Nekoliko turističkih agencija dobilo je zahtev od Poreske uprave da dostave podatke o građanima koji su tokom prethodne tri godine na aranžmane utrošili više od pet hiljada evra. Dok jedni spore pravo Poreske uprave da na ovaj način prikuplja podatke, u Poreskoj ističu da je sve u skladu sa zakonom.
Krenula je Poreska uprava da proverava sve, ali kada je tražila podatke o klijentima od turističkih agencija, pojavila su se mnogobrojna pitanja. Odgovor na jedno su dobili – nije poreska krenula od njih.
„Mi smo prethodno utvrdili podatke i o nepokretnostima i o pokretnostima. Mi smo prethodno dobili podatke o tome koje je najskuplje motorno vozilo prodato. Tako da su nama turističke organizacije poslednja aktivnost koju smo preuzeli kako bismo napravili jednu bazu podataka“, kazao je Miroslav Đinović, pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije za TV Prva.
Za tu bazu, potrebni su podaci iz baza turističkih agencija. Neke su podatke već dostavile, a neke čekaju tumačenje pravnog tima.
„Poreska uprava ima prava, da na osnovu zakona na koji se pozvala da traži podatke, ali te podatke mora da traži ciljano, sa imenom i prezimenom osobe. ne može da bude paušalno i da se odnosi na sve one koji su potrošili pet hiljada evra“, kaže zastupnik Inicijative turističkih agencija Srbije (TAS) Dragan Subotić.
I profesor ekonomije na FEFA Goran Radosavljević se slaže i dodaje da „sa zakonskog stanovišta nema nikakve prepreke da Poreska uprava prikuplja te podatke. Nema nikakvog problema da pravna i fizička lica dostave ukoliko imaju te podatke“.
Međutim, Nevena Ružić iz Fondacije za otvoreno društvo, smatra da Poreska uprava ne može da traži podatke o neodređenom broju lica.
„Mi ovde govorimo o neodređenom broju lica, samim tim, neodređenom identitetu tih lica i o jednoj obradi podataka o ličnosti koja nema svoj osnov čak ni u onim zakonima na koje se Poreska uprava poziva“, navodi pravnica Nevena Ružić iz Fondacije za otvoreno društvo.
Pretpostavku da će podaci u bazi Poreske uprave biti bezbedni, izneo je poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović. Za njega postoji druga bojazan.
„Ako se gleda iz ugla Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, može se reći da je na onaj način na koji je sročen dopis, tražen preveliki broj podataka i da je protivno načelu minimizacije. Odnosno, nije se fokusiralo na konkretna lica“, kazao je Marinović.
Trebalo je, tvrdi Marinović, zahtevati podatke za svako lice pojedinačno. Pojedinačno, ili ne, agencije ovo vide kao mogućnost da izgube platežne goste. A za dalje korake, neke od njih čekaju mišljenje Poverenika, koje je, kako je rekao Marinović za N1, u duhu onoga što je rečeno i nama.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare