Vlast uverava da je sporazum s Kinom velika šansa: "Imamo ga i s Rusijom, pa..."

Stupio je na snagu sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, kojim je obuhvaćeno više od 20.000 proizvoda. Šta to znači za domaću, a šta za kinesku privredu? Kako će i koji proizvođači naše zemlje moći da profitiraju od ovog dogovora? Na koji način će to, sa druge strane, politički uticati na odnose između Srbije i Evropske unije?

"Kina je veliki svetski proizvođač, tako da Srbija beleži trgovinski deficit, znači više uvozimo robe iz Kine, nego što izvozimo. A ono što izvozimo najviše su rude bakra iz Bora. Dakle, kineska kompanija trguje s matičnom kompanijom iz Kine. I kada kažemo da nešto kupujemo iz Kine, to može da znači da je u pitanju nemačka ili američka kompanija koja tamo posluje, pa svoje proizvode plasira širom sveta", kaže Gajić.
Kao primer navodi Epl telefone, koji se sklapaju u Kini, pa se onda prodaju širom sveta.

"Tako da je teško napraviti rez šta je kineska kompanija, a šta ne", dodaje Gajić.

Vladisavljev je ponovio da su u ovom trenutku najznačaniji izvozni proizvodi jesu iz Bora.

"Od prvih pet proizvoda, prvih četiri su sirovine. Na petom mestu je goveđe meso. Ono što je potencijal su različite vrste poljoprivrednih proizvoda, videli smo prilikom posete kineskog predsednika Si Đinpinga da je u prvom talasu posete fokus stavljen na poljoprivredne proizvode - sušene šljive, borovnice i jabuke", kaže Vladisavljev.

Prema njegovim rečima, i srpska vina su predstavljena kao potencijal za izvoz u Kinu.

"Ali, kinesko tržište ima vrlo stroge standarde koje će srpski proizvodi morati da ispune, a drugo, taj proizvod mora da bude konkurentan kako bi opstao na kineskom trištu", navodi Vladisavljev.

Dosta toga će, dodaje, biti na "našem igralištu".

"Radi se o ogromnoj ekonomiji, ali će dosta toga će biti na našem igralištu - koliko mi budemo uspeli da ispratimo kao ekonomija i da imamo sistem da se ta ekonomija podstakne i bude konkurentna na kineskom tržištu", navodi.

Ministar Tomislav Momirović izjavio je da je ovaj sporazum "najveća šansa srpske privrede u poslednjih 25 godina".

"Političari vole da preuveličavaju stvari, to je neki manir u političkoj komunikaciji, ne samo kod nas. Ovo jesu jedna otvorena vrata, ali ne bih na kratak rok očekivao neke značajnije promene", izjavio je Gajić.

Prema rečima Vladisavljeva, Srbija je i ranije imala "različite prilike".

Dodaje da "prilika jeste", ali da privreda treba da se pospeši na "jedan pravilan način".

"Moramo da vidimo pomaka u koheziji između proizvođača i privatnih kompanija i naših institucija. Ako budemo uspeli da ovo iskoristimo kao iskru za podsticaje razvoja domaćih kompanija, onda bi to na duži rok moglo da bude jedan od elemenata razvoja", kazao je Vladisavljev.

Kakvu ulogu tu igraju subvencije na koje se domaći proizvođači žale da dobijaju strane kompanije?

"Možda treba da okrenemo priču - da li uopšte treba davati subvencije? Jer ako dajete subvencije, to treba da bude neko kome je ta pomoć zaista potrebna. Malo je tu okrenuto naglavačke", kaže Gajić.

Vladisavljev kaže da je jedan od rezultata istraživanja koje je Beogradski fond za političku izuzetnost uradio u toku 2023. godine pokazalo da nemamo toliku razliku između domaćih i stranih kompanija koliko imamo razliku između velikih i malih preduzeća.

"Kada pričate s tim ljudima iz malih i srednjih preduzeća, oni će vam reći da nemaju ništa protiv stranih investicija, ali da bi voleli da imaju bolju komunikaciju s njima, jer se težište često stavlja na lokalnu samoupravu", kaže.

Jer, podseća, poljoprivredni proizvođaći "malo-malo pa izlaze na proteste".

"Vidimo i da ne postoje kapaciteti da se iskorite svi potencijali", dodao je.

Na pitanje kako će Brisel da gleda na ovaj sporazum sa Kinom, gosti N1 slažu se da ti pogledi neće biti baš blagonakloni.