"Zmaj nas je potkačio svojim repom, jer mu je glava na drugoj strani": Trampove carine, Srbija i ostatak sveta

Najavljene carine Sjedinjenih Američkih Država, da su uvedene, na privredu Srbije uticale bi na dva načina, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
"Te carine nisu uvedene, ali su uticale na strane direktne investicije pogotovo onih zemalja koje misle da bi bile pogođene tim carinama. Na izvoz Srbije carine utiču direktno - neka preduzeća ne bi mogla da izvoze u SAD, a ne bi lako mogla da nađu zamenu", rekao je Arsić.

On smatra da bi snažniji efaekat bio ako bi se uvele velike carine prema Evropskoj uniji, ako dođe do velike krize prema evropskoj automobilskoj industriji.

"Srbija ima veliki broj preduzeća koja su povezana sa nemačkom automobilskom industrijom. To bi nas više pogodilo od američkih carina. Pa i ekstremne carine prema Kini bi možda više uticale na Srbiju. Generalno, ovakav carinski rat negativno utiče na ceo svet, iako su do sada SAD carine efektivno uvedene samo prema Kini, dok su prema ostalima relativno male - 10 odsto - ako bi se dogodilo ono što je najavljeno, to bi verovatno dovelo do dugoročnog usporavanja privrednog rasta u svetu", upozorio je Arsić, gostujući nedavno u Danu uživo na N1.

Đukić: Tramp će carine ponovo suspendovati, pa na njih zaboraviti

Uvođenjem carina Tramp poručuje da je još uvek svemoguć i da može da vuče poteze koje apslutno ne odgovaraju ni SAD, ni ostatku sveta, smatra nekadašnji diplomata Srećko Đukić.

"I to će trajati još neko vreme dok se to ne bude počelo osećati po američkom džepu i po američkim berzama, koje će ponovo početi strmoglavo da padaju i da se gube miljarde vrednosti na berzama. Dakle to je jedna, kako bih rekao, ekonomska politika koja se vodi, rekao bih - arbitrarno. Dakle to nije neka konsekventna ili neka nova ekonomska politika koju ekonomska istorija nije preživela, mi smo to preživeli u ekonomskoj istoriji tamo 30-ih godina i čak u 19. veku kad su u svetskoj trgovini dominirale carine", navodi Đukić za portal N1.

Mi smo sada, dodaje - u 21. veku i zahvaljujući upravo liberalnoj trgovini svet je dostigao takav nivo tehnološkog razvoja i takav nivo trgovine da sada imamo najmanju stopu gladnih i bednih na zemaljskoj kugli.

"Zašto? Zato što se trgovina širila i širi se po svim zemljama i nemoguće je da Sjedinjene Američke Države računaju da, iako su oni najveća ekonomija na svetu, proizvode sve. Dakle, da oni zamene tamo i da šiju košulje što šiju ljudi u Burmi, Nepalu ili u Pakistanu i tako dalje, i da se spremaju da lete na Mars", ukazuje Đukić.

Jednostavno, dodaje - postoji jedna međunarodna podela rada od kad postoji sveta i veka, "i zna se šta razvijene zemlje mogu da proizvode i šta moraju da proizvode i šta one jedino mogu da proizvode i zna se šta manje razvijene i nerazvijene zemlje proizvode".

"Dakle, ako Tramp planira, a vidim da planira, da vrati svu proizvodnju u Sjedinjene Američke Države, da proizvode i patike i tako dalje, onda će te njegove patike koštati jako papreno, jer je u Americi skupa radna snaga, skupa je struja, skup je stan i tako dalje i ti troškovi ne mogu da se porede sa troškovima, na primer, u Bangladešu ili u Kini i tako dalje", upozorava Đukić.

On ističe da će Tramp te carine koje je sada suspendovao na 90 dana, suspendovati još na 90 dana pa će ih na kraju - zaboraviti.

Prema Kini je, ističe Đukić, već u pitanju nešto drugačija situacija.

"Tu je u pitanju ne samo ekonomska dimenzija, već i politička, i vojna. Tu je u pitanju i Tajvan i tako dalje. I to je sada jedno drugo nadmetanje sa Kinom koje može da se pretvori i pretvara se u pravi ekonomski rat, ali u pozadini tog ekonomskog rata SAD i Kine stoje suštinski geopolitički interesi. To nije ekonomski rat kao na primer između SAD i Indije ili Burme ili Bangladeša i tako dalje. To su dve različite dimenzije ekonomskog rata koje vode Sjedinjene Američke Države", ističe Srećko Đukić.

Vujović: Gde je glava, a gde rep zmaja

Komentarišući odlaganje primene visokih carina, među kojima su i one prema Srbiji - najviše u Evropi, bivši diplomata Nebojša Vujović za portal N1 kaže da bi u obrazlaganju i traženju odgovora na takvu situaciju "pošao sa druge strane".
"To je da je i ovo dokaz koliko je Srbija daleko i van vidokruga Trampove administracije, koja ima izuzetno vidljive prioritete kao što je rat u Ukrajini i pokušaj da se to smiri i da se nađe neko mirovno rešenje. Kao što je rat u Gazi na Bliskom Istoku, kao što je to rat sa Hutima, to već dobija oblike kompletnijeg vojnog angažovanja. I naravno, veliki trgovinski rat sa Kinom koju Tramp i njegova administracija smatraju najvećim suparnikom Sjedinjenih Američkih Država globalno danas u svetu", navodi Vujović.

To su, dodaje, neki prioriteti, osim odnosa prema susedima - Kanadi i Meksiku, kao i odnosi u njihovom domenu u Latinskoj Americi.

"Srbija je daleko, Srbija je mali igrač i Srbija nije u horizontu nekih velikih zalaganja i razmišljanja Trampove administracije. Oni su jednostavno preko kolena tresnuli ovo što su uradili i to pokazuje na koji način je i srpska država bila u stanju da tako nešto predupredi ili da izgladi i pripremi napred da se takva odluka sa takvim carinama koje su izuzetno velike i koje neće moći da omoguće plasman naših proizvoda. Znači, Srbija nije globalni igrač i ovo su samo ti repovi, nas je sada zmaj potkačio svojim repom. Nije glavu i vatru uperio na nas, pošto ima krupnija posla, glavu je usmerio na drugu stranu, a nas je zakačio repom, pa smo dobili batinu po tom carinskom pitanju", naveo je Nebojša Vujović.

Kako se došlo do 37 odsto za Srbiju

Nakon pandemije kovida 19, ruske agresije na Ukrajinu globalna ekonomija se početkom aprila suočila sa trećim velikim izazovom u ovoj deceniji, navodi se u aprilskim Makroekonomskim analizama i trendovima (MAT), u izdanju Ekonomskog instituta.

Predsednik SAD Donald Tramp je celom svetu uveo osnovne carine na robni uvoz od 10% i drakonske recipročne carine kojima, kako se navodi - de fakto zatvara američko tržište. Evropskoj uniji je, na primer, isporučena carinska stopa od 20%, Japanu 24%, Južnoj Koreji 25%, Kini 34%. Srbiji, čak, 37%. Zašto?
"U prvi mah je rečeno da će iznos recipročne carinske stope SAD sadržati polovinu stope koju naplaćuju druge zemlje, uzimajući u obzir carine, trgovinske barijere i druge nepoštene prakse. Ideja reciprociteta je da se stvori pravičnost u trgovini tako što će se preslikati carinska zaštita druge zemlje. Dakle, ako zemlja ima carinu od 20% na američke automobile, SAD bi nametnule carinu od 20% na automobile te zemlje", navodi MAT.

Ali, kako se ističe - u tom slučaju za Srbiju ne bi bilo problema, jer Zakon o Carinskoj tarifi, odnosno Uredba o usklađivanju nomenklature carinske tarife za 2025. godinu propisuju da se carinske stope u Srbiji kreću od 0% do 30%.

"Najvišom stopom od 30% Srbija carini minimalan kontingent, pre svega, prehrambenih proizvoda (deo mesnih i mlečnih proizvoda, paradajz, kukuruz, brašno od žitarica, suncokretovo ulje, testenine, mineralna i gazirana vodu, vino, rakiju). Jedini proizvod koji odstupa od ovog pravila su cigarete koje sadrže duvan – za njih je carinska stopa 57,6% tj. min 5,15 evra i max 7,57 evra na 1.000 uvezenih komada. Za cigarete postoji i uvozna kvota, ali se ona odnosi na Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije, sa jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih zemalja članica, sa druge strane", ukazuje se u analizi.

Kako se iz evidencije američke statistike (IS Census.gov) može videti, SAD su u Srbiju lane izvezle cigareta u vrednosti od 8.282.751 dolara, prva pomisao je da je ova praksa carinjenja cigareta poslužila za izgovor određivanja maksimalne tarife od 37%.

"U pitanju je, ipak, drugačija računica, jer nije uzimana niti prosečna (efektivna) carinska stopa, niti je razmatran određeni sektor u kojima su SAD smatrale da su tarife posebno nepravedne. Obračun recipročne carine se sveo na prost količnik polovine udela trgovinskog deficita i ukupne vrednosti robnog uvoza SAD", objašnjava se u analizi.

S jedne strane, takav obračun je metodološki kontroverzan i nelogičan, konstatuje se.

"S druge, sporno je moguće odstupanje u evidenciji spoljnotrgovinskog prometa između SAD i nekih zemalja. Primera radi, u 2024. godini izvoz robe iz Srbije u SAD, prema opštem sistemu trgovine koji primenjuje Republički zavod za statistiku, bio je manji od uvoza robe za 69,3 miliona dolara. Međutim, podaci statističke evidencije SAD o robnoj razmeni sa Srbijom su potpuno suprotni. Po njima SAD beleži deficit i to u iznosu koji premašuje 600 miliona dolara. Uvoz robe u Srbiju, za koju je zemlja porekla robe SAD, lane je iznosio 739,4 miliona dolara. Prema statistici SAD vrednost takve robe je 209,8 miliona dolara. Dakle, recipročna carinske stopa prema Srbiji od 37% je izračunata zbog visokog deficita SAD koji prikazuje Cenzus.gov a ne zbog efektivno visoke carinske zaštite koju Srbija primenjuje na uvoz iz SAD", navodi MAT.

Trampov motiv uvođenja recipročnih carina je nametanje pritiska na druge da smanje svoje tarife, kako bi se stvorili ravnopravniji uslovi za američke izvoznike. To je deo njegove šire strategije pregovaranja bilateralnih trgovinskim sporazuma za koje veruje da su za američku ekonomiju mnogo povoljniji. Pristup nosi rizik eskalacije globalnog trgovinskog rata, ali je i u funkciji iznude ustupaka, zaključuje se u analizi.