Sindikati IG metali koji broji 130.000 članova zapretio je štrajkom i upozorili su rukovodstvo Folksvagena da ne napravi "istorijsku grešku" tokom pregovora oko kolektivnih ugovora sa upravom kompanije.
U ovom velikoj kompaniji tenzije rastu po više osnova.
U toku su pregovori o novim ugovorima pošto je uprava kompanije raskinula dotadašnje, koji su garantovali veću sigurnost posla u šest fabrika u Nemačkoj. U pitanju je ugovor koji garantuje da neće biti optuštanja, prenose svetski mediji.
Osim toga sindikat traži povećanje plata od sedam odsto kako bi nadoknadio rastuće životne troškove i najavio moguć štrajk počevši od decembra.
Visoki troškovi energije izazvani sankcijama Rusiji i naglim prekidom saradnje u domenu energenata, troškovi radne snage, pad prodaje i zaostajanje kada je u pitanju prelazak na hibridna i električna vozila razlozi su „kasakanja“ Folksvagena za konkurencijom, a pogotovo kineskim prozivođačima električnih vozila.
Kriza je tolika da je najavljeno zatvaranje fabrike što je neviđeni presedan. Kompanija zapošljava 680.000 radnika, a želja je da smanje troškova sa ciljem uštede od 10 milijardi evra do 2026. godine kako bi „preživeli“ prelazak na električne automobile.
„Ovo će zahtevati doprinos zaposlenih“, rekao je Arne Meisvinkel, šef osoblja u Folksvagenu za Rojters.
„Novac koji su nacisti oteli i dali Foksvagenu je i dalje u firmi„
Međutim, radnici se odlučno protive bilo kakvom otpuštanju ili zatvaranju fabrika, a šefica Radničkog saveta Danijela Karvaljo prenela je rešenost radnika da se suprotstave otpuštanju s radnih mesta, ističući istorijski kontekst Folksvagena.
„Sa prosečnom kamatnom stopom, ovaj kapital, koji su nacisti u to vreme zaplenili od radničkog pokreta, doneo bi milijarde evra tokom decenija. Ovaj novac, naš novac, danas je deo Folksvagen grupe“, rekla je ona.
Više od 3.000 radnika okupilo se ispred mesta za pregovore, a mnogi su pokazivali znake kritike prema menadžmentu kompanije, sa sloganima poput „Nedostatak kvalifikovanih radnika u odboru – tražimo stručnjake“. Neki učesnici su zapalili baklje, dok su drugi obukli mračne kostime žetelaca smrti.
Povezane vesti
Ovaj sukob je izazvao uzbunu i unutar nemačke koalicione vlade, koja je već pod pritiskom da podstakne ekonomski rast uoči saveznih izbora sledeće godine. Ministar ekonomije Robert Habek izrazio je želju da podrži Folksvagen u njegovim naporima za smanjenje troškova bez pribegavanja zatvaranju fabrika, iako je priznao ograničenja vladine pomoći.
Stefan Veil, premijer Donje Saksonije – drugog po veličini akcionara Folksvagena – kritikovao je svako potencijalno zatvaranje fabrike. On je pozvao zainteresovane strane da osmisle „inteligentnija“ rešenja, istovremeno se zalažući za pojačanu podršku električnim vozilima nakon što je savezna vlada ukinula subvencije prošle godine.
„Prvo obavestiti – razbiti porcelan (porcelan se na na egleskom kaže china – čajna, kao i Kina), a zatim se čuditi neredu: ovo je očigledno kršenje protokola – i istorijska greška. To bi takođe moglo biti finansijski skupo“, rekao je Torsten Greger, glavni pregovarač IG Metalla sa Folksvagenom, kritikujući trenutnu strategiju Folksvagena.
On je upozorio da postoji rizik od štrajkova, ističući 1. decembar kao ključni datum u pregovorima.
Gubitak trećine vrednosti
Ovi potezi označavaju i prvi veliki sukob između izvršnog direktora Olivera Blumea, kojeg analitičari opisuju kao graditelja konsenzusa više od njegovog često borbenog prethodnika Herberta Diesa i sindikata koji imaju značajan uticaj na Folksvagen.
IG Metall je osujetio prethodne pokušaje duboko ukorenjenih pravila, poslednji put 2022. godine kada je Dies otišao sa mesta generalnog direktora.
Povezane vesti
“Situacija je izuzetno napeta i ne može se prevazići jednostavnim merama smanjenja troškova“, rekao je Šefer u saopštenju.
Iako je najava smanjenja troškova dovela do rasta akcija za 1,2 odsto, izgubio je skoro trećinu svoje vrednosti u poslednjih pet godina, što ga čini najlošijim među glavnim evropskim proizvođačima automobila.
Planovi Folksvagena su naneli i udarac nemačkom kancelaru Olafu Šolcu, čija je tročlana koalicija zabeležila loše rezultate na nedavnim lokalnim izborima
Karsten Brzeski, šef makroekonomskog sektora u ING Risrč (Research), rekao je da je ova odluka posledice godina ekonomske stagnacije i strukturnih promena bez rasta.
„Ako takav autoindustrijski teškaš mora da zatvori fabrike, to bi mogao da bude davno zakasneli poziv za buđenje da mere ekonomske politike (Nemačke) moraju biti znatno pojačane“, naveo je Brzenski.
Nemačko ministarstvo ekonomije saopštilo je da menadžment FV mora da se ponaša odgovorno u izazovnom tržišnom okruženju, ali je odbilo da konkretno komentariše planirana smanjenja.
Povezane vesti
IG Metall je rekao da ta odluka „potresa temelje“ Folksvagena, koji je najveći nemački industrijski poslodavac i najveći evropski proizvođač automobila po prihodima.
Oni su poručili da je rukovodstvo donelo “mnogo pogrešnih odluka” poslednjih godina, uključujući neulaganje u hibride ili brže u razvoju pristupačnih automobila na baterije.
„Dobar pastir čuva svoje ovce i čuva ih zajedno. Folksvagenov pastir preti da će otkinuti kožu sa njihovih tela i potom ih baciti u uraganu“, rekao je Torsten Greger, glavni pregovarač IG Metalla sa Folksvagenom.
„Umesto zatvaranja fabrika, odbor bi trebalo da smanji složenost i iskoristi prednosti sinergije u planovima Folksvagen grupe“, zaključuju sindikalci.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare