Direktorka fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković izjavila je u emisiji Dan uživo da trend iskorenjivanja siromaštva u starijoj populaciji poslednjih godina ima najmanji progres, odnosno da smo "najmanje uspeli da izvučemo iz siromaštva starije sugrađane". Ona je podsetila da 52 odsto onih koji primaju penziju prima manje od 25.000 dinara mesečno, 300.000 penzionera prima manje od 15.000, a čak 100.000 manje od 10.000 dinara.
Podsetimo, zvanični statistički podaci pokazuju da više od pola miliona građana Srbije živi u apsolutnom siromaštvu, a među njima su posebno pogođeni stariji ljudi.
„Kvalitet života penzionera je različit. Mi se zalažemo za primenu agende 2030 o održivom razvoju, koja ima glavni cilj iskorenjivanje siromaštva do 2030. godine. Agenda nas uči da sve osetljive grupe moramo da posmatramo tako što ćemo analizirati svaku ugroženu grupu, segment po segment. Znači, ni starija populacija nije jedinstvena homogena grupa, nego njihov položaj, stepen siromaštva, kvalitet života zavisi od obrazovanja, visine penzije, mesta u kome žive, kakav im je pristup zdravstvenoj zaštiti, kakva im je mogućnost da nastave da rade i posle penzije…“, kaže ona.
Povezane vesti
Prema njenim rečima, analiza Centra za demokratiju, koja će se objaviti sutra, će se baviti siromaštvom starijih sugrađana, uz kontekstu opšteg siromaštva u Srbiji, kao i gde su trendovi iskorenjivanja siromaštva.
„Mi vidimo da je rizik od siromaštva, koji je jedna od glavnih kategorija u merenju siromaštva i kvaliteta života ljudi smanjila poslednjih godina, ali sa druge strane imamo izveštaje koji kažu da je taj trend iskorenjivanja siromaštva u starijoj populaciji ima najmanji progres. Tu postoji stagnacija u ostvarivanju napretka u toj oblasti. To znači da smo najmanje uspeli da izvučemo iz siromaštva najstarije sugrađane koji toj kategoriji pripadaju“, kazala je ona.
Dodaje da siromaštvo kao kategorija kod starijih veoma zavisi od penzije, a prema podacima 52 odsto građana koji primaju penziju primaju manje od 25.000 dinara, 300.000 prima manje od 15.000, a čak 100.000 manje od 10.000 dinara.
„Ako to stavimo u poređenje sa minimalnom potrošačkom korpom, koja iznosi oko 38.000 dinara, onda vidimo kako se može živeti sa tim malim penzijama“, napominje sagovornica N1.
Dodaje da finansijsko siromaštvo nije jedino merilo i pokazatelj kvaliteta njihovog života, već i da ih njihova osiromašenost isključuje iz života zajednice. Zbog toga imaju nizak pristup učenju i zdravstvenoj zaštiti.
Ona je istakla da su najsiromašnji oni građani koji ne primaju penziju, koji ne žive sa svojim članovima porodice, koji žive u ruralnim sredinama i koji su prinuđeni da rade i onda kada više nemaju fizičke snage. Takođe u tu grupu spadaju i oni koji nemaju prava da ostvare socijalnu zaštitu.
Upozorila je da država poslednjih godina smanjuje izdatek za socijalnu zaštitu, kao i da se to mora ispraviti.
