"To je 'beli slon', projekat karakterističan za autoritarne režime": Stručnjak o nuklearnim elektranama

Počela je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o energetici. Izmene zakona donele bi brojne promene, a na teritoriji Srbije bi se ukinula zabrana izgradnje nuklearnih elektrana.

Predloženo je i da se u zakonu o energetici doda celo jedno poglavlje koje se odnosi na nuklearnu energiju.

Energetski stručnjak Miodrag Kapor smatra da javnom raspravom i transparentnim uključivanjem javnosti jedna država treba da prođe ovaj proces.
Međutim, ističe da su procedure jasne u državama čiji su pravni sistemi prošli sertifikaciju međunarodne energetske povelje.

"U državama koje nisu, kao što je Srbija, to se ne zna. I zato tu postoji skepsa i opravdana bojazan da to neće ići po procedurama koje su utvrđene u razvijenim državama", navodi on.

S ozbirom, kako kaže, da je u poslednjih 20 godina više ugašenih nuklearnih reaktora nego novosagrađenih, budućnost je vrlo diskutabilna, a nuklearna energija ima konkurentnost u drugim vidovima energije.

"Nije problem da razgovaramo o nuklearnoj energiji, iako imamo mnoge druge mogućnosti, već što postoji gomila izazova. Osim institucija, tu je i ekonomska opravdanost. Izgradanje nuklearnih elektrana spada u taj tako zvani 'white elephant project'. To je karakteristika autoritarnih režima koje žele da sagrade neke veličanstvene, ogromne projekte gde se sipa ogroman novac na uštrb nekih drugih investicija. Dakle, mi treba da imamo na umu da ako uložimo ogroman novac u izgradnju nuklearnog reaktora, to će neumitno da negativno utiče na izgradnju drugih kapaciteta. A mi pričamo već decenijama o izgradnji Bistrice, Đerdapa Tri, revitalizaciji hidroelektrana koje mogu da nam značajno doprinesu energetskoj bezbednosti", naveo je Kapor.

I novac, i vreme će biti "prebačeni", ako se ovaj projekat realizuje, smatra on.

"Vrlo je neizvesno koliki će biti troškovi i vreme izgradnje. Po projektovanim procenama, ako bi bilo to proseku probijanja rokova, mi bi dobili prvi nuklearni reaktor 2049. godine", naveo je.

Smatra da će i 7,5 milijardi evra biti premašeno, na oko 16 milijardi evra.

Na pitanje da li je to opravdano, odgovara: "Uzimajući u obzir da Srbija, po glavi stanovnika, troši daleko manje od evropskog proseka električne energije, da imamo gorivo koje je autohtono, da nuklearno gorivo treba da uvozimo i da od druge zemlje zavisimo ne samo po pitanju goriva, već i tehnologije... Prema mom mišljenju, bolje je da iskoristimo ono što imamo naše, autohtono, domaće. Imamo i biomase, i biogasa, i geotermalnih izvora, i obnovljivih izvora energije, energije sunca i vetra, prema kojima ne zaostajemo mnogo za Mediteranom, a ispred smo npr. Nemačke koja je već uveliko u procesu energetske tranzicije."

Dodaje da je neupitno da je prelazak na drugi izvor energije je potreban.
"Mi smo i obavezi po našim međunarodnim potpisanim sporazumima, da smanjimo i da ukinemo naše termoelektrane od 2050. godine. Termoenergija je potrebna kao neka balansna baza. Da li će to biti na biogas, na biomasu ili na neki drugi vid energije, to je drugo pitanje. Tako da je prelazak sa uglja na druge vidove energije neophodan i neizbežan. A opet, s obzirom na opadanje stanovništva u Srbiji, da mi trošimo manje energije, da je naš projektovani industrijski rast relativno nizak, mi relativno lako možemo da prođemo kroz tu energetsku tranziciju", naveo je on.

Srbija nije školovala kadrove, ali kadrovi mogu da budu uvezeni, a onda novi školovani, objašnjava.

Po pitanju malih modularnih reaktora, Kapor kaže da postoje samo dva, jedan u Rusiji, drugi u Kini, te da je SAD odustala od tog projekta zbog velikih troškova.

Napominje da je izgradnja nuklearnih reaktora lukrativna industrija, da traje 70, 80 godina, te da su troškovi veoma veliki, a samim tim su i ogromni interesi.

Kada je reč o javnoj raspravi i ulozi struke u njoj, Kapor napominje da je potrebno graditi mostove među ljudima koji imaju različita mišljenja.

"Ako pogledamo situaciju oko litijuma, tu se ruše mostovi i saradnje između suprotstavljenih tabora. I namerno se pravi podela u društvu. Voleo bih da to ne bude slučaj sa nuklearnom energijom, ali šta mi daje za pravo da budem optimista po tom pitanju?", kazao je.

Referendum, kakav se najavljuje u Sloveniji povodom izgranje novog reaktora, dobro je rešenje za demokratska društva sa transparentnim sistemom vladanja i slobodnim medijima, smatra on, međutim sumnja da bi bilo svrsishodno u zemlji u kojoj  javnost pre toga nije dobro informisana.