Pripremni radovi za izgradnju metro depoa na Makiškom polju počeće 22. novembra, a kako za eKapiju navodi direktor JKP Beogradski metro i voz, Stanko Kantar, ovi radovi obuhvataju nasipanje terena od projektovane kote i izgradnju atmosferskih kolektora. Nakon pripremnih radova gradiće se infrastrukturni objekti depoa i pristupne saobraćajnice, dok je početak gradnje objekta depoa planiran za godinu dana, odnosno u novembru 2022. godine.

U okviru objekta depoa gradiće se hala za inspekcijsko održavanje sa spoljašnjim pranjem vozova, radionice za opravku i servisiranje vozova i kontaktne mreže, hale za garažiranje i upravne zgrade.

Izgradnja stanica i trase prve linije planirani su za drugu polovinu 2023. godine.

Zašto prva linija metroa ne može do Prokopa

Naselja duž Ibarske magistrale, posle primedbi UG Po meri metro, obuhvaćena su trasom metroa, ali su bez metro linije ostali Železnička stanica Prokop i Klinički centar Srbije.

„Deo primedbi koje se odnose na prolazak prve linije metroa kroz Železničku stanicu Beograd centar u Prokopu nije usvojen. Prema podacima iz projektne dokumentacije vezane za izgradnju stanice Beograd centar-Prokop, trasu nije moguće voditi ni kroz prostor Kliničkog centra, ni kroz Dedinjsko brdo, kako je to zamišljeno projektom“, navodi Kantar.

Prema njegovim rečima, u ranijem periodu kod Železničke stanice Beograd centar jeste delimično izgrađen tunel/kaseta za metro stanicu u dužini od 26 metara, od ukupno projektovanih 90, koji je postavljen ispod glavne ploče stanice pod uglom od 90 stepeni.

„Projekat tog tunela/kasete nije definisao kako bi metro stanica u Prokopu bila povezana sa stanicama metroa ka jugu (Sajam) i severu (Klinički centar). U pitanju je nepotpuna tehnička dokumentacija, koja nije rešila mnoga značajna pitanja kada je reč o vođenju trase metroa na tom području“, navodi on.

Pozicija projektovane i delimično izgrađene kasete za metro, kako navodi sagovornik eKapije, diktira da linija metroa prolazi mostovskom konstrukcijom iznad auto-puta, zaobilazi zgradu Hitne pomoći i ulazi u brdo u blizini temelja Gonekološko-akušerske klinike, zatim prolazi plitko ispod klinike Laza Lazarević i kasnije u blizini nove zgrade Kliničkog centra sa nedefinisanom mogućnosti izgradnje stanice u okviru Kliničkog centra.

Sa druge strane, dodaje Kantar, ka jugu, diktirano kotom kasete, linija bi sekla dijafragmu sa duboko fundiranim ankerima koja je izgrađena radi zaštite od klizanja Dedinjskog brda ka Prokopu.

„U skladu sa tim, prolazak metro linije kroz Klinički centar i Prokop na predviđeni način nije moguć iz više aspekata – vibracije, buke, geoloških i infrastrukturnih ograničenja, kao i na osnovu promena u prostoru nastalih kao posledica novoizgrađenih ili planiranih obejkata zdravstvene zaštite. Devijacijom trase prve linije metroa kroz Prokop bi se, takođe, ostavila neopslužena dva najveća saobraćajna čvorišta u Beogradu – Mostar i Autokomanda“, navodi Kantar.

Klinički centar i Prokop trebalo bi da se povežu trećom linijom metroa, koja bi, Kantar očekuje, trebalo da reši sve inženjerske probleme izgradnje metroa u tom delu, ali i da poveže Autokomandu, Voždovac i Banjicu.