Prevarili je na sitno, „pa počistili“ ceo račun: Novosađanki iz banke nestalo 338.000 dinara

Ekonomija 25. nov 202321:04 140 komentara
Shutterstock/wk1003mike

U trenutku kada je otkrila da joj je sa računa nestalo svih 338.000 dinara, već je bilo kasno da bilo šta učini kako bi novac vratila. Taj iznos je sa računa Novosađanke K. D. (ime i prezime poznato redakciji) u celosti, e-bankingom, prebačen na račun čoveka kojeg ne poznaje, u drugom gradu i drugoj banci, najverovatnije i bez njegovog znanja. A sa njegovog računa je, kako navodi - završio na aplikaciji za kupovinu kriptovaluta.

K. D. se redakciji N1 obratila sedam meseci nakon gubitka novca sa računa u banci. Do tada je već prošla proceduru prijavljivanja nestanka novca banci, upućivanje prigovora, podnošenje prijava policiji, Upravi za sprečavanje pranja novca, ceo postupak posredovanja Narodne banke Srbije u cilju sklapanja sporazuma sa bankom, ali – bez rezultata. 

„Banka mi nije vratila ni dinar koji mi je nestao sa računa 15. marta ove godine u ranim popodnevnim časovima i to tako što je, na meni nepoznat način, uplaćen osobi G. Lj. koji ima račun u drugoj banci. Ja njega ne poznajem i nisam svojom voljom njemu ama baš ništa platila, niti sam od svojih pristupnih šifara bilo kome davala“, započinje svoju priču za portal N1 ova Novosađanka.

Problem je, međutim, što je dva meseca pre nestanka novca sa računa, K.D. investirala 200 evra u kupovinu akcija na stranoj berzi, odnosno, bila je uverena da to čini, a u stvari je postala žrtva prevare čiji je krajnji cilj bio – novac na njenom računu.

Reklamu za investiranje na stranoj berzi, u akcije stranih kompanija, K. D. je našla na društvenim mrežama.

„Ja sam njih kontaktirala preko čet aplikacije na Fejsbuku. To je bilo krajem decembra 2022, ili početkom januara ove godine, ne sećam se tačno. Ostavila sam svoj broj telefona i oni su me zvali posle nekoliko sati, objasnili mi kako se ulaže novac“, navodi ona.

Posle nekoliko dana poslali su joj, kaže, broj računa na koji može da uplati novac koji će oni investirati u njeno ime, kao brokeri.

„Uložila sam 200 evra, ostavila im svoje podatke iz pasoša. Posle nekoliko dana javio mi se preko Vocapa, sa britanskog broja, čovek koji se predstavio kao broker. Na moje pitanje kako je ovo strani broj, a govori srpski jezik odgovorio je da su oni nadležni za region bivše SFRJ. Tada mi je dao link i rekao mi da preko njega mogu da pratim šta se dešava sa mojom zaradom od ulaganja“, priča naša sagovornica.

I – kliknula je na link.

Prvo se nije dešavalo ništa. A onda je, početkom marta, dobila još jedan poziv „iz inostranstva“, ovaj put od „brokerke“.

Tu je naša sagovornica već shvatila da je bacila uloženih 200 evra, jer su joj u razgovoru navodili kako ima već 7.000 evra, ali da ove godine može da podigne samo 5.000 evra.

„Nisam želela da im dam ništa od podataka koje su tražili, osim swift iban broj banke (broj računa u ovdašnjoj banci za uplate iz inostranstva). Već sam se oprostila od tog novca koji sam uložila“, navodi K. D.

Međutim, ne samo što je ostala bez uloženih 200 evra, već su joj, nepune dve nedelje kasnije, „ispražnjen“ i ceo račun kroz isplatu na račun pomenutog G. Lj.

Ona ističe i da je, preko advokata, došla do čoveka kome je na račun „legao“ njen novac.

„On živi u drugom gradu. Odmah se odazvao i poslao mom advokatu svoj izvod iz banke i policijski zapisnik, pošto je prijavio da je na računu imao priliv novca od nepoznatih ljudi. Prema tom izvodu koji sam videla, novac je sa njegovog računa ulagan preko aplikacije Binance“, navodi K. D.

Šta kažu banke

Naša sagovornica imala je račun u Erste banci, a novac je sa njenog računa uplaćen na račun korisnika OTP banke.

U Erste banci, ne komentarišući bilo kakve lične podatke svog klijenta, ističu da već godinama unazad informišu građane o različitim vrstama online prevara koje svakim danom postaju sve sofisticiranije.

„Konstantno apelujemo da se lični podaci, podaci o računima, podaci sa kartica ni u kom slučaju ne ostavljaju na neproverenim sajtovima, niti da se šalju putem društvenih mreža ili aplikacija poput Vajbera i Vocapa. Ukoliko građani ipak kliknu na maliciozan link ili negde ostave svoje lične podatke, neophodno je da odmah kontaktiraju banku. Nažalost, ukoliko ne posumnjaju odmah da njihovi podaci mogu biti zloupotrebljeni, sutradan često već bude kasno, a banci jedino preostaje da slučaj prijavi nadležnim istražnim organima kako bi oni dalje utvrdili počinioca krivičnog dela“,  navode u Erste banci.

OTP banci smo postavili pitanje da li je bilo posebnih kontrola povodom ovog slučaja s obzirom da račun primaoca novca beleži, prema rečima naše sagovornice – velike iznose uplata od raznih lica koje podležu i kontroli Uprave za sprečavanje pranja novca.

U ovoj banci su naveli da su proverili sve navode.

„Uplate u kako se navodi ‘značajnijem iznosu’, nisu bile u izvršene u gotovini, a ni u iznosu od 15.000 evra i više, iz kog razloga nije postojala zakonska obaveza banke da iste prijavljuje Upravi za sprečavanje pranja novca. U konkretnom slučaju u pitanju su aktivnosti po računu koje se dovode u vezu sa prevarnom radnjom za koju je podneta krivična prijava od strane banke, a ne aktivnost pranja novca koje se prijavljuju Upravi za sprečavanje pranja novca“, kažu u OTP banci za portal N1.

Narodna banka: Nije do banke, K. D. je žrtva prevare

Narodna banka Srbije je sprovela postupak po pritužbi korisnice K. D. na postupanje banke Erste bank, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i u tom postupku nije utvrdila nepravilnosti u postupanju ove banke sa aspekata propisa kojima su urađene finansijske i platne usluge, rečeno je portalu N1 u centralnoj banci.

„Pritom ukazujemo da se u postupku po pritužbi kao (besplatnoj) alternativi sudskom postupku, činjenično stanje utvrđuje isključivo na osnovu dokumentacije koju dostave korisnik i banka, te da se ne izvode dokazi koji su svojstveni sudskom postupku (koji nije besplatan i koji mnogo duže traje) kao što su saslušanje stranaka, svedoka, uviđaj, veštačenje i sl. Nakon postupka po pritužbi sproveden je i postupak posredovanja u kojem nije došlo do sporazuma između korisnice i banke“, navodi NBS.

Kako ističu, uzimajući u obzir navode gospođe K. D. da je pre izvršenja spornih transakcija bila u komunikaciji sa licem koje se predstavilo kao broker, iako tvrdi da je tom licu dala samo podatke o svom računu ali i podatke iz pasoša, „ukazujemo da se u konkretnom slučaju moglo raditi o situaciji u kojoj je korisnica žrtva prevare izvršene tehnikama socijalnog inženjeringa (vishing), gde žrtva putem telefonskog poziva odaje podatke trećem nepoznatom licu, na osnovu kojih ovo treće lice vrši zloupotrebu platnog instrumenta“.

„U takvoj situaciji, prema važećim propisima koji su u tom delu u postupnosti usklađeni sa trenutno važećim evropskim zakonodavstvom – nema odgovornosti pružaoca platnih usluga platioca, u ovom konkretnom slučaju Erste banke“, navodi NBS.

Centralna banka ističe da kontrolni postupak prema Erste banci nije pokrenut jer podaci i informacije kojima do sada raspolaže NBS „ne ukazuju da se radi o sistemskoj nepravilnosti na strani banke kojom bi eventualno bio obuhvaćen veći broj korisnika“.

„Drugim rečima, nema podataka koji ukazuju da je izvršen proboj ‘aplikacije’ ove banke usled propusta i nepravilnosti na strani banke“, navela je NBS.

Koji su dalji koraci za oštećenu

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju postupak po pritužbi i postupak posredovanja pred Narodnom banke Srbije okončan, u NBS ukazuju da K. D. svoja prava može da ostvari u sudskom postupku, „u kojem se mogu izvesti i dokazi veštačenjem, uviđajem, saslušanjem strana i svedoka i slično, kako bi se utvrdilo na koji način je nepoznato lice došlo u posed podataka neophodnih za logovanje na elektronsko bankarstvo, jer iz raspoložive dokumentacije ne proizilazi da s tim u vezi postoje propusti na strani banke“.

„Pored toga, korisnici je na raspolaganju mogućnost da pokrene postupak pred nadležnim organima krivičnog gonjenja, te da u cilju povraćaja novca u krivičnom postupku u svojstvu oštećenog podnese imovinskopravni zahtev“, objašnjavaju u NBS.

Petoro korisnika obeštećeno sa 14.500€ evra i milion dinara

NBS ističe da postoje kontrolni postupci koji se trenutno sprovode prema drugim bankama gde postoje određeni pokazatelji koji ukazuju da je do zloupotrebe određenih platnih instrumenata (elektronskih usluga) došlo i usled određenih propusta na strani banke.

„Ne ulazeći u pitanje nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca propisanih Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ukazujemo da Narodna banka Srbije redovno sprovodi postupke kontrole nad bankama kao obveznicima ovog zakona, u kojem se proverava da li banke izvršavaju svoje obaveze ustanovljene ovim zakonom, pri čemu se u ovim postupcima uzimaju u obzir podaci iz svih relevantnih slučajeva , uključujući i ovaj konkretni slučaj“, navode u NBS.

U centralnoj banci smatraju da „treba izbeći da se ovaj slučaj uzima kao nekakav primer ishoda postupka po pritužbi korisnika kod kojih je zloupotrebljena aplikacija banke“.

„Tako je, primera radi, u slučaju zloupotrebe elektronske usluge jedne druge banke od strane nepoznatih lica korišćenjem prevarene šeme zasnovane na ‘pecanju’ (fišing-phishing), u postupcima po pritužbama koji su vođeni pred Narodnom bankom Srbije, pet korisnika obeštećeno od strane banke za celokupan gubitak u iznosu od 14.500 evra i 1.009.600 dinara“, navodi NBS.

Ne odavati podatke

NBS podseća da je u više navrata apelovala na građane da nikako ne odaju svoje, odnosno podatke o svojim platnim instrumentima i njihovim sigurnosnim elementima nepoznatim licima, kao i da te podatke ne unose na sumnjive sajtove, stranice na društvenim mrežama i sl.

„Često objašnjavamo da su sigurnosne šifre koje banke dostavljaju korisnicima (PIN kartice, aktivacioni kodovi, SMS poruke sa jednokratnom lozinkom), kao i sigurnosni podaci koje građani nakon toga sami kreiraju (šifra za pristup nalogu elektronskog bankarstva, izmenjeni PIN kartice), moraju da ostanu poznati isključivo vlasniku računa, odnosno platnog instrumenta, odnosno da se jednokratne lozinke unose isključivo za plaćanje na pouzdanim sajtovima, a ne zarad, primera radi, prijema novca na račun“, navode u NBS.

Ako ipak dođe do zloupotrebe platnih instrumenata građana i posledično izvršenja spornih transakcija, potrebno je, ukazuje centralna banka – da građani bez odlaganja, odnosno odmah po saznanju o izvršenju spornih transakcija, kontaktiraju svoju poslovnu banku i obaveste je o zloupotrebi svog platnog instrumenta, te da podnesu zahtev za blokadu platnog instrumenta, kako bi sprečili dalje izvršenje transakcija.

„Svaki gubitak nastao nakon prijave zloupotrebe, bez izuzetka, snosi banka. Zato je važno da korisnici uvek koriste, aktiviraju uslugu obaveštavanja (SMS, push notifikacije) o svakoj pojedinačnoj transakciji. Korisnica čiji primer navodite, nije imala aktiviranu ovu uslugu koja bi je u realnom vremenu obavestila o odlivima sa računa“, ukazuje NBS.

Istovremeno, kako dodaju, korisnici finansijskih usluga u datoj situaciji imaju pravo i da u roku od tri godine od dana kada je učinjena povreda prava ili pravnog interesa, u pismenoj formi podnesu prigovor banci. Ako je korisnik nezadovoljan odgovorom ili ukoliko mu banka ne odgovori u propisanom roku od 15 dana, korisnici mogu podneti pritužbu Narodnoj banci Srbije.

Predmetna situacija je regulisana odredbama Zakona o platnim uslugama, a koje su preuzete iz direktiva o platnim uslugama Evropske unije.

Tim odredbama je, kako se objašnjava, predviđeno da će pružaoci platnih usluga izvršavati platne naloge u skladu sa jedinstvenom identifikacionom oznakom primaoca plaćanja (odnosno u skladu sa brojem platnog računa) iz naloga.

„Ako je broj računa primaoca plaćanja netačan, postoji obaveza banke platioca da preduzme sve razumne mere kako bi korisniku platnih usluga bio vraćen iznos platne transakcije. Pod razumnim merama se primera radi smatra obraćanje banke platioca banci primaoca plaćanja u cilju povraćaja novčanih sredstava, te u cilju pribavljanja svih raspoloživih informacija o toku novčanih sredstava i primaocu plaćanja. Međutim, ishod ovog postupanja zavisi od različitih okolnosti, poput toga da li se konkretna banka primaoca plaćanja nalazi u Republici Srbiji ili inostranstvu, da li su novčana sredstva već odobrena na računu primaoca i sl“, ističe NBS.

Zloupotrebe digitalnih novčanika

Narodna banka Srbije navodi da je, u okvirima važećih propisa koji su usklađeni sa evropskim, uspostavila visok nivo zaštite korisnika platnih usluga.

„Tako je primera radi, u slučaju zloupotrebe platnih kartica putem digitalnih novčanika globalnih platnih aplikacija i pored toga što se radilo o nepažnji korisnika koji su nepoznatim licima dostavljali jednokratnu lozinku, uspela da pronađe osnov da banke korisnicima nadoknade veći deo gubitka koji nastao za korisnike tom zloupotrebom. Tako je izvršen povraćaj novčanih sredstava u ukupnom iznosu od 17.205.831,45 dinara, za ukupno 288 korisnika“, ističe se u odgovoru portalu N1.

U odgovoru se dodaje i da se Narodna banka Srbije u svom postupanju ne oslanja samo na implementirano zakonodavstvo EU, već da pokreće inicijative koje imaju za cilj da se uspostave standardi koji su i iznad onih uspostavljenih tim zakonodavstvom.

„Tako je primera radi, ne čekajući izmenu propisa na nivou EU, pokrenula inicijativu da se obezbedi osnov i mehanizam za bolju saradnju banaka u sprečavanju prevara i zloupotreba, kao i radi brže i efikasnije reakcije u slučaju nastanka tih zloupotreba, i sledstveno tome većeg stepena povraćaja sredstava oštećenim korisnicima. Slična inicijativa postoji u Ujedinjenom Kraljevstvu, i nekoliko zemalja EU (Češka, Mađarska)“, navode u centrlanoj banci.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare