Vučković: Moguć dogovor sa MMF o planiranom povećanju plata i penzija u 2023.

Pretpostavlja da će MMF insistirati da se bolje prate kapitalne investicije, "socijalna politika je već dugo na tapetu, državna preduzeća koja jedu budžetski novac".
"Ako sledeća godina bude umereno dobra verovatno se može očekivati nešto veći rast plata u javnom sektrou i penzija od realnog rasta BDP, za četiri-pet-šest odsto. Svi treba da shvatimo da su teška vremena i da ide ta neizvesna godina, ne bi bilo dobro da apetiti rastu, da imamo na tom planu političke turbulencije, pa da vlada daje šakom i kapom da bi smirila socijalne probleme", poručuje Vučković u emisiji Da razumemo.

Dodaje da će privatni sektor imati probleme, "on je taj koji puni budžet i ne bi javni sektor trebalo da bude zaštićeniji".

"Prava je šteta što prethodnih nekoliko dobrih budžetskih godina do 2020. nisu iskorišćene za veća rasterećenja privatnog sektora", kaže on, navodeći da je teško očekivati da će država sada nešto više reagovati, jer "u vremenu krize nije ni preporučljivo da se prave krupne gimnastike, bojim se da će biti kozmetičke promene, da se kaže - evo izašli smo malo u susret i privatnom sektoru".

Ističe da je dobro imati aranžman sa MMF, jer će "on tokom aranžmana biti ovde i pratiće šta se dešava i kako se pomeraju glavne poluge".

"iz ekonomskog ugla gledano potrebno je da postoji autoritet, neko ko će da garantuje, da kaže ovo može, ovo neće ići", poručuje.

Na pitanje gde će građani morati da štede, navodi da se za sada ne govori o štednji, "mi smo još u takvoj budžetskoj situaciji da ne moramo da pričamo o tome, već o odmerenom povećanju plata i penzija, i nadamo se da će i privatni sektor moći da prati inflaciju".

"Nema rasipanja, u tom smislu štednja, da ljudi pre svega u javnom sektoru budu strpljivi, da u tom smislu štede - da nemaju velika očekivanja. Ta inflacija na koju smo i mi zaboravili u prethodnih desetak godina vratila se na velika vrata u celom svetu. Ljudi koji troše sami znaju koliko i šta mogu, da malo racionalnije gledaju da li im nečega treba ili ne", kaže.

Da li je dobro vreme za kredite?

Upitan da li je ovo dobro vreme da se uzmu krediti, kaže da sada kamatne stope skaču i da će se po svoj prilici taj trend nastaviti, "niko ne zna koliko, možda do polovine sledeće godine".

"Bila su bolja vremena pre par godina za uzimanje kredita, ali na duži rok ti ciklusi su prirodni, doći će i novi pad i novi rast kamatnih stopa. Savet je da ako im je sada račun na granici i ne mogu da izdrže 100, 200 evra povećanje kredita, ne uzimaju", ocenjuje on.

A da li ćemo imati para za dalja poskupljenja energenata, imajući u vidu da nas zbog globalne, ali i naše unutrašnje situacije to već mnogo košta, on podseća da je Fiskalni savet, čiji je bio član, upozoravao da je EPS tempirana bomba.

"Nijedno zlo ne ide samo, tako se i kod nas to stalno dešava, i kad su vremena dobra i ukazujete na neke rizike, ispada da širite defetizam. Imamo lošu domaću energetsku situaciju, a i kao za inat i u svetu imamo probleme koji dovode do skoka cena energenata. Grubo možemo proceniti da će kraj 2021, 2022. i sledeća nametnuti Srbiji račun od dve milijarde evra, koji dobrim delom nije morao da se desi. Radi se o sistemskim problemima i to dolazi na naplatu", ocenjuje Vučković.

Dodaje da je sa gasom slična stvar, "nije na vreme investirano u skladišta, a onda populistička politika prodaje gasa po nižim cenama od one po kojoj je kupljen".

"Malo je deprimirajuće da se kod nas stvari stalno vrte u krug", ocenjuje i dodaje da mora da se krene sa restrukturiranjem, a trebaće mnogo vremena da se problemi reše.

Smatra da su "neke stvari moguće na kraći rok, kao što je eventualno novo povećanje cene struje, kontrola zaposlenih u EPS, kao i na Kosovu, gde radi ne mali broj - to je potpuno izgubljena priča, ne zna se ko pije a ko plaća".

"A onda dolaze električna brojila, kontrola potrošnje, krađe struje", dodaje.

A da li će Srbiji biti neophodni zajmovi i sledeće godine, Vučković kaže da će se krajem ove godine znati kolike su potrebe za vraćanje starih dugova, za finansiranje deficita.

"Zato se na vreme misli, zato kažemo da se budžet drži pod kontrolom, kako se ne bismo dalje zaduživali u budućnosti", navodi.

Podsetivši da je trenutni javni dug Srbije veći od 32 milijarde, kaže da je ove godine "BDP naduvan i zbog inflacije".

"Imaćemo neki realni rast, kada imamo fiksni devizni kurs onda je i u evrima taj BDP veliki i raste. Inflacija donosi sreću budžetu u kratkom vremenskom periodu, u budžetskom smislu popravlja stanje, puni budžet, ali to kratko traje, jer može da se desi da realna potrošnja počne da pada, pa bi se to loše odrazilo i na budžet. Naš javni dug raste u novcu, ali je daleko važnije da li raste u odnosu na BDP, a taj podatak još nije alarmantan", smatra.

Subvencije u kriznim vremenima normalna stvar

A upitan da li treba paziti na zaposlenost i možda pomagati nekim subvencijama firme, Vučković ističe da se "u koroni pokazalo da su državne intervencije neophodne i tada nije bilo protivnika mera, osim za veličinu paketa i to što su pomoć dobijali svi".

"Subvencije su u kriznim vremenima normalna stvar, i zato što ne znamo šta će biti sledeće i one tamo godine bilo bi dobro da se malo neki apetiti smanje i da se sačuva novac za ne daj bože i da se pomogne privatni sektor", savetuje.

Kada se govori o merama pomoći, za razliku od korone, one bi trebalo da budu ciljane, odnosno da država napravi spisak preduzeća i oblasti koje su stvarno pogođene, i njima pomogne.

Na pitanje da li je to kod nas moguće, kaže da je moguće, "kad su druge zemlje mogle, možemo i mi".

A o socijalnim merama, s obzirom da su najviše poskupele osnovne životne namirnice", on kaže da "stručnjaci za socijalnu politiku kažu da nam trebaju te famozne socijalne karte".

"Ako cene struje pogađaju siromašne građane - da se mogu identifikovati nekom metodologijom i da oni dobiju nižu cenu, a da ostali koji mogu da plate, plaćaju višu, tržišnu cenu struje. Potrebna je politička rešenost da se prizna da nisu svi jednaki. Trebalo bi da se kaže, a očigledno to nije politički popularno, da neko zaslužuje a neko ne zaslužuje pomoć", poručuje.

Govoreći o predstojećem rebalansu budžeta, kaže da bi ga bilo dobro čitati iz jednog ugla - da li će biti jasno prikazani troškovi za energetiku u ovoj godini.

"Da se kaže jasno, a ne da se gura pod tepih. Druga stvar je opet najavljena pomoć mladima do 30 godina starosti (5.000 dinara) - to nije dobro, možda to nije preveliki budžetski trošak, ali tih nekoliko desetina miliona evra nije dobro baciti", zaključuje Vučković.