Urbanistkinja: Beograd na vodi je već grad u gradu, sad je metastaza te ideje

Ekonomija 11. apr 202418:54 16 komentara
N1

Beograd na vodi je već bio grad u gradu. Sada je metastaza te ideje, poručila je Iva Čukić, arhitektica i urbanistkinja, osnivačica kolektiva Ministarstvo prostora, povodom odluke Vlade Srbije da se promenom Prostornog plana Beograd na vodi proširi za još 327 hektara. Najavljene izmene ocenjuje kao veoma loše. "To je, praktično, potpuna privatizacija beogradskog priobalja", kaže ona.

U početku se – od 2015. godine, Beograd na vodi prostirao na 100 hektara. Pre par godina mu je, izmenama i dopunama  Prostornog plana područja posebne namene, dodata i zelena površina preko puta, na novobeogradskoj strani.

Razlog je, prema rečima naše sagovornice, što se povećala spratnost objekata bliže reci, pa je zbog nedostatka zelenih površina dodata ta na novobeogradskoj strani, što čini sadašnji prostorni okvir .

„Sada se ovom odlukom o novim izmenama i dopunama Prostornog plana područja posebne namene za Beograd na vodi na tu površinu dodaje još 327 hektara. To je, praktično, potpuna privatizacija beogradskog priobalja“, ističe Iva Čukić.

Plan se odnosi na prostor Beogradskog sajma, Stare šećerane – uključujući i Pozorište КPGT, kao i parcele na novobeogradskoj strani, južno od Gazele do Mosta na Adi, zatim Čukarički rukavac na Adi ciganliji, vidi se, između ostalog, iz odluke Vlade Srbije o izmeni Prostornog plana područja posebne namene za Beograd na vodi.

Iva Čukić ukazuje da je većina ovih parcela u javnoj svojini – i deo oko Beogradskog sajma, i Stara šećerana. Podseća da je Odlukom Skupštine Grada Beograda, a na inicijativu Gorana Vesića, 2021. osnovana nova ustanova kulture – Pozorište КPGT, čija se scena, inače, nalazi u Staroj šećerani.

„Praktično je gotovo sve zemljište koje se daje, pretpostavljamo na upravljanje Beogradu na vodi – sada u javnoj svojini „, ukazuje naša sagovornica.

Privatizacija koristi malom broju ljudi da se obogati

U samoj odluci piše da sredstva za izradu obezbeđuje privredno društvo Beograd na vodi, a da je nosilac izrade tog plana novoosnovana Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije.

“Ta agencija je postojala 2014. kada je bila nosilac plana za Beograd na vodi, pa je onda ugašena i sada je ponovo osnovana – ovo joj je prvi posao. Rok za izradu tog Prostornog plana je desetak meseci. A, Plan služi da promeni namenu zemljišta. Kada u Plan upišete da je ono što je bilo u javnoj svojini, na primer – komercijalno – to je osnov za privatizaciju tog zemljišta“, ističe Iva Čukić.

Na pitanje kako ocenjuje izmene i dopune ovog Prostornog plana, sagovornica portala N1 odgovara: „Jako loše“.

„Jer, kad obavljate privatizaciju zemljišta ona koristi malom broju ljudi da se obogati, i dovodi do jako nepravedne raspodele resursa u gradu. A, onda to vodi do visokih cena nekretnina, što za posledicu ima neku vrstu socijalne segregacije i povećane ekonomske nejednakosti. To je sled događaja nakon što vi sve resurse rasprodate nekolicini onih koji imaju i na taj način dodaju sebi sopstvenu moć“, objašnjava Iva Čukić.

Ekološka devastacija

Dodatni problem je, kaže – i ekološka devastacija tog područja u zoni Beograda na vodi.

„Ta zona je sada, prema studijama koje su izašle, sto odsto devastirano područje, što znači da utiče na zaštitu od padavina, na kreiranje toplotnih ostrva, odnosno na povećanje temperature u gornjoj zoni grada – Slavija, Terazije, Trg Republike – što su pokazale toplotne mape. To je jedan vrlo nesavestan i neprofesionalan način planiranja grada“, ističe naša sagovornica.

Ona podseća da je Beograd na vodi rađen prema bilateralnom sporazumu koji država Srbija ima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, te su dobili zemljište na korišćenje 99 godina.

Uticaj na sudbinu Beogradskog sajma

„Naša regulativa u toj zoni ne važi – ne mora da se sprovodi tender, pošto postoji međudržavni sporazum, itd. Ako su u međuvremenu rađeni neki aneksi ugovora za upravljanje zemljištem – oni svakako nisu javni – ali bi tu, onda, trebalo proveriti da li njima i ostatak ovog zemljišta ide na upravljanje ili se prodaje nekim drugim investitorima, a samo se vodi pod Prostorni plan Beograda na vodi“, upozorava ona.

Ovo će, kaže, značajno uticati na sudbinu Beogradskog sajma, zato što je Prostorni plan područja posebne namene Beograda na vodi viši pravni akt u odnosu na Plan detaljne regulacije za Beogradski sajam.

Podsetimo, Vlada Srbije je objavila da se pristupa izradi izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi” .

„Okvirna granica izmena i dopuna Prostornog plana obuhvata delove područja grada Beograda, odnosno delove katastarskih opština: Savski venac, Stari grad, Novi Beograd i Čukarica, površine od oko 327 hektara“, navodi se u Odluci Vlade Srbije.

Službeni glasnik

Beograd na vodi će se tako proširiti na teritoriji katastarske opštine Savski venac, u zoni Brankovog mosta, zatim u zoni uz Karađorđevu ulicu, potom u zoni Savskog trga kao i u zoni između Savskog trga i Drinske ulice.

Nove parcele koje će biti pod Beogradom na vodi nalaze se i u zoni Mostarske petlje do obale reke Save kod Starog železničkog mosta i u zoni Savskog priobalja.

„Na teritoriji KO Novi Beograd obuhvata sledeće delove kat. parc. br. 6628/1, 6628/2, 5390, 6631/1, 2390 i 2387. Na teritoriji KO Stari grad, obuhvata sledeće delove kat. parc. br. 22/6, 2007 i 69/1“, stoji u Odluci.

Ubedljivo najveći broj parcela koje će biti pod Beogradom na vodi nalazi se na teritoriji KO Čukarica i obuhvata područje do Hipodroma.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare