Srbija će godinu završiti kao najbolja u Evropi po ekonomskim rezultatima, tvrdi predsednica Vlade Ana Brnabić. Rast je dobar znak, ali skroman i nedovoljan, upozoravaju stručnjaci. Koliko brzo trči sprski ekonomski tigar?
Skroman ili najbolji u Evropi – kako se opisuje srspki ekonomski napredak, zavisi od toga koga pitate. Vlast tvrdi, Srbija je tigar koji hara Evropom. I tek će.
„Mi ćemo, sada je to potpuno sigurno, 2021. godinu završiti sa najbojim ekonomskim rezultatima u Evropi. Mi ćemo imati ekonomski rast biti oko sedam odsto. Dakle fantastičan rezultat“, rekla je premijerka Ana Brnabić.
Rezultat jeste dobar, pogotvo to što je Srbija prošle godine imala jedan do najmajih padova BDP-a u Evropi, ali razloga za slavlje nema. Srbija je i dalje jedna od najnerazvijenijh država u Evropi, upozoravaju stručnjaci.
Povezane vesti:
„Ali da bismo se ponosili time, treba takav rezultat da ostvarujemo u periodu od jedne ili dve decenije. Tek tada bi ljudi osetili poboljšanje ekonomskog položaja u smislu kvaliteta života, povećanja realne vrednosti plata. Kad se to ostavri u jednoj ili dve godine to nije ništa naročito“, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
Da rast BDP ne daje pravu sliku, jasno je i kada se pogledaju podaci Eurostata, koji kažu da Srbija ima najmnji BDP po glavi stanovnka u Evropi. On je čak 16 puta manji od Luksemburga, a pet puta od proseka Evropske unije.
„To znači da je Srbija suštinski siromašna, nerazvijena država, sa slabom privredom, infrastukturom, mi malo privređujemo kao zemlja i moramo mnogo više da rastemo u odnosno na neke zemlje koje imaju to sve razvijeno. Moramo da rastemo mnogo više i u mnogo dužem vremenskom periodu da bismo dostigli taj nivo“, smatra novinarka Nove ekonomije Katarina Beltić.
Da bi Srbija dostigla evropski nivo potrebno je da ima rast od najmaje šest odsto svake godine i tako narednih dvadeset, procenjuje Svetska banka. Procenjuje i da je za dostizanje tog cilja neophodna pomoć mladih i njihov ostanak u zemlji.
„Mladi nekako ne mogu da se uklope u ovaj sistem i malo preko 50 odsto ispitanika je reklo da bi, ukoliko im se ukaže dobra prilika, što se tiče posla ili studija, napustilo zemlju“, kaže Marko Stanković iz Krovne organizacije mladih.
Oni koji, pak, ostanu, a nisu u IT industriji, suočavaju se sa partijskim zapošljavanjem, lošim uslovima rada i niskim primanjima. I to ukoliko imaju sreće da posao nađu.
Petinu nezaposlenih u Srbiji čine upravo mlađi od 30 godina, što je još jedan krietrijum po kom je srpski ekonmski tigar iznad evropskog proseka.
