"U budžetu nema NIS-a, veća zaduživanja, sporni Generalštab": Dugovi države - finansijski i politički

Da li dugovi stižu na naplatu u godini pred nama? Šta možemo zaključiti kada je u pitanju budžet za narednu godinu? Da li je Generalštab politički dug ove vlasti koji takođe dolazi na naplatu?

Govoreći o dve godine Forbsa, Radak smatra da je urađen dobar posao. "Bilo je dosta dobrih priča, istrajavamo i ne znam odakle nam snaga. Mislim da smo remetilački faktor na medijskoj sceni, neko ne može da spava zbog nas. Bavili smo se raznim temama, pogotovo padom nadstrešnice", dodao je Ivan Radak.

Đaković se slaže da je teško porediti bilo koju temu sa onim o padu nadstrešnice.

"Ali, pošto nam je drugi rođendan, mogla bih da se prisetim tog prvog teksta, tada smo istraživali domaće banke koje obavljaju platni promet s Rusijom, suprotno sankcijama, sećam se da sam izgravala klijenta i da imam firmu, a Ivan je čekao ispred kao klijent koji želi da posluje s nekom firmom iz Rusije i time kako je bilo moguće obaviti ta plaćanja", navodi Đaković.

Jedna od aktuelnih tema kojima se bavi Forbes Srbije je budžet Srbije za 2026. godinu.

Nacionalizacija NIS-a se ne pominje, a naznake o tome nema ni u budžetu.

"Ali, ako bi došlo do toga ili da se dogovorimo s Rusima da Srbija otkupi njihov udeo, to znači da bismo morali da izdvojimo dodatni novac u budžetu za to", dodala je.

Prema rečima Đaković, javni dug Srbije za poslednjih pet godina porastao je sa oko 27 milijardi evra na sada skoro 39 milijardi.

"Udeo duga u BDP-u ne raste, mi se ne nalazimo ni blizu krize javnog duga, ali je činjenica da troškovi, odnosno rashodi koji se tiču plaćanja već uzetih kredita, rastu. Od onoga koliko je država planirala da se sledeće godine zaduži, a to je nešto više od osam milijardi, sedam će ići na plaćanje dugova", naglasila je.

Kako kaže, sve veći deo se uzima za plaćanje dugova, što znači da trpe neki drugi troškovi.

Na pitanje kako se izlazi iz tog kruga, kaže - tako što se racionalnije zadužujemo.

"I sada bismo mi mogli čuti od vlasti kako je nas udeo duga u BDP sasvim zadovoljavajući, ali to nije najveći problem, problem je za šta se mi zadužujemo. NIje isto da li ja odem u banku po kredit da bih finansirala neki svoj projekat, ili uzimam kredit da bih otišla na neko egzotično putovanje", poredi Đaković.

I tu, kaže, imamo paradoks.

"Mi smo pre 15 godina bili zemlja gde se kritikovala velika potrošnja za plate i penzije, a veoma malo se davalo za kapitalne projekte. Sada smo otišli u drugi ekstrem", ocenila je.

"Činimo usluge drugim državama"

Ivan Radak, na pitanje da li se pristup vlasti, posle pada nadstrešnice, po pitanju finansiranja projekata promenio, kaže da se ne vidi da se zaokret desio.

Ti nepotrebni državni projekti, dodaje, oni su gde nekoj drugoj državi činimo uslugu, poput Generalštaba, ali navodi kako Radak, imamo i energetske projekte za koje se može naslutiti da su "politička priča".

"Pa imamo kupovinu 'rafala' sa Francuskom... Ulazimo u takve projekte, jer nužda menja stvari i bojim se da su to skupe stvari", ocenio je.

A zahuktava se i priča u vezi sa izgradnjom EXPO.

"Jer je izložba sledeće godine. I to je jedan od rizika za budžet, jer imamo sporan način na koji se biraju izvođači, do znatnog poskupljenja cena. A dva su moguća razloga za to poskupljenje: jedan je korupcija a drugi je da mi te cene određujemo prerano i paušalno, pa kako se projekat realizuje, ispostavlja se da je mnogo skuplji nego što je pretpostavljeno", naglašava Đaković.

Zbog toga, dolazi do preraspodele novca iz budžeta ili do novog zaduživanja, dodaje.

Prema njenim rečima, Srbija se poslednjih godina zadužuje ubrzanim tempom i to po znatno lošijim uslovima, jer je situacija na međunarodnom tržištu danas drugačija.

Odluka o NIS-u

Odluka o toma da li će ruska strana pristati na "treću stranu" koja će preuzeti upravljanje NIS-om i dalje se čeka. čeka se i mišljenje američkog Ministarstva finansija.

Na pitanje da li je leks specijalis za Generalštab imao neku ulogu u odlučivanju u vezi sa NIS-om, Radak smatra da je imao.

"Može da se dovede u vezi, lepo je leglo. Leks specijalis je bio donet kako bismo skinuli zaštitu sa Generalštaba, srušili zgrade, jer bi taj projekat navodno trebalo da nam pomogne u otopljavanju odnosa sa Amerikancima", kaže Radak.

I nakon šro su se pojavili dokumenti o tome, jasno je zašto se žurilo sa donošenjem leks specijalisa.

"Jasno je da postoje rokovi i da bismo mi voleli da to završimo, da ne budemo strana koja kasni. Ali ja ne verujem u te raskide ugovora i kazne. I Kušneru i nama odgovara da se ovo uradi. On mora da uloži novac koji su mu dali njegovi investitori, a nama treba da presečemo neku vrpcu, malo se ugradimo u projekat... A dobit za samu državu od toga je mala, mi dobijamo neku dividendu koja je na zanemarljiva, ali dobijamo priliku da obezbedimo posao za gomilu podizvođaca. To je ograničena dobit za ograničenu grupu ljudi", naglasio je Radak.

Prema njegovim rečima, država nije ponudila građanima nijedno objašnjenje da je projekat Generalštaba u javnom interesu.