Politikolog i novinar Boris Varga smatra da će razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom biti prst u oko evroitegracijama, jer, kako je rekao, Vučić tim razgovorm dalje podiže lestvicu sedenja na dve stolice.
Varga kaže da dok god Zapad i Evropska unija nisu harmonizovani po pitanju odnosa prema Rusiji, pogotovo na energetskom planu, Vučić ima prostora za manevar.
„On prati Obrana, udruženi su u evroskepticizmu i putinofiliji, pa su čak dogovorili aranžman o skladištenju gasa u Mađarskoj. Ne bih se čudio da Vuč krene i nekim merama koje je Orban uveo, kao što je vanredno stanje“, dodaje Varga.
POVEZANE VESTI:
Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević je objasnio da je Srbija mali potrošač gasa, gledano iz ugla evropskog tržišta.
„Sa tačke gledišta geopolitičkih odnosa, korišćenja reke dunav, tranzita nekih materijala, onda je jedna od zemalja gde postoje geopolitički interesi. Kao što postoje u Bugarskoj, Hrvatskoj, drugim mestima. Srbijagas vodi pregovore već neko vreme u tehničkom i komercijalnom smislu. Taj deo razumeju obe strane. Podešavanje cena energije je uvek političko pitanje i to nije novo. Količine i cene energenata su političko pitanje i unutar Rusije“, kaže Kovačević.
Najavljeni razgovor Vučića i Putina je Srbiji i Vučiću politički važan, ali je potreban i Putinu.
„Putin je sada izolovan lider, nema puno prijatelja, ali postoje i prikriveni saveznici, oni koji odugovlače uvođenje sankcija i kojima treba vremena. To su Mađarska, Austrija, Češka, Slovačka, do ključnih zemalja Zapada. Srbija je još jedan kamenčić u mehanizmu disharmonije EU, Putinu treba takav razgovor i to je predstavljanje da postoje države na Balkanu koje su lojalne i koje će uvek biti, neuvođenjem sankcija, prijatelj Rusiji. Svakako je to predstava za domaću javnost, traje formiranje vlade, Vučiću i stranci, s obzirom na loše rezultate, potreban je jedan zalet“, smatra Varga.
Kako kaže, Putin može da ponudi Srbiji jeftin gas u zamenu za političku lojalnost.
„Azija se dobro pozicionirala što se tiče energenata i stvaraju se novi dogovori. U osnovi rata, indirektno trgovinskog rata, leže energenti. Da EU nije bila toliko zavisna od ruskih energenata, putin sigurno ne bi ušao u rat, on je proračunat da oni ne mogu da nađu alternativu, koliko će im trebati vremena da nađu nešto drugo. To smo već gledali 2008. u Gruziji i 2014. za vreme aneksije Krima. Putin je tada testirao kako će se Zapad ponašati – i dalje je trgovao energentima. Tako i sada nekako računa da će Zapad biti politički oslabljen zbog energenata, neće moći odmah da nađe alternative. Srbiji treba jeftin gas, ali Srbiji treba malo gasa. Srbija može snabdevanje da obezbedi i preko evropskih partnera da je lojalnija“, rekao je Varga.
Ukoliko se pogleda kako se cena gasa razvijala u prethodnih 10 do 12 meseci, vdimo jedan trend rasta, naglašava Kovačević.
„U drugoj polovini zime mogla bi dostići 1.400-1.500 dolara za hiljadu kubnih metara, to su jako visoke cene. Druga dimenzija je da se ne radi samo da je kriza u Rusiji. Imali smo krizu velikih proizvođača nafte – Libije, Irana, sijaset događaja koji su mogli da utiču na cene. Ovde je situacija drugačija, imamo okolnost da je narasla potražanja, a sa druge strane investicija u infrastrukturu nije ispratila taj rast tražnje. Postoji poremećaj koji je širi. Vidimo da infrastruktura nije valjano održavana. Imali smo kvarove gasne infrastrukture, kašnjenje u izgradnji novih terminala, došlo je do usporavanja jer ne postoji pouzdanost tražnje kod investitora. Svi veliki proizvođači, ne samo Rusija, na neki način traže sigurnost potrošnje, dugoročne ugovore, a zvanična politika EU kaže da ne podržava potpisivanje dugoročnih ugovora“, dodaje Kovačević.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare