Vasić o euriboru: Kako rast evropskih kamata utiče na kredite u Srbiji

Biznis 09. jun 202221:09 > 21:104 komentara

Euribor - kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuje novac - prvi put od novembra 2015. godine je "u plusu". Kako to utiče na ratu kredita indeksiranih u evrima - zavisi od toga za koji euribor je banka u konkretnom slučaju vezala promenljivu kamatnu stopu. Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić za Infobiz kaže da se euribor svakodnevno formira, a kako će uticati na kredite dužnika zavisi od onoga koji imate u ugovoru - tromesečni ili šestomesečni.

Pročitajte još:

„Tromesečni euribor (3M)  je i dalje u minusu, -0,33 odsto dok je šestomesečni u plusu 0,026 dosto. To utiče na korisnike stambenih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom koju čine bankarska marža i euribor“, navodi Vasić.

Ako korisnik ima usklađivanje sa šestomesečnim euriborom, to znači da će korekcija kamatne stope biti urađena u julu mesecu. .

„Posle toga korisnik je miran do januara naredne godine“, navodi on.

Od pet najvećih banaka u Srbiji, dve banke varijabile kamate vezuju za šestomesečni euribor, a ostale tri za tromesečni.

„Na primeru kredita od oko 30.000 evra prosečnog stambenog kredita, uzetog u januaru i trenutna rata je 170 ili 175 evra, a u julu će se rata povećati između sedam i devet evra, ako je kamatna stopa vezana za šestomesečni euribora“, kaže Vasić.

Na pitanje kakve su šanse da euribor bude kao 2008. godine četiri ili pet odsto, što bi pogodilo potrošače, Vasić kaže da misli da se to neće ponoviti, jer Evropska centralna banka mora da vodi računa o svojoj privredi, jer – kako bi to pogodilo nas tako bi pogodilo i njih.

Prema njegovim rečima, neće biti tako skokovitog naglog rasta euribora, jer bi to usporilo tražnju, i samim tim i ekonomiju, a to ne ide u prilog nikome.

„Što se tiče najava rasta referentne kamatne stope koju odredjuje Evropska centralna banka, poslednje dve godine monetarni savet ECB nije se sastajao. Ako kažete da postoji mogućnost da se poveća kamatna stopa, odmah vidite reakciju euribora, iako nisu u direktnoj korelaciji, vi imate odmah da se restriktivnija monetarna politika uzima u obzir kao činilac u budućem poslovanju. I zato vidimo da je šestomesečni euribor posle sedam godina prvi put prešao nulu“, napominje Vasić.

O poskupljenju naknada

Za poskupljenje naknada i provizija kaže da su one kompenzacija rasta brojnih drugih troškova – zakupa prostora, rasta plata zaposlenih, a posebno rada na najnovijim tehnološkim rešenjima, koje nude banke, jer banke su postale IT kompanije kojima su potrebni IT stručnjaci – što je takođe pritisak na troškovnu strukturu.

„Kada pomenemo održavanje računa, mnogima se čini skupo 150 dinara, ali vi imate servis 24 sata 365 dana u godini, takođe, u svakoj banci morate da imate dva paralelna sistema, to nalaže stroga procedura – jedan sistem koji se koristi i drugi koji stoji u rezervi, ako prvi zakaže. Kovid kriza i potom ukrajinska, izazvale su nestašicu čipova, koji se koriste u novim tehnologijama koje koriste banke, tako da je sve to doprinelo skupljim naknadama i provizijama, što je poslednja stvar koju će banka da uradi, učiniće sve drugo što može“, ističe Vasić.

Kada je reč o beliboru (kamatnoj stopi na dinare), generalni sekretar Udruženja banaka ukazuje da inflacija mora da bude smanjena i kasnije vraćena u normalne okvire od dva ili tri odsto, što je taman da ne zaustavi privredu i imate generator tražnje.

„Ali u slučaju kada je pregrejano, mora nešto da se uradi, zbog čega je Narodna banka Srbije pomerila referentnu kamatnu stopu, to je signal svima na tržištu da će biti manje novca na tržištu i da će plasmani biti skuplji i krediti će biti skuplji, ali s druge strane, i depoziti (štednja) će dobiti više na vrednosti“, navodi sagovornik Infobiza.

Komentari

Vaš komentar