Uskoro će u Hrvatskoj stranci moći da postanu vlasnici zemljišta - od pre dve godine cene hektara rastu, a očekuje se da će posle isteka zabrane prodaje zemljišta, cene biti znatno više.
Za manje od dve godine završava se embargo na prodaju poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj državljanima Evropske unije.
Pročitajte još:
Hrvatska je, podseća Ružica Gelo koja je učestvovala u pregovorima sa EU u oblasti poljoprivrede, tražila i dobila prelazno razdoblje od sedam godina tokom kojih zemljište nije prodavala stranim državljanima, uz mogućnost da se aktivira dodatna fizička mera u trajanju od tri godine nakon ovih sedam godina.
„Sada teče taj prelazni rok, što znači da će se deset godina od datuma ulaska Hrvatske u Evropsku uniju tržište otvoriti za sva strana fizička lica“, navodi Gelo.
Prema nekim statistikama cena hektara poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj prethodne godine porasla je za desetak odsto u odnosu na 2019.
Iako je zabrana prodaje i dalje na snazi, tamošnji stručnjaci smatraju da to ne sprečava strance da kupuju zemlju, jer su je do sada kupovali kupovinom firmi koje se na tom zemljištu nalaze.
U Agenciji za promet poljoprivrednim zemljištem u Hrvatskoj smatraju da će narednih godina cena rasti od 100 do 200 evra po hektaru.
Nakon isteka zabrane, nemoguće je vratiti zemljište pod zaštitu.
„Vi možete tražiti tako nešto, ali ja ne mogu da zamislim nijednu okolnost u kojoj bi tako nešto bilo moguće“, istakla je Ružica Gelo.
Kako je u Srbiji
Urednik magazina Agrobiznis Goran Đaković smatra da je u Srbiji Zakon o poljoprivrednom zemljištu dobra zaštita i da je jako strog.
„S jedne strane stranac može da kupi poljopriovredno zemljište samo ukoliko kupi firmu koja poseduje poljoprivredno zemljište, ali nikada ne može postati vlasnik kao fizičko lice. S druge strane, ako neki stranac zaista želi da kupi poljoprivredno zemljište i da postane vlasnik kao fizičko lice on najmanje deset godina mora da živi u nekoj lokalnoj samoupravi i tek posle 10 godina ima prava da kupi dva hektara“, objašnjava Đaković.
Zakon bi bio dobra zaštita, smatra Đoković i nakon ulaska u Evropsku Uniju.
„To se sve može ispregovarati ulaskom u Evropsku Uniju i možemo tražiti dodatnu zaštitu“, napominje Đaković.
