Uvode se dva nova poreza - na emisije gasova sa efektom staklene bašte i na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda

Ovi propisi, kako se navodi, treba da smanje zagađenje, unaprede energetsku efikasnost i obezbede ravnopravniji položaj srpske industrije na domaćem i međunarodnom tržištu.

"Zakoni uvode mehanizme koji će: podstaći kompanije da ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju industrije; doneti čistiji vazduh i manje rizike po zdravlje građana; obezbediti fer uslove između domaćih proizvođača i uvoznika; približiti Srbiju evropskim klimatskim politikama i tržištu Evropske unije", navodi se o saopštenju.

Cilj Ministarstva finansija kao predlagača zakona je, kako se ističe - "da podrži kompanije koje ulažu u zelenu tranziciju i istovremeno zaštiti zdravlje građana i privredu".

"Ovo nije novi namet, već podsticaj za moderniju i čistiju proizvodnju", ističe ministarstvo.

Ključne novine su, kako se navodi:

• Porez na emisije GHG odnosi se na velike industrijske emitere (cement, đubriva, gvožđe i čelik, aluminijum, energetika). Elektroenergetski subjekti koji investiraju u zelene projekte mogu ostvariti poreski kredit do 80 odsto svoje obaveze.

• Porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda primenjuje se na uvoz gvožđa, čelika, cementa, đubriva i aluminijuma. Uvoznici će plaćati u skladu sa emisijama ugrađenim u proizvodnju uvezene robe, ali će moći da koriste poreske kredite ako je u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije. Obaveza se odnosi samo na one uvoznike koji uvoze više od pet tona obuhvaćenih proizvoda.

Šta dobijaju građani i privreda

"Kako je ova obaveza već definisana propisima EU, a umanjuje se za iznos plaćen u Srbiji, sredstva koja bi završila u budžetu EU na ovaj način ostaju u Srbiji", pojašnjavaju u ministrarstvu i dodaju da se sredstva koriste za:

• čistiju životnu sredinu i zdraviji život,
• više investicija u zelene projekte i energetsku efikasnost,
• jačanje konkurentnosti srpske industrije na EU tržištu,
• zaštitu domaćih proizvođača od nelojalne konkurencije iz uvoza.

Javna rasprava će trajati 20 dana i obuhvatiće dva okrugla stola i dva onlajn sastanka sa zainteresovanom javnošću.

Predviđeno je da zakoni počnu da se primenjuju od 1. januara 2026. godine.