Vesić: Testiranje deonice brze pruge između Novog Sada i Subotice počinje 23. septembra

"Juče je iz Minhena krenula lokomotiva koja testira prugu, kontaktnu mrežu i sisteme koji se nalaze na njoj. To je kompozicija Dojče bana (Deutsche Bahn). Testiranje će trajati do 10. oktobra, kada počinjemo da uvodimo vozove na probne vožnje kako bismo bili spremni da 25. novembra pustimo novu deonicu brze pruge, u dužini od 108 kliometara", kazao je Vesićza TV Prva.
Naveo je da će prvi voz na toj pruzi kretati u pet sati ujutru, a poslednji u 23 sata.

Kako je objasnio, saobraćaće dve vrste vozova i to oni koji staju samo na nekoliko stanica - u Beogradu, Novom Sadu, Vrbasu, Bačkoj Topoli i Subotici, dok će drugi voz stajati na 12 stanica.

"Za održavanje tog reda vođnje nisu nam potrebni novi brzi vozovi. Možemo da ga održavamo i sa postojećim, a kada budu pušteni u saobraćaj novi kineski vozovi, tada će biti moguća da bude više polazaka", kazao je Vesić navodeći da će se od Beograda do Subotice stizati za sat i 10 minuta, a da će cena karte biti niža od one za autobuse.

Vesić je dodao da bi deonica brze pruge kroz Mađarsku, od granice sa Srbijom do Budimpešte, dužine 160 kilometara, trebalo da bude završena do kraja 2026.

"Tako će se između Beograda i Budimpešte putovati za dva sata i 45 minuta. Sa Mađarskom smo dogovorili da granični prelazi budu zapravo na železničkim stanicama u Beogradu i Budimpešti, gde će carinici proveravati putnike", rekao je Vesić.

Istakao je da će brza pruga kroz Srbiju imati sve evropske sertifikate, bez obzira što je gradi kineska kompanija, a biće sertifikovani i svi vozovi koje je Srbija kupila od Kineza.

Najavio je i da se se krajem ove ili početkom naredne godine očekuju prvi tenderi za deonicu dva i tri za izgradnju brze pruge između Beograda i Niša u dužini od 230 kilometara.

"Nas čeka završetak rekonstrukcija pruge Beograd - Bar. Uradili smo rekonstrukciju pruge od Resnika do Valjeva i sada nas čeka rekonstrukcija od Valjeva do Vrbnice. To je skoro 210 kilometara", rekao je Vesić.

Podsetio je i na dogovor Srbije i Crne Gore da zajedno konkurišu za pomoć iz fondova Evropske unije za završetak obnove te pruge.

Pruge na kojima vozovi idu brže od 100 kilometra na sat imaće zaštitne ograde

Vesić je izjavio da je Predlogom zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju predviđeno da sve pruge kojima vozovi idu brzinom većom od 100 kilometara na čas ubuduće moraju da imaju zaštitne ograde, kako bi se povećala bezbednost.

"Više neće moći da se pruge prelaze tako lako, van mesta koja su za to određena. Sačuvaće se mnogi životi", rekao je Vesić za TV Prva i istakao da je taj zakon usklađen sa svim propisima Evropske unije.

Prema njegovim rečima, postavljanje zaštitnih ograda biće moguće i na prugama na kojima se vozi sporije, ukoliko upravljač pruge to smatra neophodnim.

"U svim naseljenim mestima ove ograde koje služe za bezbednost istovremeno će biti zaštita od buke jer to je takođe naša obaveza prema Zakonu o buci, da tamo gde pruga prolazi kroz naseljeno mesto budu postavljene barijere kao zaštita od buke", precizirao je Vesić.

Govoreći o železničkim prelazima on je naveo da ih u Srbiji ima više od 2.000, te da se od 2008. godine, od kada se vodi statistika nesreća na njima, do danas na 442 prelaza dogodila makar jedna nesreća.

Dodao je da se na 19 prelaza dogodilo više od pet nesreća, dok su se na ukupno 67 prelaza, računajući i tih 19, dogodile više od tri nesreće.

Vesić je naveo da su svi ti prelazi obezbeđeni signalizacijom prema zakonu i da je "Infrastruktura železnice Srbije" uradila sve što je zakon nalagao kako bi se obezbedili svi prelazi na kojima su se dogadjale nesreće, ali smatra da je potrebno da se učine dodati koraci da bi se povećala bezbednost.

"Time se bavi 'Infrastruktura železnice Srbije. Oni snimaju sve železničke prelaze i očekujem da će veoma brzo izaći sa predlogom šta treba da se učini, prvo na tih 19 najkritičnijih prelaza, a onda i na ostalim", kazao je on i istakao da će predlog dobiti podršku resornog ministarstva.