U danima kada Forbes Srbija proslavlja drugi rođendan, glavna tema rušenje Generalštaba: Tajni ugovori i planovi za gradnju Tramp Tower

1. Legalizacija u jednom koraku – netačna informacija: Otkrivamo sve prepreke koje mogu da produže i poskupe proceduru

Novi Zakon o legalizaciji (Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima) usvojen je 23. oktobra 2025, a već od 5.decembra 2025. vlasnici nelegalnih objekata trebalo bi da podnesu prijave za legalizaciju kroz digitalnu platformu Agencije za urbanizam i prostorno planiranje (Agencija).

Zaposleni u opštinama i poštanskim filijalama širom Srbije će biti dužni da desetinama hiljada građana pruže tehničku i pravnu pomoć u podnošenju tih prijava elektronskim putem. Zbog toga je nužno da svi oni imaju elementarne informacije šta smeju, a šta ne da čine u toj proceduri.

Brojni građani već decenijama ne uspevaju da legalizuju objekte koje su gradili bez građevinskih dozvola. Motivi nelegalne gradnje su u prošlosti često bili opravdani, pa se i zahtevi za legalizaciju tih objekata sa stanovišta morala mogu smatrati opravdanim.

Nedostatak planske dokumentacije i restriktivni uslovi gradnje su legalnu gradnju u prošlosti svodili na vrlo uska urbanizovana područja, finansijski nedostupna prosečnim građanima. Tek su izmene Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. pojednostavile gradnju u meri u kojoj se dalja nelegalna gradnja mogla pripisati isključivo bahatosti investitora

2. INTERVJU Branimir Jovanović: Nije EXPO glupost, treba kritikovati korupciju i krađu na tom projektu

Fazno pristupanje koje ne podrazumeva članstvo, ali podrazumeva pristup budžetu i fondovima EU kao da ste član, to ne zavisi od Srbije već od EU. Ne postoji kao priznat model i Srbija tu nema moć. Može da lobira i to se već radi, ali to nije pod njenom kontrolom.

A što se tiče punopravnog članstva, moj stav je da Srbija može da uđe u EU čak i sa Albanijom i Crnom Gorom, samo da to želi. Ali ona to trenutno ne želi. I nije to pitanje samo Kosova, kao što se ovde predstavlja, jer nisam čuo nikoga do sada da traži da Srbija eksplicitno prizna Kosovo. Ono što se traži jeste da se normalizuju odnosi i da se ne blokira Kosovo u njegovim integracijama. Na to se Srbija zapravo već obavezala Briselskim sporazumom još pre više od 10 godina.

Dakle, Kosovo nije kočnica za ulazak u EU. Drugi su razlozi u pitanju. Ako Srbija uđe u EU ona više neće moći da ima odnose sa Rusijom kao sada. Moraće da uvede sankcije, a time i da naruši odnose sa Rusijom. Drugo, moraće da sprovede reforme u vezi sa korupcijom i vladavinom prava koje nisu popularne. To praktično za vlast znači da mora da iseče granu na kojoj sedi. Zašto bi onda ušla u EU? I ovako joj je dobro. Uzima novac iz IPA fondova, francuski rafali, nemačke investicije, krediti i ulaganja iz Kine, ruski gas… Sede na pet stolica i to im je komotno.

3. Šta se Srbija obavezala da sruši na mestu Generalštaba: Lokacija već za nekoliko godina u rukama novog vlasnika

Ironija, poniženje ili samo biznis, tek obaveza Srbije u poslu revitalizacije lokacije Generalštaba je da očisti parcelu i da tako omogući američkom partneru da počne gradnju novih objekata. Država će sama rušiti svoj spomenik kulture i to za potrebe kompanije iz zemlje koja ga je uništila. To dovodi do zaključka da je leks specijalis donet pre svega da bi srpskim vlastima omogućio da ispuni obaveze prema strateškom partneru. Više nego da bi pomogao drugoj strani.

I ne samo da će Srbija biti ta koja će rušiti ostatke Generalštaba, već će strateškom partneru uštedeti veliki novac na poslu rušenja. A što će platiti poreski obveznici Srbije.

Prema informacijama do kojih je došao Forbes Srbija, naša strana obavezala se da sruši „sve nadzemne strukture, instalacije ili objekte“.

Sledi i obaveza uklanjanja svih podzemnih struktura ispod prethodno uklonjenih nadzemnih objekata, uključujući temelje, podrume, tunele, bunkere, ali i predmete od istorijskog značaja.

Treća obaveza je da ukloni „sve podzemne objekte i instalacije uključujući, ali ne ograničavajući se na kanalizaciju, vodovod, električnu mrežu, cevi, kablove…“.

I na kraju obaveza naše strane je da ukloni i neeksplodirana ubojna sredstva.

I to nije sve, obavezni smo da uklonimo i sve štetne materije ukoliko postoje na parcelama.

Sve ovo, moglo bi da bude veoma skup deo radova imajući u vidu ne samo gabarite zgrada na zemlji već i infrastrukture ispod površine.

4. OTKRIVAMO Ovo je šema za novi Generalštab, pet ugovora umesto jednog: Ovako će izgledati novi kompleks i biće gotov za osam godina

Novi kompleks na mestu Generalštaba, poznatiji i kao Trump Tower, biće završen za najviše osam godina. Njegov razvoj vodiće novoosnovana kompanija, registrovana u Srbiji, a suvlasnici te firme biće Republika Srbija i strateški partner iz Amerike (ali, preko firme registrovane u Emiratima).

Predviđeno je da projekat bude realizovan kroz najmanje pet ugovora, pokazuju nacrti ovih dokumenta u koje je Forbes Srbija imao uvid.

Iz njih se vidi da će odnos u zajedničkoj kompaniji biti 77,5 odsto u korist strateškog partnera dok će Srbija imati 22,5 odsto udela. Spram toga će imati i pravo glasa i vrednost dividende koju će dobijati. Firmu će osnovati sa početnim kapitalom od 10.000 evra što znači da će partner uplatiti 7.750 evra, a Srbija 2.250 evra.

U odnosu na ove udele biće podeljeno i odlučivanje u preduzeću odnosno njegovoj skupštini. Srbija će imati i jednog predstavnika u Nadzornom odboru, a strani partner dva (NO imenuje direktora).

Ono što je možda još bitnije jeste kako će biti finansirana realizacija projekta. Iz nacrta ugovora se vidi da će to biti iz prihoda od klijenata (što verovatno podrazumeva prodaju stanova u kompleksu), kredita banaka i kredita koje će strateški partner davati zajedničkom preduzeću. Obezbeđivanje ovog novca je zadatak partnera dok Srbija neće imati obavezu finansiranja projekta.

5. Kako će se kretati penzije u Srbiji: Prosečna plata će ostati nedostižna, ali će kupovna moć penzionera biti bolja

Fiskalno gledano, penzijski sistem u Srbiji je stabilan. Nema potrebe da se pomera starosna granica za odlazak u penziju i produžavaju godine rada. Naprotiv, to bi državnu kasu koštalo više. S druge strane, odnos prosečne penzije i prosečne plate neće se mnogo menjati. Naredne dve decenije. A onda će penzije još malo da posustanu.

Ipak, na kraju, kupovna moć najstarijih sugrađana, odnosno sadašnjih dvadesetogodišnjaka i tridesetogodišnjaka će biti veća nego njihovih roditelja ili baka i deka danas.

Sve ovo vidimo iz Modela starenja Srbije. To je svojevrsni alat uz koji nadležni na vreme mogu da predvide rizike održivosti penzijskog sistema. Prvi put je osmišljen za Srbiju i daje projekcije do 2070.

Danas deca, mladi do 14 godina, trenutno su najmanja grupa u našoj populaciji. Ima ih oko 943.000. Demografski tokovi su takvi da će ova grupa u Srbiji narednih godina biti sve manja. U 2070. kako predviđa Model starenja, ovoj starosnoj grupi pripadaće oko 651.000 stanovnika.

Najznačajniji pad desiće se u populaciji od 15 do 64 godine. To je radno sposobno stanovništvo.

Trenutno u Srbiji blizu 4,1 milion građana pripada ovoj grupi. Potencijalnih zaposlenih, međutim, za 45 godina biće svega oko 2,8 miliona.

Konačno, biće manje i penzionera. Ali je njihov broj, ipak, najstabilniji. Umesto sadašnjih oko 1,5 miliona, ovaj deo populacije činiće blizu 1,4 milona ljudi.