Stanje u poljoprivredi posledica nesprovođenja strategije: "Država se ratara seti samo kad izađu na ulicu"

Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata za N1 kaže da je poljoprivredna proizvodnja totalno obesmišljena i da su od 2012. godine u problemu.

"Odnos vlasti prema poljoprivrednicima ne može biti prevarantski ako želimo da imamo uspeh u proizvodnji. Poljoprivrednici su 2012. imali 14.000 dinara po hektaru i 60 litara goriva bez akcize. To je uredbom ukinuto i od onda smo mi u problemu", kaže Kleut.
Kao još jedan od problema, apostrofira neregulisano tržište žitarica kojim se štiti interes uvozničko-izvozničkog lobija.

"Mi smo došli u situaciju da nemamo otvoreno tržite. Prinuđeni smo da predajemo robu ljudima koji imaju monopol na tržištu. Vlast nas je dovela u situaciju da je obesmišljen posao koji radimo. Da je regulisano tržište žitarica, da nije bilo zabrane izvoza do ovoga ne bi došlo. Sa ovakvim načinom otkupa, bez robne berze, gde bukvalno neko može da vam otme robu štiti se interes uvozničko-izvozničkog lobija i postavlja se pitanje da li ima i vlast interes od toga. Poljoprivrednici su dovedeni na ivicu litice. Možda im je cilj da se totalno uništi proizvodnja pa da se onda zemljište koje poljoprivrednici rade kupi da ga radi neko drugi", kaže Kleut.

Kada su u pitanju subvencije, za koje je ministrka poljoprivrede rekla da su u najvećoj meri isplaćene, on navodi da udruženja poljoprivrednika namaju uvid u to, ali da imaju dosta ljudi koji nisu dobili novac. Dodaje i da nemaju poverenja u vlast i da su zbog toga odbili pregovore koji su im ponuđeni u ponedeljak.

"Ako ne bude isplaćeno 35.000 dinara po hektaru do marta ili pre neće biti poljoprivredne proizvodnje. Vlast mora da reši problem, ali moramo da dobijemo bolje gradancije. Očekujemo momentalna rešenja, da ispune ono što smo potpisali da bismo mogli da nastavimo pregovore", rekao je on.

Na optužbe da je protest politički motivisan, Kleut odgovara:

"Što se tiče politizacije protesta jedini je to uradio SNS koji je poslao svoje čelnike u Bavanište da napadaju čoveka koji je jedan od organizatora protesta. Mi se kao poljoprivrednici ograđujemo od politike", naglašava on.

Gulan: Problemi isplivali na površinu, nema sistemskih rešenja

Agroanalitičar Branislav Gulan za N1 kaže da je protest poljoprivrednika samo posledica, dok su uzroci mnogo dublji, te da se država ratara seti samo kad izađu na ulicu.

"Poljoprivreda nije strateška grana u Srbiji, devastirana je i poljoprivrednici optužuju vlast da ne ispunjava ni ono što se dogovori. Da su uzroci mnogo dublji najbolji primer je poslednja strategija u poljoprivredi koja je doneta u julu 2014. godine. U njoj je pisalo da će se poljoprivreda razvijati po stopi od 9,1 odnosno kada je lošija godina od 6,1 odsto. Međutim, prilikom donošenja strategije, Koviljko Lovre, nekadašnji ministar poljoprivrede u vladi SRJ, u recenziji je napisao da autori strategije koriste netačne podatke i da otuda vizija potpuno nelogična i besmislena te da izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti", kaže Gulan.

Ističe da se ta prognoza nažalost ostvarila i da su rezultati sprovođenja strategije katastrofalni.

"To je strategija pada, a ne rasta", navodi on i dodaje da je to posledica i neznanja i namere.

Prema njegovim rečima problemi su ranije nastali, a sad su izašli na površinu.

"Vlada uglavnom rešava probleme u poljoprivredi uredbama. I drugi su to radili, ali ne u ovoj meri. To nikome nije ništa dobro dugoročno donelo, to je gašenje požara. Rezultat je da ne postoji sistemsko rešenje. Poljoprivreda nije strateška grana i sve se rešava od slučaja do slučaja. Glas seljaka se ne čuje dok ne izađu na ulicu. Država ih ne uvažava i ne čuje, potcenjuje ih. Graška je države koja ne rešava sistemske probleme. I ispunjavanje ovih uslova bi bilo samo gašenje požara", navodi on.