U Nemačkoj uštede oko 300 evra mesečno, u Srbiji prosečna porodica – 50

Ekonomija 09. dec 202322:09 29 komentara
Unsplash/Damir Spanic

Prosečan Nemac uštedi gotovo 300 evra mesečno, dok Poljaci i Grci jedva uspevaju da pokriju mesečne troškove. U Srbiji se i dalje najviše štedi u slamarici, čak 53 odsto. Prosečno domaćinstvo uspeva da uštedi oko 50 evra.

Dušan Protić iz Centra za evropske politike ukazuje za RTS da je reč o domaćinstvima koja imaju neke više prihode. Ističe da su prema podacima za kraj prošle godine, prihodi po članu domaćinstva još uvek manji nego rashodi.

Prošle godine Evropljani su uštedeli osminu svog prihoda, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Nemačka se našla na prvom mestu sa najvećom bruto stopom štednje sa 19,91 odsto, dok je Holandija na drugom mestu sa 19,44, a Luksemburg na trećem sa 18,14 odsto prihoda. Ta stopa je bliža vrednostima pre pandemije.

Shutterstock

Dušan Protić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, istakao da je ključni faktor za štednju prihod, onaj deo koji može da se odvoji za štednju. To je jedan faktor, ali i ekonomska opšta situacija, i inflacija, odnosno kretanje cena.

Međutim, ukazuje da to nije uvek jednaka situacija kao inflacija, odnosno kretanje ovih opštih dobara, opšte potrošnje.

U kontekstu istraživanja, prema podacima Eurostata, navodi da su naši podaci, poslednji raspoloživi po istoj metodologiji, od 2019. godine, neposredno pred pandemiju.

Shutterstock

„I oni su bili negde na 1,5 odsto, što u tom momentu nije tako loše, ako se poredimo sa Grcima i sa Poljacima. To su neke vrednosti koje teže toj nuli. Odnosno, nešto su malo iznad. Jedva se nešto izdvaja za štednju. Dok su tada, to bili Nemačka, Luksemburg. Švajcarska je evropski šampion, ona je negde ove godine na 23 odsto“, navodi Protić.

Pokazatelji za kraj prošle godine su da su prihodi po članu domaćinstva u Srbiji još uvek nešto manji nego rashodi, 29.500 dinara, tako da se još uvek između njih ne javlja pozitivna razlika.

„Naravno, reč je o statistici koja to uproseči i pokaže agregatne podatke. Prema tim agregatnim podacima nije tako loša situacija. Кada se gleda ukupna štednja, ona raste u ove dve, tri godine nakon pandemije, stigla je na nekih 14 milijardi“, ističe Protić.

Кo može da štedi u Srbiji?

U Srbiji je jedno prosečno domaćinstvo uspelo mesečno da uštedi 6.081 dinara, znači oko 50 evra. Pitanje je, kaže Protić, koje je to prosečno domaćinstvo u Srbiji, i da li ono uopšte ima neku štednju u ovom momentu.

TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

„Znači, kada govorimo o štednji, opet je reč o nekim domaćinstvima koji imaju više prihode i onda se to pokaže na vrednostima koje se agregatno negde prikrivaju i potom se onda negde uproseče. Tako da, prvi preduslov jeste, naravno, da uopšte postoje ekonomske mogućnosti za štednju. Tu, s jedne strane, jeste problem prihode, znači uopšte ekonomska aktivnost i mogućnost viših zarada, rasta zarada, ali tako, s jedne strane“, objašnjava on.

S druge strane, dodaje to su troškovi. Cene robe su veliki teret, a naše tržište je relativno malo pa se za razliku EU, ne može porediti na taj način. Zato su, napominje, kod nas troškovi trgovine i dobavljača, nešto veći i utiču na relativno višu cenu nego na zemljlje EU.

Кad dođu „crni dani“

Smatra da su nas dve velike krize, 2020. pandemija, zatim rat u Ukrajini, naučile da je štednja važna, piše RTS.

Shutterstock/gyn9037

„Štednja treba nekako da pruži nekakvu ekonomsku i ličnu sigurnost i to je njena osnovna svrha. I naravno da te krize nekako dođu, kako kažu, došli crni dani, pa onda vadimo ta neka sredstva iz štednje“, kaže Protić.

Podaci kažu da je najviše onih koji štede i dalje u slamarici, 53 odsto.

Potvrđuje da je neformalna štednja još uvek pretežni oblik, zato što ta sredstva nisu aktivno u potrošnji, pripadaju štednji, samo što nisu na računima banaka.

Shutterstock

„To jeste bitan faktor, ali nikada ne treba zaboraviti da treba doći do te neke razlike, znači do mogućnosti da se uopšte uštedi. Reč je o prihodima koje treba ostvariti s jedne strane i rashodima. Znači da opet treba negde racionalno trošiti kako bi se došlo do te razlike koja bi omogućila štednju“, zaključuje Protić.

Кo troši više nego što zarađuje?

Stanovnicima u Poljskoj i Grčkoj, ono što zarade nije dovoljno za finansiranje potrošnje pa se zadužuju ili koriste ušteđevinu koju su ranije akumulirali.

Te dve zemlje beleže negativnu stopu štednje, Poljska 0,4, a Grčka 0,8 odsto.

Shutterstock

Grčka je doživela velike ekonomske poteškoće i uvela niz mera štednje, smanjujući raspoloživi prihod domaćinstava.

Pogledajte još: 

Povezane vesti

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare