Predstavnica Sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost", profesorka Vesna Vojvodić izjavila je da bi nadležni trebalo pre da se bave merama ukidanja novogodišnje rasvete i prednovogodišnjih koncerata koji su često parada kiča i šunda nego merama koje su predložene u školama da se gase sijalice, bojleri i računari, kao i da svaka škola ima osobu zaduženu za kontrolu sprovođenja mera štednje. Ona je za N1 potvrdila da, iako ministarka Zorana Mihalović kaže da se mere štednje ne odnose na škole, postoji dokaz da je Mihajlović potpisla i pečatirala tekst mera koji je uputila ministru prosvete Branku Ružiću. Energetski stručnjak Miodrag Kapor kaže da mi već 17, 18 godina vodimo svesnu pogrešnu energetsku politiku, oslanjajući se na jedan izvor prirodnog gasa iz Ruske Federacije, da je "Srbijagas" kao država u državi, a da EPS kao partijska kompanija služi za održavanje oligarhije na vlasti. "I onda imamo ovakve situacije da ljudi koji rade posao sa integritetom ispaštaju", kaže Kapor.
Povezane vesti
Mere koje su predviđene za škole u Srbiji, ali i predškolske ustanove, prema rečima Vesne Vojvodić, potpuno su lišene smisla jer je potrebno da u odnosu na prethodnu godinu isti mesec imaju minimum 15 odsto uštede energenata i to sada kada škole rade po normalnom režimu i nema više semafor modela.
„Očekuje se da ne štedimo samo električnu, već i i toplotnu energiju, tako da je problem veliki. Nemoguće je dosegnuti taj nivo uštede u odnosu na prošlu godinu kada su škole radile onlajn ili imale kombinovanu nastavu“, rekla je Vojvodić i dodala da je logičnije da su poređenje uveli sa godinom pre korone, odnosno 2019. godinom.
I konkretne mere koje su predviđene, kako kaže su besmislene, jer je isključenje svetala tamo gde nisu potrebna ono što se već radi u školama. Međutim, isključenje svetala na mestima gde ima potrebe za njima moglo bi da dovede do ugrožavanja bezbednosti zaposlenih i učenika. Što se isključenja računara tiče, ona kaže da oni u školama i nisu toliko brojni i da bi ušteda njihovim isključivanjem bila minorna, a ne bi moglo da se prati ni postignuće učenika. Mera koja se odnosi na ukidanje dogrevanja takođe nema puno smisla jer, kako kaže Vojvodić škole često ni nemaju ta tela za dogrevanje.
Ona ističe i da se u najnepovoljnijem položaju nalaze one ustanove koje su pokazale najveću odgovornost protekle godine jer imaju najmanji prostor za uštedu. „Ali radosna vest, mada dolazi iz paralelnog univerzuma je da ministarka nije za mere štednje imala na umu škole i vrtiće“, kaže Vojvodić i ističe da to ne može da bude tačno jer postoji dokaz da je Mihajlović potpisla i pečatirala tekst s merama koji je uputila Ružiću.
Na pitanje da li je ušteda od 15 odsto u školama bila velika na bilansu električne energije u celoj Srbiji, Kapor kaže da su Vlada Srbije i ministarstvo energetike priterani uza zid i vrše nepopularne mere, ali i da bilo koja ušteda u ovo vreme doprinosi smanjenju izdatka iz budžeta.
On kaže i da bi ako je 1.700 školskih ustanova u Srbiji, ušteda bilo značajna ali da je to skoro neizvodljivo i da bi trebalo naći rešenja na drugim mestima. To ne znači, kako dodaje, da i u školama ne bi trebalo da vode računa.
Vojvodić kaže da je posebno negativna mera prema kojoj bi neko od zaposlenih u školi trebalo da proverava da li se poštuju mere, da li je uključena jedna velika led sijalica ili još jedna. To je, kako dodaje, ponižavajuće.
Ona je zapitala i zašto se u odlukama o merama štednje u zemlji dozvoljava maksimalno četiri sata dnevno da blista novogodišnja rasveta. „Da ne pominjem da nema zabrane prednovogodišnjih koncerata koji su parada šunda i kiča, a veliki su potrošači energije“, kaže.
Povodom izjave ministarke Mihajlović koja je rekla da treba da budemo solidarni da pomognemo EPS-u da proizvodi više struje, ona je podsetila na stav Fiskalnog saveta iz jula da su najbolje mere ozdravljenja EPS-a da se smanji broj zaposlenih i da se umanje neracionalno visoke plate.
Ona je istakla i da bi sigurno bilo efikasnije da lokalne zajednice pomognu i da se u školama zameni stolarija kako bi zgrade bile energetski efikasnije, kao i da se stavi led rasveta u školama gde je nema,.
Prema njenim rečima, ne bi bio problem ni da se kao mera uvede i da se zimski raspust izmesti u najhladniji period, ili da se časovi skrate po pet minuta.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare