Dva obroka za dolar, jedan sapun za sve: Mladi u Kini trude se da troše što manje

Kineski zvaničnici tvrde da nedovoljna domaća potrošnja u velikom delu društva usporava privredni rast, ali nedavni diplomci imaju više razloga nego većina da budu oprezni, prenosi BBC.

Nezaposlenost mladih već neko vreme se kreće tik ispod 20 odsto; oni koji imaju posao plaše se da bi mogli da ga izgube, a zbog tekuće krize na tržištu nekretnina mnogima je vlastiti dom nedostižan cilj, naročito u velikim gradovima.

Ova nesigurnost podstiče mnoge mlade u Kini da usvoje štedljiv način života, pa su društvene mreže preplavljene savetima o tome kako preživeti sa malim iznosima novca.

„Moj rad je posvećen minimalističkom načinu života“, kaže za BBC dvadesetčetvorogodišnja influenserka poznata pod imenom Džang Malo Zrno Pirinča.

U njenim video-snimcima prikazuje se kako koristi običan sapun za sve potrebe lične higijene, umesto skupih kozmetičkih proizvoda za čišćenje kože.

Vidimo je kako šeta po tržnim centrima i pokazuje torbe i komade odeće za koje tvrdi da su „vredni novca“ jer će trajati duže.

Kako ima 97.000 pratilaca na Sjaohongšu (Xiaohongshu), kompanije joj plaćaju da promoviše njihove proizvode.

„Nadam se da će više ljudi razumeti zamke potrošnje kako bi mogli da uštede. To će im smanjiti stres i opustiti ih“, kaže ona.

Drugi se fokusiraju na štedljivu ishranu.

Dvedesetdevetogodišnjak pod imenom (na društvenim mrežama) "Mala trava koja pluta u Pekingu" objavljuje video-snimke na kojima priprema jednostavna jela. Kaže da može da izvede da njegova dva obroka koštaju nešto više od dolara.

„Ja sam samo običan čovek sa sela. Nemam dobro obrazovanje ni mrežu uticajnih kontakata, pa moram da radim naporno da bih imao bolji život“, govori svojim pratiocima.

Radi za firmu za onlajn prodaju i tvrdi da mu je skroman način života omogućio da uštedi više od 180.000 dolara za šest godina.

Neki ga na internetu pitaju da li očekuje da njegova buduća supruga i deca žive na isti način i koji mu je krajnji cilj. Njegov odgovor: „Ne znam.“

Kina je godinama imala reputaciju nezaustavljive ekonomije, sposobne da prebrodi i pandemiju i trgovinski rat sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Ali analitičari kažu da će se suočiti sa ozbiljnim dugoročnim problemima ako ne poveća domaću potrošnju.

Dok SAD imaju problem s ljudima koji gomilaju dugove na kreditnim karticama, Kina ima suprotan izazov: ljudi su već prirodno skloni štednji umesto trošenju, a to se još više pojačava kad očekuju teža vremena.

Kineska vlada već godinama obećava da će povećati potrošnju domaćinstava, ali ona i dalje čini samo oko 39 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), u poređenju sa oko 60 odsto u većini razvijenih zemalja.

Deo problema je i to što su današnji mladi mnogo pesimističniji nego generacije iz devedesetih i ranih dvehiljaditih.

„Trenutno mi je najvažnije da zarađujem novac. Moram zapravo da povećam svoje izvore prihoda i smanjim troškove“, kaže jedna mlada žena iz centralnog Pekinga za BBC.

Poput mnogih drugih mladih, i njoj je plata smanjena kada je prešla na drugi posao.

„Ne znam koliko dugo ću moći da se oslanjam na njega. Ovako loša ekonomska situacija demotiviše ljude jer ne zarađujemo dovoljno. A pronaći posao uopšte nije lako", kazala je.

Ovoliki nivo nezaposlenosti mladih – osim što stvara nesigurnost – olakšava poslodavcima da smanjuju plate, jer radnici moraju da biraju između niže zarade ili povratka na tržište rada.

Velika briga za novije kineske diplomce jeste to što zemlja prolazi kroz težak prelaz iz masovne proizvodnje jeftine robe u visoko-tehnološku ekonomiju. Mnoge nove industrije jednostavno ne zahtevaju toliko radnika.

Ekonomista Džordž Magnus, saradnik Kineskog centra na Oksford univerzitetu, prati ovaj fenomen.

Navodi podatke dve velike firme za zapošljavanje u Pekingu koje pokazuju da veliki broj univerzitetskih diplomaca, čak i s master diplomama, rade kao dostavljači.

„To odražava neusklađenost između kvalifikacija s kojima ljudi izlaze iz visokog obrazovanja i onoga što se traži na tržištu rada“, kaže on.

Kako dodaje, situaciju ne olakšava ni kineska težnja da postane svetski lider u robotici i veštačkoj inteligenciji, jer to za sada smanjuje broj radnih mesta. Tehnologija jednostavno nije mnogo radno intenzivna, kaže.

Helena Lofgren, koja proučava potrošačke navike u Kini za Švedski institut za međunarodne odnose, smatra da se kineska ekonomija previše oslanja na ulaganje novca u omiljene industrije i izvoz proizvoda, u vreme velike geopolitičke neizvesnosti.

„Imate ekonomiju koja se previše oslanja na izvoz i investicije, i sada vidimo da su ti delovi jednostavno preveliki da bi ekonomija ostala zdrava", navela je.

Sve se svodi na ekonomski disbalans. Ako bi, na primer, Kina odjednom izgubila značajan deo prihoda od izvoza, da li bi imala alate da to nadomesti jačanjem domaće potrošnje?

Neki posmatrači dovode u pitanje koliko je Komunistička partija zaista posvećena povećanju domaće potrošnje.

Decenijama je zemlja napredovala zahvaljujući modelu zasnovanom na investicijama i izvozu, ali taj pristup sada nailazi na veliki izazov: deflaciju. Mnogi potencijalni kupci čekaju da cene robe padnu.

Podsticaji poput onih da se zamene stari automobili ili kućni aparatim novim - nisu značajno povećali potrošnju.

Influenserka Džang kaže da duboka štedljivost ima korene u kineskoj kulturi:

„Generacija mog dede bila je veoma štedljiva i skromna. To je deo kineske tradicije. Za Kineze je štednja u krvi“, kaže ona.