Što manja firma - to veća muka: Kriza u evropskim malim i srednjim preduzećima

Piše: Marina Vučetić

Dok se političari i birokratija u Briselu svađaju, privredu Evropske unije sve više ujedinjuje trend „ključ u bravu“. Slike zaključanih kapija sa natpisom „Zatvoreno zbog bankrota“ šire se na zajedničkom evropskom tržištu, bilo da je reč o velikim industrijskim centrima ili manjim mestima. Prema izveštaju međunarodne kreditne agencije Creditreform sa sedištem u Nemačkoj, broj stečajeva u Zapadnoj Evropi je rapidno porastao tokom poslednjih pet godina i nastaviće da raste i u 2026, piše magazin Biznis i finansije.

Isti izvor navodi da od 17 analiziranih zemalja u EU, rast bankrotstava je bio posebno izražen u Grčkoj (42,5%), Irskoj (32%) i Holandiji ( 31,7%), a potom u Nemačkoj (22,5%), Francuskoj (17,4%) i Italiji (8,9%).

Uočljivo je da u svim posmatranim zemljama, trenutni broj zatvorenih firmi je znatno veći u poređenju sa 2019. godinom, pre nego što je izbila pandemija i usledio period „kriza na krizu“.

Preduzeća nemaju vremena da „predahnu“ niti da počnu da se oporavljaju u situaciji kada se politički i ekonomski potresi u svetu neprekidno komplikuju. Građevinska industrija je najteže pogođena, gde broj stečajeva raste već duži period, a 2024. je bio veći za 15,4 odsto. Trenutno, jedna od pet zatvorenih firmi u Zapadnoj Evropi je poslovala u ovoj delatnosti. Natprosečan rast bankrotstava u prošloj godini zabeležili su i sektori usluga (14,2%), proizvodnje (9,3%) i trgovine (8,1%).

Domaća birokratija guši više od američkih carina

Pomenuta analiza pokazuje da što je firma manja, to je muka veća. Mala i srednja preduzeća (MSP), koja često imaju vrlo ograničene finansijske rezerve, posebno su pogođena. Preko polovine firmi u ovom sektoru beleži pad prodaje, ali i među onima koji još uvek relativno stabilno posluju, mnogi odustaju od investicija jer ne znaju šta će biti sutra, a kamoli u dužem periodu. Samo 40 odsto MSP planira neku vrstu ulaganja u narednoj godini, što je najniži procenat u Zapadnoj Evropi još od svetske finansijske krize 2009. godine, upozoravaju u agenciji Creditreform.

Odgovori na pitanje koji problemi najviše koče poslovanje upućuju da preduzetnicima teže pada birokratija u sopstvenoj zemlji nego američke carine. Čak 94 odsto ispitanika ističe da troše više od trećine radnog vremena na birokratske procedure i pisanje raznih izveštaja koje zakonodavci neprekidno gomilaju.

Preduzetnici se guše u papirologiji dok im tražnja pada a rastu troškovi radne snage, energije i sirovina, pri čemu povećanje plata ne rešava problem nedostatka radnika. Više od trećine vlasnika MSP se žali da što zbog slabosti obrazovnog sistema, što zbog konkurencije velikih kompanija, ne mogu da obezbede odgovarajuće radnike čak i u vreme kada poslovi stagniraju.

Velike korporacije miniraju poslovanje manjih od sebe i zbog problema u „sopstvenom dvorištu“, izazvanih dugogodišnjom krizom. Posledice su najteže kada neka od njih bankrotira, jer tada za sobom povlači značajan broj malih dobavljača. Takođe, za razliku od velikih, male firme se većinom ukorenjene na lokalnom tržištu i ne mogu tako lako da presele poslove u inostranstvo gde su im uslovi povoljniji, posebno kada je reč o proizvodnji. Ono što je bila prednost preduzeća koja su razvijala snažne veze sa lokalnom zajednicom, sada postaje mana u nestabilnim uslovima na domaćim tržištima.

U Nemačkoj najviše bankrotstava u poslednjoj deceniji

Ovakav trend posebno zabrinjava kod srednjih preduzeća koja čine okosnicu nemačke privrede, donedavno vodeće evropske ekonomije i do skoro glavnog ulagača i spoljnotrgovinskog partnera Srbije. Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, ukupni broj bankrotstava je porastao za skoro 17 odsto u 2024. i bio je najveći u poslednjoj deceniji.

Nemačka će taj rekord po svoj prilici oboriti već ove godine, pošto se procenjuje da će do kraja 2025. „kolabirati“ oko 22.000 preduzeća. Proizvođači automobila i delova za vozila, metalska, industrija čelika i građevinarstvo su posebno teško pogođeni talasom bankrota, ali i drugi sektori osećaju posledice vladajuće krize. Potraživanja poverilaca u avgustu ove godine iznosila su približno 5,4 milijarde evra, u poređenju sa 2,3 milijarde evra u istom mesecu 2024. Naredne godine, broj stečajeva u Nemačkoj najverovatnije će porasti za dodatnih 10 odsto, prema prognozama kompanije za osiguranje kredita Atradius.

Vodeći ekonomisti u zemlji očekuju slab privredni rast u 2026. godini, uprkos značajnim fiskalnim stimulansima države. Nemački savet ekonomskih stručnjaka, na primer, prognozira povećanje BDP-a od 0,9 odsto, dok Komercbank predviđa rast od 1,2 odsto. Glavna prepreka je ozbiljan nedostatak privatnih investicija.

Ulaganja MSP na istorijskom minimumu

Nemačka razvojna banka KfW upozorava da su privatne investicije u Nemačkoj „u slobodnom padu“. Ekonomski oporavak nije na vidiku, „a najviše brine to što oko 3,8 miliona malih i srednjih preduzeća, koja se s pravom smatraju okosnicom nemačke privrede, učestvuje u ukupnim novim korporativnim investicijama sa samo 44 odsto, dok je pre pet godina taj udeo iznosio 49 procenata. Prošle godine, ulaganja je realizovalo svega 39 odsto MSP, što je istorijski minimum. Ovo ugrožava ne samo rast i inovacije, već i buduću održivost čitavih regiona, naročito kada su u pitanju srednja preduzeća od čijeg poslovanja uveliko zavisi i sudbina malih dobavljača u lokalu“.

Ne ohrabruju ni pokazatelji da većina onih koji i dalje ulažu u poslovanje, to čini iz sopstvenih sredstava zato što uslove zaduživanja ocenjuju kao izrazito nepovoljne. Analitičari banke KfW priznaju da su kreditni uslovi za manje firme sve restriktivniji i da će to potrajati dok kriza ne počne da jenjava, ali skreću pažnju na još jedan problem o kome se, po njihovom mišljenju, malo govori u nemačkoj javnosti. To je činjenica da mala i srednja preduzeća u Nemačkoj „stare“ – preko polovina vlasnika ima 50 i više godina, a spremnost na ulaganja je manja što je preduzetnik stariji, navodi KfW.

Najodgovorniji su političari

Nemačko udruženje za mala i srednja preduzeća (BVMW) ocenjuje da je, ipak, najveća nevolja gomilanje strukturnih problema u privredi usled loše politike države.

„Pored ekonomije, poljuljano je i poverenje u poboljšanje zbog političkih prepirki poslednjih godina. Političari su najodgovorniji za ovako tešku situaciju u sektoru MSP, koji za nemačku privredu – posebno porodična preduzeća srednje veličine – ima podjednak značaj kao Silicijumska dolina za SAD“, ocenjuje Kristof Alhaus, savezni direktor udruženja.

Hans-Jirgen Felc, glavni ekonomista BVMW-a, ističe de je neophodno smanjiti birokratske procedure, troškove energije i radne snage, te racionalnije raspoređivati javna sredstva, kako bi firme povratile poverenje i nastavile sa ulaganjima. „Ključno je usredsrediti se na mala i srednja preduzeća, a ne na velike konglomerate koji mogu da biraju svoje lokacije širom sveta“, ističe Felc.

Međutim, nedavna studija ekonomskog istraživačkog instituta ZEW sugeriše da teškoće sa kojima se suočavaju preduzetnici u Nemačkoj ne idu „na dušu“ samo aktuelnim vlastima. Prema nalazima studije, tokom prethodne tri decenije broj novoosnovanih firmi u Nemačkoj smanjio se čak za trećinu. Pad je posebno upečatljiv u hemijskoj industriji, mašinstvu i elektroindustriji, i dodatno se ubrzao poslednjih godina. Broj novoosnovanih firmi u ovim industrijama se više nego prepolovio za samo godinu dana, sa 1.400 u 2023. na 625 u 2024. Ovakav razvoj događaja je veoma zabrinjavajući, jer se upravo ti sektori smatraju pokretačima inovacija i značajno doprinose konkurentnosti Nemačke, zaključuje se u studiji.