Kako će suša uticati na cene poljoprivrednih proizvoda i šta da očekuju poljoprivrednici?

Žarko Galetin za portal N1 navodi, da neuređeno tržište u Srbiji stvara dodatni problem tokom formiranja cena poljoprivrednih proizvoda.

„Mislim da je zadatak države da poradi nešto na tome, tim pre što je ta priča o uređenju tržišta već toliko dugo aktuelna, toliko je dugo na agendi, ne naše države, nažalost, već naših poljoprivrednika, koji s vremena na vreme izlaze na ulice i pored svih ostalih, postavljaju i pitanje uređenja tržišta, osnivanja robne berze. Dakle, mi živimo u uslovima gde su naši poljoprivredni proizvođači i otkupljivači, zbog neuređenosti tržišta, praktično postali arhineprijatelji, umesto da budu partneri“, konstatuje Galetin.

Smatra da poljoprivrednici u Srbiji imaju mali tržišni kapacitet, odnosno da nisu suvereni vlasnici svoje robe u svakom trenutku, pa zbog toga ne mogu da raspolažu njome i da prave tržišnu strategiju.

„Postojao je Zakon o javnim skladištima, koji je omogućavao poljoprivrednim proizvođačima, da na osnovu robnog zapisa, imaju evidenciju o vrsti svoje robe, o njenom kvalitetu i o tome gde se ona nalazi. To je davalo poljoprivrednom proizvođaču sigurnost da je ta roba u svakom trenutku raspoloživa za njega, i da može da je proda na tržištu preko hartija od vrednosti (koje je u zamenu za svoju robu dobio od skladištara, prim. aut), i da na taj način kontroliše svoju poziciju na tržištu“, podseća agroekonomski analitičar.

"Srbija nema pravu robnu berzu, otkupljivači imaju kartelski dogovor"

Ističe, da u Srbiji stvara problem i to, što ne postoji prava robna berza.

„Mi imamo robnu berzu u Novom Sadu koja organizuje spot tržište (robno tržište na kojem se kupoprodaja i isporuka obavljaju odmah ili u veoma kratkom roku, prim. aut), ali nemamo terminsku berzu, koja bi omogućila takozvani hedžing (engl. hedging), odnosno zaštitu od tržišnih rizika. To su naši poljoprivrednici potencirali prilikom protesta, još pre par godina, ali država na tome ništa ne radi“, ukazao je Žarko Galetin.

Kako kaže, poljoprivrednici su zbog toga primorani da suncokret, koji ne može da se lageruje u običnim uslovima, jer ima visok procenat ulja, prodaju u veoma kratkom roku uljarama, odnosno prerađivačima.

„Poljoprivrednici tada nailaze na zid, nailaze na jedno oligopolno tržište (tržišna struktura u kojoj samo nekoliko velikih preduzeća kontroliše najveći deo ponude određenog proizvoda, prim. aut.), gde imate mali broj otkupljivača, a veliki broj ponuđača. Oni se jednostavno dogovore, naprave takozvani kartelski dogovor, i ponude 40 dinara (po kilogramu suncokreta, prim. aut), što je sramno niska cena. Ta akontna cena, kasnije ode nešto malo gore, ali cela ta situacija traje koliko i žetva suncokreta. Dakle, brzo prođe, sve se to zaboravi, i na kraju poljoprivredni proizvođači opet ostanu kratkih rukava“, rekao je za portal N1 agroekonomski analitičar.

Naglašava da je taj monopol suštinski problem, koji država ne rešava. Kada krenu primedbe, kako zapaža, državni činovnici, za to odgvorni, tvrde da je sve ispolitizovano.

"Tržište ima svoje mehanizme, ali država treba da omogući poljoprivrednom proizvođaću da na to tržište izađe pod istim uslovima kao i njihovi otkupljivači, odnosno trgovci. To je problem gde država jednostavno ne može da izbegne svoju odgovornost i na čemu mora ozbiljno da poradi“, istakao je Galetin.

"Država treba da kreira tržišni ambijent, a ne otkupne cene"

Dodao je, da se ne radi o tome da država treba da određuje otkupne cene, već je njen zadatak da kreira tržišni ambijent koji će omogućiti ravnopravan položaj proizvođačima i otkupljivačima.

„Činjenica je da berzanske komoditi robe (engl. commodity, primarni poljoprivredni proizvodi koji se uzgajaju i prodaju u masovnim količinama, a čiji je kvalitet standardizovan na tržištu, prim. aut), poput pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, šećera, koje se nalaze na svetskim berzama, funkcionišu po principu spojenih sudova. Dakle, ne može u Srbiji da cena pšenice bude 250 evra za tonu, a da na pariskoj berzi ili na svetskom tržištu bude 200, 210 evra po toni. Dakle, cene se manje ili više ujednačavaju“, objašnjava.

Povodom konstatacije ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da cene žitarica određuje svetsko tržište, a ne njegovo ministarstvo, Galetin napominje, da se Ukrajina po pitanju proizvodnje pšenice i transporta „polako oporavlja od ratnog šoka“ i vraća na tržište sa većom količinom, što dovodi do pada cene žita. Ističe međutim, da suncokretovo ulje u strukturi uljarstva participira sa svega 10,11 odsto, jer većinu tržišta zauzimaju palmino i sojino ulje.

„U Mađarskoj, i u zemljama u okruženju, cena suncokreta se po kilogramu kreće između 52 i 60 dinara po kilogramu. Donekle razumem ministra poljoprivrede, koji želi da malo umiri javnost takvim izjavama, ali to nije primarni posao države, već da napravi ambijent za ravnopravnu tržišnu utakmicu, a ne da je otkupljivač u poziciji, da uceni poljoprivrednika, jer postoji taj kartelski dogovor među njima, da svi nastupaju sa istom otkupnom cenom, što proizvođače dovodi u ozbiljan problem“, mišljenja je agroanalitičar.

"Proizvodnja povrća se dešava u kontrolisanijim uslovima, pa je uticaj toplotnog talasa na nju manji"

Žarko Galetin ističe da se proizvodnja povrća, za razliku od agrarnih kultura, odvija u relativno kontrolisanim uslovima, jer se povrtarske kulture gaje pretežno u staklenicima, plastenicima, koji imaju zalivne sisteme.

„Tako da ove suše nemaju toliko invazivni uticaj i efekat na smanjenje prinosa kod povrtarstva, kao kod ratarskih kultura. Ne vidim tu neku veliku razliku u ceni u odnosu na prošlu godinu. Ove godine je malo viša cena povrća u odnosu na prošlu, a na to utiče troškovni efekat u proizvodnji, odnosno cena zaštitnih sredstava, goriva i mineralnih đubriva. Svi inputi su poskupeli u odnosu na prošlu godinu, i to utiče na cenu", navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, za razliku od ratarskih kultura i berzanskih roba, formiranje cena u povrtarstvu ima lokalni karakter, pošto to nije roba koja je pogodna za dug transport i za veliki izvoz.

"Sa druge strane, cene povrća koje se lageruje u hladnjačama, manje-više zavisi i od poslovne politike trgovaca, hladnjačara, ali ćemo o tome imati konačne podatke tek na zimu“, ističe agroekonomski analitičar.

Dok otkupne cene poljoprivrednih proizvoda stagniraju, u prodavnicama je sve skuplje

Zemljoradnici su se takođe više puta žalili da otkupne cene njihovih proizvoda ostaju iste, ili su čak niže, dok cena prehrambenih proizvoda u prodavnicama i marketima rastu.

Agroekonomski analitičar podseća, da je država pokušavala u prethodnom periodu da smanji marže, da ih ograniči i da je, kako kaže, tu bilo nekih ad hoc intervencija.

Kako ističe, primarni poljoprivredni proizvođač je po pravilu u najnezahvalnijoj poziciji.

"On proizvodi robu prema troškovnoj kalkulaciji. Nažalost, cene inputa rastu, i oni se često suočavaju sa činjenicom da su prinuđeni da prodaju robu ispod cene same proizvodnje. Otkupljivač potom ugrađuje svoj trošak, maržu u tu cenu, a potom isto to čini i prerađivač. Trgovac potom određuje svoju maržu na tu cenu. U tom lancu će zaraditi svi, osim primarnog proizvođača, koji nema tržišni kapacitet da utiče na cenu svoje robe, koja dok stigne na rafove prodavnica ima neprimereno veliku cenu u odnosu na primarnu, otkupnu“, navodi za portal N1 Žarko Galetin.

"Voćarstvo je rizična grana poljoprivrede"

Agroekonomski analitičar ističe da je voćarstvo prilično rizična poljoprivredna grana, jer umnogome zavisi od vremenskih prilika.

„Recimo, šljiva rađa tek posle četvrte, pete godine od zasada, i ako nemate protivgradne mreže i antifrost sistem koji štiti od mrazeva, vama će prvi aprilski mraz prepoloviti rod i imaćete ozbiljan problem", navodi.

Ipak, kako dodaje, šljiva nije toliko rizična kultura u odnosu na kajsiju ili breskvu, koje su rane kulture i koje imaju najveći problem sa mrazevima...

"A oni su se desili i ove godine. Imaćemo veoma dobar rod šljive, ali, nažalost, cena tako pada, da su voćari i proizvođači šljive u velikom problemu“, rekao je za portal N1 Galetin.

Vinogradarstvo u problemu zbog suše, prinos će biti loš

Ukazao je da u proizvodnji voća ima jako puno manuelnog rada i da sve zavisi i od togakoliko su proizvođači uspeli da mehanizuju svoj posao.

Ističe i to da su veliki troškovi u voćarstvu.

"I na kraju kada podvučete crtu, posle obimnog i velikog rada, ispadne da nemate nikakvu zaradu. Vinogradi ove godine maju definitivno problem sa nedostatkom vlage. Proizvođači grožđa nemaju naviku da navodnjavaju, da podvode svoje vinograde pod zalivne sisteme. Grožđe će ove godine biti slatko, jer je bilo puno sunca, ali će prinos biti prilično loš. Ne znam koja bi to cena mogla da nadoknadi proizvođačima grožđa taj smanjeni prinos“, naglašava.

"Ovo je peta sušna godina zaredom, poljoprivrednici u gubitku"

Podseća da se ne radi o jednoj godini sa lošim vremenskim uslovima, jer su i prethodne četiri bile sušne.

„Mi već petu godinu imamo tropska leta, tokom kojih je naš zemljoradnik imao sredstva samo za prostu reprodukciju, odnosno da nadoknadi samo puke troškove proizvodnje, ili je bio u gubitku. Kad vi imate četiri kumulirane godine gubitka, i kada to iz godine u godinu smanjuje vaš finansijski, investicioni kapacitet i devastira vašu proizvodnju, postajete prilično nekonkurentni na domaćem i međunarodnom tržištu“, ističe naš sagovornik.

Podseća da je poljoprivreda jedna od retkih grana iz realnog sektora u Srbiji koja ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskom bilansu.

„Taj suficit bude milijardu i preko milijardu evra u tom bilansu. Ako se ovako nastavi, ja se bojim da će se istanjiti taj spoljnotrgovinski suficit i taj dobar rezultat što se tiče poljoprivrede“, smatra on.

"Geopolitički rizik sve više utiče na cene"

Na pitanje portala N1 da li postoji mogućnost da se otkupne cene primarnih poljoprivrednih proizvoda povećaju tokom narednog perioda, Galetin odgovara da se u tržišnoj analitici prvo uzimaju u obzir svetski bilansi ponude i tražnje.

„Međutim, ta tržišna paradigma koja se zasniva na ponudi i tražnji, nekako sve manje ima uticaj na formiranje cene. Sada je sve više važniji faktor geopolitičkog rizika. Dakle, imate problem transporta robe, u pitanju je čista logistika, ali je taj faktor vrlo bitan. Imamo nefunkcionalno Crno more, koje je veliko čvorište u trgovini žitarica, uljarica. Imamo problem sa Ormuskim moreuzom, odakle nam dolaze najveće količine mineralnih đubriva i sirovine za proizvodnju istih. Dakle, politička nesigurnost je ugrađena u maržu rizika, koja bi mogla da bude preovlađujući faktor, u nekom budućem periodu - da cene idu gore, što se već može osetiti i sada“, pojašnjava.

Preporučuje poljoprivrednicima da svoje prozvode prodaju što kasnije

Žarko Galetin konstatuje da poljoprivredni proizvodi na svetskom tržištu, pa i kod nas, imaju jasan trend povećanja cena, ali da on nije drastičan.

Radi se o puzajućem trendu, gde cene polako, vrlo malo idu gore i mi ćemo tek za pola godine videti da taj rast ipak postoji, dodaje.

#Zbog toga bih preporučio poljoprivrednim proizvođačima, da oni koji nisu u finansijskoj izludici ili primorani, lageruju svoju robu kod odgovornih skladištara koji ih neće izmanipulisati i da sačekaju neki period pred kraj kalendarske godine. Ja verujem, da će, ako tada prodaju svoje proizvode, imati bolju računicu, nego sada“, poručio je agroekonomski analitičar Žarko Galetin.