Više hiljada građana Srbije koji godinama plove na brodovima širom sveta, dobili su sredinom decembra prošle godine privremena rešenja o plaćanju poreza na dohodak građana i to za 2017. godinu. Šokirao ih je iznos koji ide i do 15.000 evra samo za jednu godinu, a očekuju se ubrzo i rešenja za još četiri godine, verovatno sa istim, pa moguće i višim iznosima. Nezadovoljni ovim modelom oporezivanja, nadležnima predlažu izmenu po uzoru na poresko rešenje kakvo ima Hrvatska. "Ne bežimo od toga da platimo porez, ali ne po modelu koji važi za frilensere, već smo Ministarstvu finansija predložili model oporezivanja koji važi u EU", kaže za N1 Filip Anđelković iz Udruženja pomoraca Srbije i potvrđuje da su nekima stigla rešenja sa skoro dva miliona dinara razrezanog poreza.
„Pomorci su svi ljudi koji rade na brodovima. To je širok spektar zanimanja koja su se razvijala kako se razvijala industrija – od kapetana, oficira, inženjera do mornara, animatora na putničkim brodovima, sobarica… To je globalno velika industrija, sa mnogo zanimanja unutar nje“, pojašnjava Filip Anđelković.
Pročitajte još:
On ističe da su pomorcima za sve ove godine rada plate uplaćivane na račune u domaćim bankama.
„Ništa nismo plaćali od poreza do sada. Raspitivali smo se dosta puta, čak su i kolege iz drugog udruženja slale mejl Poreskoj upravi tražeći uputstva šta i kako treba da platimo. I ostali smo – bez odgovora. Sada smo dobili ova rešenja iz 2017. godine“, kaže sagovornik N1.
Niko od pomoraca, kaže, ne beži od plaćanja poreza.
„Niko od nas ne beži od toga, upravo suprotno – razgovaramo o svemu tome, pokušali smo da platimo porez, i želimo da ga platimo, da budemo prepoznati kao normalni građani ove zemlje. Ali smo svrstani u kategoriju frilensera i rešenja su nam stigla po tom modelu“, navodi on.
Očekivali su, dodaje, da će prvo porazgovarati sa Ministarstvom finansija, Poreskom upravom Srbije, institucijama…
„Pomorci i lađari nisu prepoznati kao zaposlenje iako je takvo zakonsko rešenje postojalo u nekadašnoj SFRJ, pa i SRJ“, ističe.
Razlika između pomoraca i frilensera je, kaže – velika.
„Osnovna razlika je što većina pomoraca radi više od šest meseci godišnje van kuće – na brodovima, odvojeno od svoje porodice. Po našem zakonu, ako neko provede van zemlje 183 dana ne smatra se poreskim obveznikom kada je reč o ostvarenom dohotku“, navodi on.
Podsetimo, član 7. Zakona o porezu na dohodak građana propisuje da je obveznik ovog poreza rezident Srbije, i to za dohodak ostvaren na teritoriji Srbije i u drugoj državi: „Rezident Srbije, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini“.
Upravo u ovom propisu pomorci vide osnov da u Srbiji budu oslobođeni plaćanja poreza, u slučaju kada su u inostranstvu proveli više od 183 dana u godini.
Pomorci su, kaže Anđelković, 29. decembra prošle godine imali razgovor u Ministarstvu finansija.
„Predložili smo da se rešenja ukinu ili da se stopiraju dok ne nađemo način da platimo porez. Ne mogu da kažem da nam je obećano nešto, već da smo naišli na određeno razumevanje u mininistarstvu vezano za model oporezivanja koji predlažemo“, navodi Filip Anđelković.
Uskoro bi, dodaje, trebalo da usledi novi sastanak na kojem će pomorci izaći sa svojim predlozima koji su zasnovani na modelu Međunarodne transportne organizacija ITF.
Anđelković kaže da se nada da će i na tom sastanku – naići na razumevanje.
