Prema izveštaju TISUP-a (Tržišnog informacionog sistema u poljoprivredi) u junu je veleprodajna cena ekstra devičanskog maslinovog ulja na hrvatskom tržištu u proseku bila viša za 12,5 odsto u odnosu na cenu u maju. U tom je razdoblju cena ekstra devičanskog maslinovog ulja u pakovanju od jedne litre bila viša za 14,4 odsto, onoga u pakovanju od 0,75 litre za 13,9 odsto, dok je cena ekstra devičanskog maslinovog ulja u pakovanju od pola litre bila viša za 9,3 odsto.

Za tri godine cena porasla 73 odsto

Prosečna cena maslinovog ulja u Hrvatskoj je u junu iznosila 1.336 evra za 100 kilograma, što je čak 126,8 odsto više od prosečne cene na nivou cele Evropske unije (589 €/100kg). U Španiji je, recimo, prosečna cena maslinovog ulja u junu iznosila 364 evra za 100 kilograma, a u Italiji 964 evra.

"U Hrvatskoj se ostvaruju značajno više cene maslinovog ulja od onih koje postižu maslinova ulja proizvedena u drugim državama članicama", stoji u izveštaju TISUP-a za jun.

Prošle je godine prosečna cena u Hrvatskoj bila 23,4 odsto viša nego 2023. godine i 49,6 odsto viša u odnosu na 2022. godinu te čak 73,3 odsto viša u odnosu na 2021. godinu.

A dok je cena u Hrvatskoj rasla, na nivou EU-a cena ekstra devičanskog maslinovog ulja lane je pala za 34 odsto. Na primer, u decembru je, prema podacima Evropske komisije, prosečna cena litre tog ulja u Hrvatskoj bila 14,13 evra ili 136 odsto više od prosečne cene istog na nivou EU-a i čak 218 odsto skuplje nego u Portugalu gde je bilo najjeftinije.

Kako i zašto, postavlja se pitanje.

Proizvodnja maslinovog ulja u Hrvatskoj gotovo u celosti se bazira na malim proizvođačima. Maslinarska velesila Španija godišnje proizvede više od milion tona maslinovog ulja - lane ga je proizvela 1,3 miliona tona što je skoro polovina ukupne svetske proizvodnje, dok Hrvatska godišnje proizvodi oko četiri hiljade tona. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, samodostatnost Hrvatske u proizvodnji maslinovog ulja proteklih je deset godina bila oko 50 odsto. Na primer, godine 2015. oko 48 odsto koliko otprilike i 2023. godine, dok je 2016. godine bila 57 odsto, a 2021. godine 41 odsto.

Pitanje "kako i zašto" N1 Zagreb postavio je i Srećku Grossu, maslinaru i farmaceutu, predsedniku udruženja Zagrebački maslinarski institut.

"Odgovor je vrlo jednostavan. Ako želite vrhunski automobil i kupite Mercedes koji izlazi s proizvodne linije, on košta 100. Ali ako tražite Bentley koji se uglavnom izrađuje ručno, on košta 200, 300, 500... Prvo što treba znati jeste da se masline kod nas beru ručno, što je vrlo zahtevno i skupo. Nema industrijske proizvodnje, nema automatskih berača ni mašina za orezivanje. Tako obrane masline u kašetama se prevoze malim kombijima u uljare, prerađuju se isti dan i na kraju to ulje naprosto mora biti skuplje. Video sam u Španiji kako masline grabe utovarivačima za šoder i ubacuju u ogromne mašine. Taj postupak je neuporedivo jeftiniji" objašnjava.

Nema industrijske proizvodnje

Na tržištu je, kaže, jako puno rafinisanog maslinovog ulja koje se dobija iz otpada nakon proizvodnje ulja.

"Ostane komina u kojoj još uvek ima nešto ulja i postoji poseban postupak da se iz te komine dobije ulje. Takvo ulje je izuzetno loše kvalitete, čak može biti opasno za zdravlje, a ekstremno je jeftino", napominje Gross.

Drugim rečima, u Hrvatskoj je maslinarstvo, što bi onaj nekadašnji turistički slogan rekao: Mediteran kakav je nekad bio.

"Kod nas su maslinova ulja ručni rad. Nema industrijske proizvodnje, ali zato imamo vrhunske rezultate i najbolja maslinova ulja na svetu", dodaje.

Na visoku cenu domaćeg maslinovog ulja utiču i troškovi proizvodnje, cena energenata i uticaj klimatskih promena, no sve to - po Grossovim rečima - u konačnici čini udeo od nekoliko procenata naspram činjenica da se masline beru ručno i da nema industrijske proizvodnje maslinovog ulja.

"Bolje kupiti malo i kvalitetno, nego mačka u džaku"

U prodavnicama kvalitetna domaća ekstra devičanska maslinova ulja koštaju od 20 evra naviše, a Grosa smo pitali koliko su kvalitetna ona koja se prodaju po ceni od 9 pa do 13 ili 14 evra za litru.

"Najbolje je ne kupovati ih. Deo tih ulja je čak štetan za zdravlje. Postupkom rafinisanja u njih se dodaju organska otapala, a najčešće heksan koji bi teoretski kod destilacije trebao biti izdvojen. Međutim, nekoliko ppm-a (parts per million, nenormirani znak za milijuntinku) heksana ipak zaostane u tom ulju, a to je kancerogena supstanca. I ljudi je unose u organizam s tim rafinisanim uljem. Nažalost, mnogi kad pročitaju da je nešto rafinisano misle da je to poboljšano, još bolje od temeljnog, a nije", ističe.

Onima plićeg džepa koji ne mogu ili nisu voljni dati 20, 30 ili više evra za kvalitetna ekstra devičanska maslinova ulja, Gross preporučuje da kupuju "malo, ali kvalitetno".

"Ako žele veću količinu, mogu ga kod kuće pomešati sa suncokretovim uljem ili uljem repice pa će imati veću količinu. Ulje se razređuje, no kvalitet se zadržava i barem znaju što su kupili. Ovako kupuju mačka u džaku", kazao je predsednik Zagrebačkog maslinarskog instituta.