zamku srednjeg dohotka.

"To je ekonomski termin koji govori da, jednostavno, zbog relativno skromnog dohotka po glavi stanovnika, jednostavno, ne može da se preobrazi u jedno potrošačko društvo koje može dugoročno biti izvor rasta, kao na primer, što su Sjedinjene Američke Države", rekao je Stanić.