Uticaj sankcija Rusiji na srpsku privredu: Ko će platiti najvišu cenu

Biznis 01. mar 202219:3511 komentara
Izvor: Shutterstock

Tek što su sankcije uvedene ruskim bankama - prva briga u regionu postala je Sberbanka. U Srbiji je - čini se "preko noći" - AIK banka preuzela Sberbanku od ruskih vlasnika, iako je ova transakcija najavljivana još prošle godine. U Hrvatskoj se, međutim, još čeka na rešavanje sudbine Sberbanke, a rešenje bi, osim preuzimanja, mogla da bude i - likvidacija. O mogućim posledicama sankcija Rusiji po region za N1 su govorili Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije i Damir Novotni, ekonomski analitičar iz Zagreba.

Nisu sve ruske banke isključene iz međunarodne platforme za plaćanja SWIFT – ostao je otvoren „energetski kanal“ koji omogućava plaćanja za isporučenu rusku naftu i gas.

Pročitajte još:

„Nemačka uvozi 40 odsto ruskog gasa i nafte, a Rusija dnevno, po sadašnjim cenama, izvozi samo gasa i nafte u vrednosti od skoro jedne milijarde evra, što je 365 milijardi evra samo po osnovu gasa i nafte“, kaže Vladimir Vasić. 

On ističe da, kao ekonomista, prati razvoj Rusije u poslednje dve decenije.

„Tih nekih dvehiljaditih godina Rusija je pozajmljivala od MMF, a danas ima 650 milijardi dolara deviznih rezervi. Ako godišnje izveze više od 300 milijardi evra, to je dve godine mirnog života. Te devizne rezerve su samo nominovane u dolarima – oko 30 odsto je u zlatu“, ukazuje Vasić napominjući da su te rezerve diversifikovane po starom pravilu „ne držati sva jaja u jednoj korpi“.

On ističe da će običan čovek u Rusiji osetiti posledice sankcija.

„Potrebno je 15, 20 dana da se osete puni efekti sankcija“, navodi Vasić.

Hrvatski ekonomski analitičar Damir Novotni, međutim, ukazuje da 600, 700 milijardi dolara deviznih rezervi Rusije o kojima se pričalo – ne stoje „u nekim vrećama novca“.

„Devizne rezerve stoje na računima – uglavnom zapadnih banaka, oko 80 odsto svih svetskih depozita je u dolarima i evrima. Mislim da su i ta devizna sredstva iz rezervi blokirana“, ukazuje Novotni.

Sudbina Sberbanke u regionu

AIK banka danas je, ekspresno, postala vlasnik Sberbanke u Srbiji. Hrvatska, međutim, još nije odlučila kakva će biti sudbina ove banke u ruskom vlasništvu koja je pogođena sankcijama Evrope.

„Sberbanka u Hrvatskoj je na dva dana zaustavila poslovanje. Hrvatska se priprema za ulazak u evro zonu, većina banaka je pod nadzorom Evropske centralne banke, pa ona donosi odluku“, ukazuje Novotni.

Na stolu su, kaže, dve mogućnosti.

„Jedna je likvidacija banke. U tom slučaju klijentima bi bili isplaćeni osigurani depoziti do iznosa od 100.000 evra, što čini oko 90 odsto ukupnih depozita ove banke. Preostalih 10 odsto ušlo bi u likvidacionu masu“, navodi sagovornik N1.

Druga mogućnost je poput one u Srbiji.

„Druga opcija je da neka od banaka iz EU preuzme poslovanje Sberbanke u Hrvatskoj i Sloveniji i tako se stvori pretpostavka da intervencija centralne banke bude brza u smislu osiguranja likvidnosti. Banka bi nastavila da posluje pod drugim imenom koje neće izazivati kod klijenata sumnju u kvalitet i poslovanje“, navodi Novotni.

Trenutno se, dodaje, vode pregovori sa nekoliko banaka sa područja EU.

Kako smatra – realnija je opcija da neka banka ipak preuzme Sberbanku u Hrvatskoj i to u naredna – dva dana.

„Vest da je AIK banka preuzela Sberbanku u Srbiji je dobra vest. To je dobro pre svega za ekonomije u našoj regiji, i za štediše i klijente banaka“, zaključio je hrvatski ekonomski analitičar.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije istakao je da kupovina 100 odsto akcija Sberbanke od strane AIK banke samo izgleda da je urađeno „preko noći“.

„Tu najavu da AIK banka kupuje Sberbank grupaciju u regionu čuli smo pre nekoliko meseci. Država je iskoristila jedan zakonski element iz Zakona o bankama koji to dozvoljava i brzo izvršila transformaciju vlasništva“, objašnjava Vasić.

Za građane,kaže, nema promene.

„Za građane, korisnike Sberbanke u Srbiji to predstavlja samo promenu vlasništva. Prava i obaveze ostaju potpuno ista, nema tu uticaja na depozite. Deluje da je to urađeno brzo, ali se dugo na tome radilo“, ukazuje Vasić.

Kada je reč o uticaju sankcija Rusiji na ekonomiju Srbije, Vasić ističe da je oko 80 odsto uvoza i izvoza naše zemlje vezano za Evropsku uniju. Na to treba dodati još oko 10 odsto razmene sa regionom Balkana. Preostali deo odnosi se na spoljnotrgovinsku razmenu sa Rusijom, Kinom i nekim drugim zemljama.

„Na ovaj način smo smanjili zavisnost od ovog geopolitičkog problema koji nije ekonomske prirode, ali može da prouzrokuje ekonomske probleme“, navodi Vasić.

Komentari

Vaš komentar