Kreatori ekonomske politike skloni su da kratkoročnim merama guraju brzi uzlet BDP, ali to može biti kontraproduktivno, jer će u sledećim godinama privredna aktivnost opasti i na srednji rok se ništa ne dobija, izjavio je za portal Biznis.rs profesor ekonomije i doskorašnji član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.

Zato je važno, uz rast BDP, imati makroekonomsku stabilnost i poboljšavati fundamentalne faktore u državi, jer su to poluge za održiv dinamični višegodišnji porast BDP, objašnjava Vučković.

On ukazuje da izolovano posmatranje BDP ipak nije dobro i napominje da je rast privrede uzaludan, ukoliko postoje visoka inflacija, nezaposlenost, ako raste nejednakost i ako mali broj preduzeća doprinosi rastu.

Prema njegovoj oceni, kvalitet života zavisi i od stanja infrastrukture, životne sredine, dostupnosti i kvaliteta osnovnih proizvoda i usluga, kao što su zdravstvo, obrazovanje, voda za piće, vazduh, deponije, kanalizacije.

Osećaj da li živimo bolje, kako je objasnio, zavisi i od subjektivnog stanja, pravde u društvu, zaštite prava pojedinaca, jednakosti šansi i stanja u životnoj sredini.

Zbog svega toga, u svetu se razvijaju alternativni pokazatelji stanja u jednom društvu. Konstruišu se različiti indeksi blagostanja i sreće, a BDP je samo jedan pokazatelj koji se pri tome koristi, navodi Vučković.

On je primetio i da promene BDP u jednom kvartalu ili godini ne znače mnogo, jer je potrebno gledati promene u periodu od pet ili deset godina, pošto se države u određenom trenutku mogu naći u specifičnoj situaciji koja ne odgovara pravoj prirodi njihovog rasta i položaja.

Vučković procenjuje i da mogući i potrebni realni privredni rast Srbije na srednji i dugi rok iznosi oko 5 odsto i objašnjava da ovaj cilj nije nedostižan, „s obzirom na relativno nisku startnu poziciju, potencijale naše privrede i stanje u svetu“.

Kako je predočio, više treba poraditi na fundamentalnim faktorima, kao što su ekonomske i društvene institucije, pravosuđe, korupcija, obrazovanje, infrastruktura i do toga će se stići.

Što se džepova građana tiče, Vučković tvrdi da oni već osećaju relativno dobre performanse Srbije u prethodnih nekoliko godina, pošto rastu prosečne zarade i penzije.

Uprkos svemu, Vučković smatra da nijedan drugi pokazatelj ne sumira privredne rezultate kao BDP i zaključuje da on, uz sva ograničenja, „ostaje lična karta jedne privrede i prva slika koju vidimo kada ocenjujemo ekonomsko stanje u jednoj zemlji“.