Ekonomista Peđa Mitrović iz Stranke slobode i pravde rekao je u Novom danu, govoreći o zamrzavanjima cena u regionu, da su u Hrvatskoj "sistematičnije pristupili problemu". Ekonomski novinar Mijat Lakićević za inflaciju i rast cena krivi "helikopter novac".
Prodekan za internacionalizaciju i održivi razvoj Ekonomskog fakulteta u Rijeci Saša Čegar osvrnuo se na zamrzavanja cena u Hrvatskoj.
„U povećanim inflatornim okolnostima koje vladaju u svim zemljama Evrozone, zemljama na području Evrope, nižne su mere od strane nacionalnih vlada, kako bi se ublažilo naglo povećanje cene i u tom smislu sačuvala kupovna moć građana. Hrvatska vlada je donela nekoliko paketa mera, juče je na snagu stupio taj novi, koji je po svojoj strukturi i obuhvatu komplementaran već postojećim. Njegova ukupna vrednost je oko 460 miliona evra, pri čemu se gotovo polovina odnosi na zamrzavanje cene struje, odnosno održavanje relativno povoljne cene elektirčne energije u poređenju sa drugim zemljama u Evrozoni“, kaže Čegar.
Sledi, dodaje, širok raspon različitih jednokratnih naknada, za različite grupe najugroženijih građana.
„Penzionere, korisnike dodatka za decu, kao i razne grupe građana u okviru sistema socijalne pomoći. Naposletku, tu su i određene državne intervencije u pogledu ograničavanja cena za 30 odabranih proizvoda prehrambene i higijenske prirode, koji se uobičajeno koriste – tu su razne vrste povrća, osnovni higijenski preparati, sapun, šampon, pelene, sirupi, pića… U tom smislu možemo reći da odabrani proizvodi čine celovitu potrošačku korpu, koja je standardni deo dnevne potrošnje građana u Hrvatskoj“, navodi on.
Pročitajte još
Objasnio je da je definisana tačna vrsta i gramaža, bez obzira o kojoj se robnoj marci ili brendu radi.
„Odgovornost samih trgovaca i prodavnica je da na transparentan način označe takve proizvode, informišu potrošače o proizvodima koji spadaju u povoljnije područje u pogledu cena. Važno je naglastiti da su ove mere usmerene na ublažavanje posledica inflatornih kretanja, a ne na rešavanje njihove pojave. Svi moramo biti realni da ozbiljnija borba protiv inflacije ipak zahteva integrisani set monetarnih i fiskalnih mera. To će u konačnici dovesti do usporavanja ekonomskih aktivnosti sve do onog nivoa da se iznivelišu nastali poremećaji u odnosu ponude i tražnje različitih proizvoda i usluga“, kaže Čegar.
Peđa Mitrović smatra da su „Hrvati sistematičnije pristupili problemu“.
„Kod nas to deluje arbitrarno, stihijski, da pokušamo. Nisu svi proizvodi iz osnovne korpe u paketu smanjenja“, kaže.
Mijat Lakićević postavlja pitanje „kako su ti pregovori vođeni“.
„Vlada ili ko već pregovara sa nekom trgovinom, pa kažu – šta vi možete, pa oni nešto izaberu, pod određenim pritiskom. Za mene je problem što se privreda nalazi pod pritiskom države i vlade, nešto mora da radi, a efekti toga su vrlo sumnjivi. Ovo što sada vlada radi je da gasi požar koji je sama zapalila. Ova inflacija, ovaj rast cena je posledica onih ogromnih deoba para pre godinu i dve dana, taj helikopter novac što se delio svima, to u jednom trenutku dođe na naplatu. Kao što su tada ekonomisti upozoravali, opet tu cenu plate najsiromašniji, oni su u najvećem problemu da nabave ono što im treba“, ističe on.
Na pitanje da li je to priznanje Vlade da je ta politika bila greška, kaže da „jeste priznanje da ta politika u suštini nije bila dobra“.
„Ona to predstavlja kao veliku pomoć narodu, hrana za narod, i ovo će se obiti narodu za godinu, dve dana. Vi ovim smanjujete profit nekim firmama, nekim trgovinskim lancima, tamo rade neki ljudi koji imaju niske plate, njihove plate su ugrožene, buduće investicije, potpuno urušavate privredni život na ovaj način“, ističe Lakićević.
Mitrović postavlja pitanje „da li se desio poremećaj na tržištu“.
„Imali smo pre godinu dana da NIS ostvaruje rekordan profit, kao rezultat poremećaja na tržištu. Hajde da vidimo kolike su marže na osnovne životne namirnice i da sistematski reagujemo ako to postoji. Mere neće oboriti inflaciju. Smisao može biti da ublaži pritisak rasta cena hrane na životni standard građana. Onda se vraćamo na ono prvo, kojih namirnica ograničavate cenu, na koji način i zašto baš njih“, pita on.
Lakićević objašnjava da je marža cena, kao i svaka druga cena.
„Trebalo bi da se formira na osnovu konkurencije, ponude i tražnje. Kolika će biti marža za određene proizvode, najbolje bi bilo da rešava konkurencija. Ako imate mnogo trgovina, trgovine neće moći da dižu marže u beskraj, a ako se dogovore, tu onda postoji antimonopolska komisija, borba protiv toga, onda se te firme kažnjavaju. Ako vi arbitrarno određujete koje su marže visoke, koje nisu, to ima loš efekat na čitavu privredu. Ne znam zašto bi nekome smetalo da neko ima profit, ljudi rade da bi dobili profit, kao i da neko ima visoku platu, mi treba da omogućimo da to bude po zakonu, da ne bude zloupotrebe nekih monopolskih pozicija na tržištu“, navodi.
Pročitajte još
Problem je, dodaje Lakićević, što „ovde profit ostvaruju firme koje su u vezi sa državom“.
„Kada bi država bila jednaka prema svima, imali bismo bolju situaciju na tržištu. Ako smanjite konkurenciju, normalno da će biti skuplje“, kaže.
Mitrović ističe da u „uređenim državama imate institucije sistema koje sistemski pristupaju poremećajima na tržištu“.
„U Srbiji se to svodi na TV prenos, gde u TV prenosu odlučujete arbitrarno koje ćete proizvode pojeftiniti. Zato tržište u Srbiji uopšte ne može proraditi dok nemamo institucije, to je važno razumeti“, naglašava.
Lakićević napominje da je i ograničavanje kamate takođe ograničavanje cene.
„To je udar na tržište, potpuno arbitrarno. To se misli da je u korist kupaca stanova, ali se ne vodi računa da će to izazvati poremećaj na tržištu, da će jedna od mera biti povećanje budućih kamatnih stopa. Stalno privilegije za jedan manji broj ljudi, to se vidi, popularno je, a ne vidi se kako to razorno deluje na čitav sistem“, kaže on.
Mitrović smatra da je pitanje za vladu „zašto je na ovaj način odlučila da snizi cene“.
„To što je pojeftinila najjeftinije proizvode, ne odstupa mnogo od evropske prakse, problem je potpuno suprotni, koje proizvode snižavate i na osnovu čega ste odlučili da snizite baš te proizvode“, kaže Mitrović.
Na pitanje šta će biti posle Nove godine, Lakićević kaže da ne zna, ali da „ako izbori budu u martu, možda će se trajanje ovih mera i produžiti“.
„Očigledno je to, ja mislim da je to jedna politička mera, koja ima političke ciljeve, a to je prikupljanje glasova, to što radi Hrvatska, to je ista stvar, svi se u okruženju dive Vučiću, kako je uspeo 10, 12 godina da vlada zemljom bez pardona i ograničenja, svi političari vole da i oni budu u toj poziciji, gledaju kako da se dodvore biračima, kao što sad plaćaju tu inflaciju, tako će platiti i ovo sniženje kroz razne poremećaje na tržištu“, misli Lakićević.
Mitrović dodaje da kod nas rastu nameti koje će građani plaćati.
„S jedne strane delite novac, s druge strane oduzimate, pitanje šta je krajnji efekat toga što vlada radi. Dok su cene nenormalno rasle, vlast je stajala po strani i nije preduzimala mere, sada nekim nesistematskim merama pokušavamo da rešimo problem“, kaže.
Lakićević ističe da „ne možete toliko da povećavate plate bez ikakvog rasta produktivnosti“.
„Plate povećavate tako što se zadužujete, kako onda očekujete da će cene da stoje. Inflacija je porez, to vama izvlači novac iz džepa“, kaže on.
BONUS VIDEO – Ekonomista o akciji „Bolja cena“
Komentari ()
Vidi sve komentare